Kako umetnička dela „odlaze“ u privatne ruke

Istoričar umetnosti i muzejski savetnik iz Pirota Radmila Vlatković u Muzeju Ponišavlja zadužena je za likovnu zbirku ove ustanove, ali brine i o umetničkom blagu Pirota i prati likovni život grada. Likovna zbirka Muzeja, jedine ustanove zaštite kulturnog blaga u regionu, sadrži 188 likovnih dela, ikona i kopija fresaka, zbirku primenjene umetnosti sa 187 predmeta (od stakla, porcelana, stilski nameštaj, lampe, satove, ogledala i predmete od plemenitog materijala), zbirku fotografija, dopisnih karata i esnafskih i majstorskih pisama i vrednu zbirku od 270 pirotskih ćilima. Ukupan broj evidentiranih i kartotečki obrađenih predmeta je 4.328.

Glumci u kući Malog Riste

-Zbog svog spoljašnjeg izgleda, arhitektonske zanimljivosti i starosti, Muzej je bio mesto gde su se snimali filmovi i dokumentarne emisije. U ambijentu Muzeja, odnosno kuće Malog Riste, snimana je TV serija Vuk Karadžić, a reditelj Zdravko Šotra je ovde snimao Zonu Zamfirovu i Ivkovu slavu – kaže Vlatkovićeva

– S obzirom na to da su predmeti raznorodni, zahtevaju i posebnu brigu, obradu i čuvanje. Moram da kažem da se dosta tog blaga čuva u neadekvatnim uslovima jer Muzej nema odgovarajuće depoe. Čuvamo i veoma važne eksponate iz oblasti etnologije, arheologije i istorije. Među značajnijim predmetima koji su uvršteni u pokretna dobra od velikog i izuzetnog značaja je svakako tain, vojnički hleb iz 1912. godine koji je sa Solunskog fronta doneo Aleksa Zdravković, tefter Malog Riste iz 19. veka (reč je bogatom trgovcu Risti Jovanoviću u čijoj se kući iz 1848. godine sada nalazi Muzej), ukrašeni sanduci u kojima su se čuvale dragocenosti i odeća, anterija neobičnog kroja iz 19. veka, stilski nameštaj Luj XVI , ćilimi, posebno Rašićeva šara koja pripada nultoj kategoriji, slike ruskih slikara Prokofjeva, Ševčenka, Prutkova, legati, arhivska građa. Sve ove zbirke sistematizovane i obrađene deo su tematskih i povremenih izložbi koje Muzej organizuje, kao što su izložba nakita, veza, kovčega, naoružanja, izložbe Građanski duh Pirota i uskršnjih jaja pod nazivom Sve nam krslo i vasksrlo.
Pored brige o umetničkom blagu Muzeja, Vlatkovićeva brine i o umetničkom blagu grada.
– Tokom proteklih godina obavila sam popis umetničkog potencijala grada koji nije zanemarljiv. Popisana su i kartotečki obrađena umetnička dela u svim pirotskim preduzećima i ustanovama. Najveći broj umetničkih dela nalazi se u Industriji odeće Prvi maj – 174, potom 146 dela u Gumarskoj industriji Tigar, 43 dela u zgradi SO Pirot, 42 u Bolnici, koliko i u Filijali Niške banke, u Elektrodistribuciji 21, filijali Fonda za zdravstveno osiguranje 22 , u gradskim školama 92 dela. Ukupno je evidentirtano 987 dela. U toku je proces privatizacije koji podrazumeva i neizvesnu sudbinu ovih dela, pa je samim tim ova evidencija dragocena – kaže ona.
Vlatkovićeva se svojevremeno zalagala da se umetnička dela iz Prvog maja izuzmu iz procesa privatizacije. Ta dela su, ipak, ušla u kompletnu procenu vrednosti kapitala ove firme.
– Upravo iz straha da će taj fond dela koja poseduje Prvi maj biti ugrožen i da će u tom procesu biti otvoren put njihovom rasparčavanju, smatrala sam da ona treba da se izuzmu iz procesa privatizacije ove fabrike. Upozoravala sam na mogućnost da će privatizacijom Prvog maja biti ugroženo umetničko blago po kome je ova fabrika, nekada konfekcijsko jugoslovensko čudo, bilo poznata i zalagala sam se da to ostane gradu. To je jedno zaista veliko umetničko blago i umetnički potencijal ovog grada. U pitanju su umetnička dela koja prevazilaze gradske i regionalne okvire.Tim delima je potrebna konzervacija i pravilno čuvanje. Slike i grafike treba da se ustupe na čuvanje Muzeju, jedinoj ustanovi zaštite u regionu. U ovoj ustanovi bi se izvršio pravi tretman. Skulpture bi mogle da se rasporede u parkovskim površinama grada i da se na taj način grad oplemeni – kaže ona.
Tokom popisa Radmila Vlatković je primetila da se ne slažu podaci iz ranijeg sa najnovijim popisom dela u gradu.
– Primetno je stalno odlivanje umetničkih dela u privatne ruke. Naročito je to alarmantno u Prvom maju, Predionici Piroteks, Industriji vune i kože Dragoš. Jedino je Duvansko preduzeće Nišavska dolina svojih 20 slika ustupilo na trajno čuvanje Muzeju Ponišavlja i to je jedini pravi put zaštite s obzirom na to da je Muzej na osnovu Zakona o kulturnim dobrima jedina ustanova zaštite. Mnoga od tih dela koja su evidentirana, oštećena su, slučajno ili namerno, sa polomljenim ramovima, puna prašine a čuvaju se u lošim i zadimljenim i priljavim prostorijama – kaže Vlatkovićeva, dodajući da sve što radi ima kao prvenstveni cilj zaštitu umetničkog blaga.