Foto: Medija centarPogled u prošlost je naknadna pamet i iz nje treba učiti. Zato treba puno čitati domaću književnost, ali i razgovarati sa ljudima koji su imali šta da nauče o životu. Filmove ne preporučujem, jer su oni ulepšana verzija onoga što piše u literaturi, bar je tako tvrdila moja srednjoškolska profesorka srpskog jezika.
Prvi od ugaonih kamena mog detinjstva je Osnova škola „Sestre Ilić“ u Valjevu, u koju sam išao sa Romima. Najveći deo njih i ja smo bili iz iste, radničke klase, jer su nam roditelji radili u Krušiku kao radnici. Isti klasni položaj je uticao da razvijem empatiju prema Romima. Međutim, delila nas je etnoidetifikacija. To mi je pomoglo da naučim da prihvatam i razumem različitosti gledavši na nju kao prednost, a ne izvor straha i zebnje.
***
Na klasnu svest, toleranciju prema različitosti i empatiju, odnosno solidarnost, nadograđeni su jugoslovenstvo i antifašizam kao drugi kamen detinjstva, koji je „pobijen“ pored spomenika Stevanu Filipoviću. Stevan Filipović uz Žikicu Jovanovića, ostao je moj životni idol.
***
Jugoslovenski identitet je građen putem sporta, košarke koju sam probao da treniram u Metalcu kod Mihajla Počeka i Luke Stančića. Zdravlje, ali pre svega neadekvatne fizičke predispozicije, su bile neprelazne prepreke.
***
Treći ugaoni kamen mog detinjstva bila je tada jedina i za broj verujućih dovoljna valjevska crkva i manastir Ćelije. Slavljenje slave Sveti Nikola, Božića, Uskrsa i Trećih Trojica, uz odlaske svakog 7. jula (Sveti Ilija) u Ćelije, bili su moji kontakti sa crkvom. Religioznost moje porodice koja je u svom centru imala imperativ ljudskosti i slobode, ali i samoodgovornosti, napravile su od mene ateistu, koji ima razumevanje za crkvenost, ali ne i za etnofiletizma i srebroljublja.
***
Studije sociologije su produbile moje poznavanje kako religija može da pomogne jednom društvu, ali i čoveku da on bude čovekolikiji i humaniji, a da se pozivaju na hrišćanstvo.
***
Kao srednjoškolac počeo sam da čitam literaturu iz oblasti psihologije. Zahvaljujući predmetima psihologije i marketinga počeo sam da se bavim temom ljudskih potreba kao pokretačima svakog od nas. Logično, prve knjige koje sam pročitao bile su Maslovljeva o teoriji ličnosti i Jugnova „Dinamika nesvesnog“.
***
„Dinamika nesvesnog“ je bila preveliki zalogaj za jednog srednjoškolca, te ni danas nisam siguran da li sam je posle dva čitanja pročitao. S druge strane, pošto sam išao u ekonomsku školu, ekonomski predmeti, a pre svega politička ekonomija i ekonomika preduzeća, davali su mi širinu obrazovanja.
***
Prevagu da se opredelim za sociologiju, a ne psihologiju ili ekonomiju, donela je moja profesorka sociologije LJiljana Urošević. Nakon jednog razgovora na času sociologije, a na temu iz oblasti socijalne antropologije našeg društva, profesorka je predložila da se okušam, kako je ona to rekla, na trećem spratu Filozofskog fakulteta i upišem sociologiju, uz poruku da u životu treba raditi ono što voliš i za šta si spreman da se žrtvuješ.
***
Naime, sociologija je u to vremen živela dva života. Jedan je bio deo sistema na način da je sociologija bila u velikoj meri marksizam, sa kojim bi problem imao i sam Marks. Takva sociologija je imala ulogu produkcije legitimiteta političkog sistema u SFRJ.
***
Uporedo sa tom sociologijom postojala je sociološka nauka, koja se izučavala na trećem spratu Filozofskog fakulteta, kao nauka o društvu. Buđenjem interesa za sociologiju, nauku levih buntovnika iz perioda SFRJ, ja prvi put saznajem za praksisovce i odmazdu koju su doživeli zbog ukazivanja na trule tačke socijalističke Jugoslavije.
***
Studiranje sociologije u periodu i društvu duboke krize koja je oivičena ratom, sankcijama, unutrašnjom kriminalizacijom, jednom rečju razoranim društvom, je stvar koliko sreće toliko i nesreće.
***
Pozitivna strana je da sam bio u prilici da studirajući sociologiju razumem društveni ambijent u kojem živim i tako manje patim, jer kako reče cinik Makijaveli „Nije teško kada neko pati, teško je kada ne zna zašto pati.“
***
Kao student sociologije bio sam u prilici da sva teorijska znanja koja sam sticao testiram u ambijentu „razorenog društva“. Ovo se prevashodno odnosi na predmet koji se zvao socijalna patologija, mada ništa manje nisu zaostajale ni ostali predmeti koji se podvode pod „posebne sociologije“.
***
S druge, negativne strane suočavao sam se sa svakodnevicom kao svaki građanin. Sticajem okolnosti zbog zdravstvenih problema se sećam kako su izgledale zdravstvene ustanove. I danas me jeza prođe kada se setim izgleda, recimo, Infektivne klinike u Beogradu, gde sam odlazio na preglede. Ili odeljenja bolnice Laza Lazarević u Padinskoj skeli, gde nas je profesor Petar Opalić vodio na vežbe iz socijalne patologije.
***
Moj prvi radni angažman je bio u Istraživačko-analitičkom centru Argument u januaru 2001. godine. On je usledio nakon jednog terenskog istraživanja na kojem sam radio kao anketar. Uz ankete Argumentu sam poslao i analize istraživanja, koje sam uradio u periodu pred 5. oktobar sa demonstrantima u Valjevu na uzorku od 100 ispitanika.
***
Usledio je poziv koji se ne odbija, ali ne zbog finansijske strane, već zbog činjenice da sam dobio mogućnost rada sa Stjepanom Gredeljem, tada, uz Srećka Mihailovića, vodećim sociologom u oblasti istraživanja javnog mnjenja i analize medija. Rad u Istraživačko-analitičkom centru Argument mi donosi dve stvari.
***
Prva, unapređenje svog istraživačkog znanja i veština uz pomoć dve koleginice, psihološkinje Tamare Tapić i Ivane Kovačević, jer psiholozi imaju bolju obuku za istraživanja tokom studija od nas sociologa. Rad sa kolegom Radulom Perovićem mi je bio od pomoći da naučim kako da koristim statistički program SPSS za obradu podatka.
***
Druga stvar koja mi se desila u Argumentu je svojevrsna specijalizacija. Naime, Misija OSCE u Srbiji je 2002. podržala projekat čiji sam bio autor, a koji je za cilj imao uključivanje strukovnih, profesionalnih udruženja u borbu protiv korupcije. Iz tog projekta nastala je prva moja studija u koautorstvu sa Stjepanom Gredeljem.
***
Ideja – projekat je nastala operacionalizacijom socioloških teorija koje se bave profesijom, a sa idejom da se spreči zloupotreba stručnog znanja, odnosno da se jačanjem integriteta strukovnih udruženja ojača i integritet profesije na nivou njenih članova i tako napravi društveni oslonac borbe protiv korupcije u srednjoj klasi.
***
U projektu, koji je obuhvatao desk analizu rada strukovnih udruženja, fokus grupe i analizu etičkih kodeksa, kao rezultat nastao je Antikorupcijski kodeks profesija, koji je bio vrsta etičke deklaracije koja je obavezivala pripadnike svih profesije. Međutim, strukovna udruženje nisu pokazala interes da svoje etičke standarde ojačaju.
***
Po dolasku na mesto predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać me je angažovala kao saradnika Saveta. I ovog puta je presudio izazov pre nego uslovi koje je Savet imao za nas kao saradnike, ali vredelo je.
***
Na slučaju Saveta sam naučio kako se pravi (državna) institucija koja ima integritet. Formula je pravna uređenost poštovanjem procedura, rad u javnom interesu koji podrazumeva beskompromisno poštovanje i pozivanje na zakonske nadležnosti uz stvaranje podrške u javnosti. Sednice Saveta za borbu protiv korupcije su bile svojevrsna antikorupcijska akademija. Ovo je posebno važilo kada je bila rasprava oko usvajanja izveštaja Saveta.
***
U samoj kancelariji posao nas troje saradnika nije bio definisan. Radili smo sve. Od pravljenja zapisnika sa sednica Saveta, do prikupljanja dokumentacije, koja je dolazila od građana i tada neformalnih uzbunjivača, izrade medijskih analiza, komunikacija sa novinarima i građanima, izrade saopštenja, pomoći pri izradi i održavanja sajta, za šta smo bili nagrađeni, do toga da smo učestovovali u akcijama radnika Jugoremedije, C-Marketa, Srboleka, Putnika i Robnih kuća Beograd. Bilo je i pravljanja filmova.
***
U slučaju Robnih kuća Beograd organizovanjem štrajka glađu radnika u pisarnici Vlade, izvršen je pritisak na Vladu Vojislava Koštunice da se prodaja imovine ove kompanije u stečaju izvrši na trasparentan način. Tako je umesto planiranih 15.000.000 evra u državnu kasu ušlo 360.000.000 evra. To je nivo jedne od najvećih stranih direktnih investicija.
***
Takav rad, pored pozitivnih stvari doneo mi je i negativne – dijabetes, a to je bio jedan od razloga da napustim Savet. Postupajući kao „zavisnik“ nisam dugo bio van borbe protiv korupcije.
***
Uz pomoć kolega iz BIRODI (Biro za društvena istraživanja), napravio sam projekat „Gradovi protiv korupcije“, koji je imao za cilj da Srbiji omnogući ono što imaju gradovi u SAD, Nemačkoj, Holadiji, Belgiji i Australiji, a to su lokalni sistemi za integritet.
***
Uz podršku USAID-a napravljeni su prvi koraci u Nišu, Požegi, Kragujevcu i Zrenjaninu, a potom u Somboru, Boru, Ubu i Lajkovcu. Nažalost, samo je Niš imao uspeha postavši primer koji je uključen u akcioni plan za Poglavlje 23.
***
Iz sociološke vizure mi smo imali devijantnu tranziciju koja je imala ratno-pljačkašku fazu, koja ja trajala do 5. oktobra 2000. godine, zatim fazu legalizacije vraćanja opljačkanog tokom „probijanja“ sankcija kroz proces privatizacije, do faze kada je ta roba predmet prodaje stranom i domaćem velikom kapitalu.
***
Takav kapital nikada nije imao interes da podrži formiranje države, već naprotiv, kako je govorila Verica Barać, uvek je finansirao da se država ne uspostavi. Upravo to sprečavanje da se država uspostavi je definicija prirode korupcije.
***
Zahvaljujući hiperprodukciji izbora od 2012. godine BIRODI je realizovao veliki broj monitoringa, pre svega dnevnika sa nacionalnim pokrivanjem. Sprovedeni monitorinzi su realizovani po međunarodno uporedivoj metodologiji koju je kreirala slovačka organizacija MEMO 98.
***
Sumarni nalaz je da u Srbiji postoji industrija populizma, koja je od 2017. uspostavila totalnu kontrolu nad najvećim brojem medija sa ciljem da se legitimiše lična vlast Aleksandra Vučića kroz urušavanje vladavine prava, integriteta institucija i slobodna javnosti.
***
Nalazi BIRODI monitoringa pokazuju da je Aleksandar Vučić, nezavisno na kojoj je poziciji, uvek bio predstavljen na reklaman način, što znači da je u više od 80% ukupnog vremena bio pozitivno predstavljen. U istom vremenskom periodu i na istim medijima – opozicija je bila marginalizovana, ili neutralno predstavljena ili značajno predstavljena, ali uz dominantno negativan stav.
***
Nakon objave naših nalaza iz monitoringa medija, a sa dolaskom Olivere Zekić na čelo Saveta REM-a, kreće sistem odmazde prema meni, koji se ogleda u pretnjama batinama, zahtevima za hapšenjem u Skupštini Srbije, pa sve do laži predsednika Vučića da, navodno, šaljem nalaze Twiteru da obeležava medije koji su provladini.
***
Posledica svega navedenog je da Srbijom dominira pasivna javnost u savezu sa botovskom, a protiv aktivne, odnosno kritički orijentisane javnosti koja je na društvenoj margini.
***
Tako je bilo sve do izbijanja studentskih protesta iniciranih dešavanjima na projektu renoviranja Železničke stranice u Novom Sadu, pri čemu je život izgubilo 15 ljudi.
***
Na ulicama Srbije imamo festivale solidarnosti, empatije i čovekoljublja. Srbija je dobila novu šansu da uredi svoju državu u godini kada bi trebalo da obeleži 220 godina od prvog Praviteljstvujućeg sovjeta i 190 godina od donošenja Sretenjskog ustava, događaji koji su simboli borbe za državu.
***
Srbiju u bliskoj budućnosti vidim kao državu koja je država građana Srbije u kojoj je pobeđen etnonacionalizam, jer demografija Srbije je takva da Srbija mora da prihvati građanski koncept nacije i zameni etnički koncept.
***
To će biti znak da u Srbiji postoji društvo, odnosno asocijacija građana koja ima potrebu za uspostavljenjem vladavine prava kao regulatornog mehanizma, koji čine i institucije kojima dominira integritet, a koje su kontrolisane od strane demokratske i slobodne javnosti. Tako će Srbija sa zakašnjenjem od 30 godina ući u XXI vek.
***
Srbija je društvo nedovršene tranzicije, koja je izložena industriji populizma kojim upravlja stečajni upravnik Aleksandar Vučić. To je kao posledicu stvorilo anomični, autarhični i autoritarni ambijent. Međutim, kako to kaže teorije o anomiji, a pre svega Robert Merton, jedna od reakcija na stanje anomije je bunt i pobuna, koja je zapljusnula gradove i gradiće Srbije.
***
O sagovorniku
Sociolog Zoran Gavrilović rođen je 1973. u Valjevu. Bio je istraživač u agenciji Argument (2001-2023), saradnik u Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije (2003-2009), programski direktor i rukovodilac tima za monitoring medija u BIRODI (2010-2016), a od 2017. je izvršni direktor BIRODI. Kao stručnjak za borbu protiv korupcije autor je modela za lokalna antikorupcijska tela, koji je postao deo Akcionog plana za Poglavlje 23, koncepta „funkcionerskih kampanja“ i mehanizma za jačanje integriteta na profesionalnom nivou. Objavio je ili uređivao studije koje su se bavile korupcijom i populizmom. Član je i nacionalni koordinator Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja. Živi i radi u Beogradu.
Devijantna tranzicija
Mi smo imali devijantnu tranziciju koja je imala ratno-pljačkašku fazu, koja ja trajala do 5. oktobra 2000, zatim fazu legalizacije vraćanja opljačkanog tokom „probijanja“ sankcija kroz proces privatizacije, do faze kada je ta roba predmet prodaje stranom i domaćem velikom kapitalu. Takav kapital nikada nije imao interes da podrži formiranje države, već naprotiv…Populizam
U Srbiji postoji industrija populizma, koja je od 2017. uspostavila totalnu kontrolu nad najvećim brojem medija sa ciljem da se legitimiše lična vlast Aleksandra Vučića kroz urušavanje vladavine prava, integriteta instutucija i slobodne javnosti
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
