Kako vlast javno diskredituje profesionalne medije: Istina je kolateralna šteta režima

Često se krug zatvara tako što političari nastupaju umesto tužilaštva i sudova, koristeći navode iz tabloida i sa režimskih televizija kao neprikosnovenu istinu. Prava istina, istraživačko novinarstvo, ono koje je u službi informisanosti građana, kolateralna je šteta autoritarnog režima, koji, na prvi pogled nesvesno, nepodobnim novinarima crta metu na čelu i ugrožava im bezbednost.

Aktuelna vlast čini se najdalje je otišla u usavršavanju širenja propagande i kreiranju paralelne stvarnosti, koju želi da predstavi svojim biračima. Uz potpunu kontrolu provladinih medija, koji pomažu u širenju takve lažne slike, ali i u obračunavanju sa političkim neistomišljenicima svake vrste, najveća prepreka takvoj vlasti su nezavisni mediji, koji izveštavaju istinito.

Tako je glavni cilj često da se takvi mediji etiketiraju, povezuju sa kriminalcima i stranim špijunima, njihovi novinari targetiraju, a njihova otkrića obesmisle u startu. Takva praksa dovela je do toga da je sloboda medija do te mere ugrožena u Srbiji da je naša zemlja svake godine sve niže na lestvici indeksa slobode medija na svim međunarodnim listama. I nastavlja da i dalje pada.

Najupečatljiviji i najsvežiji primer, koji se odigrao dva dana pred izbornu tišinu, jeste tekst istraživačkog portala KRIK o svedočenju izvesnog Bobana Bogdanovića, sa novim detaljima o ubistvu Olivera Ivanovića. Od trenutka kada je priča objavljena, pa u naredna dva dana, priča je obrnula pun krug, gde su namesto tužilaštva presudili predsednik, premijerka, ministar Vulin, policija i tabloidi, dok se samo i jedino tužilaštvo dugo nije oglasilo.

Samo su protekle sedmice saopštili da je Bogdanović pozvan da da izjavu, pa je i to odloženo. Od predsednikovog jasnog „radi se o izmišljotinama i lažima“, preko tabloidnih diskreditacija priče, pa potencijalnog svedoka, pa istraživačke mreže koja je svedočenje objavila, i novinara koji su pisali tekst. Zatim i policija, koja je već pri prvom saslušanju procenila, iako to nije njen posao, da je svedočenje neupotrebljivo, te da nema ni dokaza ni novih detalja.

Pa ministar policije, koji na konferenciji za štampu kao nepobitnu istinu uzima konstrukcije iz tabloida, dok istovremeno navodi neistinite podatke. Portal KRIK ministar Vulin je optužio da destabiliše i kriminalizuje državu, „lažima koje objavljuje“. Istovremeno, traje i neopisiva tabloidna hajka protiv potencijalnog svedoka, urednika i novinara KRIK-a.

Premijerka Brnabić je, čini se, dobila zadatak da etiketira list Danas, jer gotovo da nije bilo jutra na režimskim televizijama gde ona nije gostovala i istovremeno mahala naslovnicama našeg lista. Optužbe na naš račun idu od toga da smo „tajkunske, đilasovske novine“, pa do toga da „objavljujemo laži“, „napadamo i prizivamo ubistvo predsednika“.

Zasmetalo je premijerki što se u izveštaju sa izbora za mesne zajednice na naslovnoj strani pojavila slika na kojoj je Andrej Vučić, što je za nju „siguran znak„ da „napadamo porodicu predsednika“.

U tekstu se pominje i izvesni Snajper, koji je SNS aktivisti pomagač u uterivanju neposlušnih glasača“, pa je samo jedan tvit koji insinuira da je i „na našim izborima potreban jedan snajper“, premijerki poslužio da Danas optuži za pozivanje na ubistvo predsednika.

Ubeđivala je premijerka auditorijum televizija sa nacionalnom frekvencijom da su Đilasovi novinari za predsednika pripremili snajper, da pozivaju na ubistvo, krvoproliće i haos u zemlji, iako se, a zna to i premijerka, radilo o igri reči i potpuno drugom smislu.

„List Danasu vlasništvu Šolaka i Đilasa, već dva dana vodi hajku protiv Andreja Vučića, kriminalizuju ga i pozivaju na njegov linč. Oni bi da zabrane Andreju, članu Glavnog odbora naše stranke da poseti mesne odbore. Kao što bi da zabrane Aleksandru Vučiću da se kandiduje, kao što bi da zabrane nama koji su Vučićevi saradnici da se bavimo javnim poslovima. Preko svojih medija, novina dnevnih i nedeljnih, sajtova i televizija, vode svakog dana brutalnu kampanju protiv Vučića, njegove porodice“, navela je Brnabić.

Zatim joj je zasmetao ekonomski izveštaj o ceni potrošačke korpe nekada i sad, u poređenju sa visinom penzija, pa je izjavila sedeći u studiju Pinka, da je „frapirana“, te da se radi o „potpuno lažnoj, fabrikovanoj vesti koja nikakve veze nema sa istinom“.

Ona je tada rekla da je „Danas“ nekada bio profesionalan i objektivan dnevni list za primer, a da je sada „samo politički pamflet u vlasništvu Ðilasa i ljudi iz tog dela opozicije“. No, ekonomskim novinarima Danasa nije promakla činjenica da je premijerka, u odbrani svoje teze, koristila potpuno pogrešne statističke podatke.

Nekoliko dana je premijerka Brnabić gostovala u jutarnjim programima prorežimskih televizija, pokazivala naslovnice Danasa iz dana u dan, optužujući naš list i novinare da „napadamo porodicu predsednika“, da „ne znamo gde udaramo“ i da je to „nekada bio list koji je vredeo“, dok se danas bavi lažima, obmanama i izmišljotinama, koje, po pravilu izazivaju loše posledice po državu i građane.

Premijerka je, čini se, dobila zadatak da se bavi našim listom, jer gotovo da ne prođe dan a da na nekom od naloga na društvenim mrežama ne pomene da su neka činjenica koju smo izneli lažna, nazivajući ono što Danas radi „Pinokio novinarstvom“. A na tapetu se nađu i drugi mediji iz Junajted medija grupacije. Tako je Brnabić nedavno, na vest portala Nova.rs, da je Vučić odbio predlog EU da podrži teritorijalni integritet Ukrajine, napisala na mrežama da je to „najjadnija i najbednija laž tajkunskih medija“.

„Brutalna laž. Istovremeno, plasirajući ovakve laži, direktno ugrožavate vitalne interese Republike Srbije – i vi, i oni koji vam ovakve stvari plasiraju“, napisala je premijerka. Istovremeno, svaku sličnu izjavu predsednika, ili premijerke, sličnim komentarom isprate i svi niži funkcioneri SNS, počevši od ministara, narodnih poslanika pa naniže, a obavezno se i kao glavna tema „tajkunski mediji“ obrade i u Narodnoj skupštini, daleko detaljnije nego tačke dnevnog reda koje se nalaze na raspravi ili izglasavanju.

Tako je svojevremeno poslanik vladajuće SNS Nebojša Bakarec optuživao inicijativu Ne davimo Beograd, opoziciju i Dragana Đilasa da su izazvali požar na deponiji u Vinči, a za „tajkunski“ Danas imao je predlog da se optuži za terorizam. Na udaru kritika skupštinske većine nalazile su se čak i karikature Predraga Koraksića Koraksa, mada često pogrešno protumačene, ali i sam karikaturista, uz teške optužbe da radi na rušenju naše države, kao i ceo naš list.

Paralelno, temu obrađuju i prorežimski tabloidi, sa mnogo manje obzira i moralnih skrupula, jer ipak funkcioneri koliko-toliko moraju da pripaze na rečnik i težinu optužbi.

Premijerka je pre nekoliko dana reagovala na naslovnicu Danasa i konstatovala da je Danasova uređivačka politika „vređanje građana Srbije“, mada nije najjasnije na osnovu čega je Brnabić to zaključila. U prenošenju njenih reči pomogao je Srpski telegraf, često koristeći zamenu teza, kada je naš list nazvao „niskotiražnim tajkunskim tabloidom“.

– To je očigledan vid pritiska i naravno da utiče na rad samih novinara koji se nalaze na udaru etiketiranja ili diskreditovanja od strane nosilaca vlasti. Takođe utiče i na slobodu medija, može da dovede do autocenzure kao jedan vid pretnje. Zavisi i kom mediju je upućen i kako određeni medij shvata slobodu izražavanja. Ali je to pritisak u svakom slučaju, smatra Zlatko Čobović, medijski stručnjak i forenzičar.

Objašnjava da takvo istupanje visokih funkcionera ostavlja posledice i na deo javnog mnjenja, koji njihove reči prihvata kao neupitnu istinu.

– Zavisi koji deo javnog mnjenja je u pitanju. Onaj deo koji čine ljudi koji mogu i hoće da razmišljaju, oni to nepobitno shvataju kao pritisak, što i jeste. A oni koji ne žele da razmišljaju, oni koji podležu partijskoj i režimskoj propagandi, oni to shvataju kao jednu vrstu partijske istine, koja je u skladu sa tom etiketom koja je prilepljena pojedincu ili mediju, zaključuje Čobović.