Kako u uslovima vanrednog stanja funkcioniše dostava hrane?

Međutim, nije potreban doktorat iz ekonomije da bi se uvidelo da je ugostiteljstvo među prvim kolateralnim žrtvama zaraze. I pre nego što je uredbom Vlade od 22. marta zabranjen rad restorana i kafića, najveći broj njih već je stavio ključ u bravu. Ipak, jedan aspekt posla ostao je netaknut – hrana iz restorana se i dalje dostavlja mušterijama.

Restoran tradicionalne kuhinje „Mala Slavija“ kod Beogradskog sajma jedan je od onih koji na ovaj način posluje za vreme vanrednog stanja. Kako za Danas kaže jedan od vlasnika Žarko Stojković, preduzeli su niz mera kako bi hranu pripremali po najvišim sanitarnim kriterijumima.

– Uradili smo kompletnu dezinfekciju kuhinje. Koristimo medicinske UV lampe koje se svako veče pale. Na ulazu imamo sunđer sa asepsolom i tačno je određeno na koja vrata se ulazi, a na koja izlazi. Takođe, svi naši zaposleni nose zaštitne maske i rukavice, kaže Stojković, dodajući da svi zaposleni u restoranu imaju posebne dozvole koje im omogućavaju da hranu dostavljaju do pola osam uveče.

Posebne mere preduzeli su i u kompaniji Glovo, koja na bazi aplikacije za pametne telefone organizuje dostavu hrane i na taj način posreduje između restorana i korisnika. Prema rečima Branimira Đurovića, direktora Glovo Srbija, oni su svojim korisnicima omogućili beskontaktno plaćanje i preuzimanje hrane kako bi smanjila mogućnost prenošenja zaraze.

– Kada govorimo o korisnicima i distributerima omogućili smo dostavu bez potpisa koja znači da kupci više ne moraju da potpisuju narudžbine po isporuci. Takođe, vršimo isporuke ‘bez kontakta’ koje omogućavaju kupcima da zahtevaju da se narudžbine ostave/spuste na određenom mestu po njihovom izboru. Preporučujemo digitalno plaćanje u svrhu ograničavanja direktnog kontakta između kupaca i kurira. Za kurire obezbeđujemo maske, rukavice i dezinfekciona sredstava kao i aktivan kanal komunikacije koji se prati 24/7 za pitanja koja se odnose na kovid-19, kaže Đurović, napominjući da za sada nemaju nijednog dostavljača sa simptomima virusa.

Kada su u pitanju partneri i njihovi zaposleni, dodaje Đurović, uveli su preporuke koje se tiču dezinfekcije kesa za dostavu, postupaka za preuzimanje i postavljanje porudžbina na predviđene površine.

– Time smo sveli na mínimum mogućnost da materijali budu kontaminirani. Takođe, omogućavamo im nove informacije o higijeni koje se šalju zaposlenima, kuririma, partnerima i tiču se najboljih praksi i najnovijih informacija koje daje Svetska zdravstvena organizacija. Uspostavili smo rad na daljinu za sve zaposlene, sa posebnom pažnjom za ranjivim grupama, one s trudnim partnerkama, dijabetičare, kao i osobe zadužene za grupe ljudi pod posebnim rizikom, ističe Đurović. On naglašava da osim hrane, Glovo pruža nabavku namirnica, kao i farmaceutskih proizvoda, zbog čega i „beleže rast tražnje za uslugama“.

Rast tražnje beleže i u beogradskom restoranu Lovac na Slaviji. Ipak, kako pojašnjava menadžer restorana Goran Jovanović, obim posla ne može da se poredi sa situacijom pre dolaska virusa.

– Mi smo prošle nedelje počeli sa isporukom hrane. Trebalo nam je malo vremena da se presaberemo u ovim okolnostima, da organizujemo rad u smenama kako ne bi bilo previše ljudi u restoranu, da sredimo dozvole za naše zaposlene… Ljudi zovu, traže hranu. Mi smo poznati po divljači, tako da je gulaš od divljači čest zahtev. Takođe, ljudi su se uželeli i roštilja. Pored toga u svakom trenutku imamo desetak kuvanih jela koje nudimo našim mušterijama, kaže Jovanović.

Iako optimistično kaže da posao ide dobro, dodaje da ne može biti govora o pravljenju nekakvog profita.

– Ne može dostava ni približno da nadomesti rad restorana u normalnim okolnostima. Ali barem na ovaj način smanjujemo gubitke, zaključuje Jovanović.

Kovid teško preko hrane

Nemački Federalni institut za procenu rizika, koji je pod nadležnošću saveznog Ministarstva za poljoprivredu i hranu, na svojoj internet stranici ističe da je jako mala verovatnoća da korona virus može da se prenosi putem hrane ili uvoznih artikala. I pored toga, oni savetuju da se poštuju redovne higijenske mere prilikom pripreme hrane poput pranja ruku i drugih pravila (da radne površine budu čiste, da sirova i kuvana hrana ne dolaze u kontakt, da se hrana skladišti na odgovarajućoj temperaturi…). U institutu dodaju i da pošto je virus osetljiv na toplotu, rizik od infekcije može dodatno biti smanjen podgrevanjem hrane.