Kakva će biti sudbina zavoda za javno zdravlje i zašto se govori o njihovom gašenju?

Ovo udruženje je pre nekoliko dana uputilo otvoreno pismo ministarki zdravlja Danici Grujičić, a nakon njene izjave da se zavodi samo jave kada treba da se isplate plate.

U otvorenom pismu udruženje je podsetilo na važne delatnosti zavoda i instituta, koje su definisane zakonima, i pozvalo Ministarstvo na razgovor.

Dr Popović kaže da se ministarstvo odazvalo pozivu i da bi trebalo da se organizuje sastanak sa zavodima.

Odgovarajući na pitanje da li postoji realna mogućnost da se zavodi ugase, sagovornik Danasa kaže da je to „jedna od opcija o kojoj se diskutuje“.

– Zavodi bi međutim trebalo da budu nosioci diskusije o reformi javnog zdravlja. Oni imaju kapacitete i zakonski su zaduženi i za mrežu zdravstvenih ustanova i za raspored ljudskih resursa. U tom svetlu meni je apsurd da oni nisu mobilizovani od strane Ministarstva zdravlja u planiranju budućnosti zdravstvenog sistema – navodi Popović.

Upitan o činjenici da se zavodi i instituti nisu oglašavali tokom pandemije ali i da se ne oglašavaju ni o trenutnim gorućim problemima kao što je zagađenje životne sredine, sagovornik Danasa kaže da je činjenica da je poslednjih 20 godina došlo do krize u njihovom radu ali da to ne znači da nam oni nisu potrebni.

– Mislim da je do krize došlo zato što javno zdravlje ima problem da bude javno u društvu u kome je javnost skrajnuta. Jedan od preduslova za uspešno javno zdravlje jeste postojanje transparentnih podataka i analiza koje ukazuju na to šta su problemi u zdravstvenom sistemu – kaže Popović.

On dodaje da je sistem zavoda i instituta postavljen pre 100 godina ali to ne znači da treba da funkcioniše na isti način kao i tada.

– Zavodi bi po svojoj prirodi trebalo da budu nosioci digitalizacije. Ako ćemo da imamo medicinu baziranu na dokazima, moramo imati i zdravstveni sistem koji će da radi upravo na ovim podacima koji treba da dođu iz ovih službi – kaže Popović.

Povodom predstojećeg sastanka zavoda i Ministarstva Popović kaže da se nada da će dve strane uspeti da reše nedoumice koje imaju.

– Treba da se krene u zajednički rad koji opet u krajnjoj instanci treba da uključi javnost jer mi bez javne rasprave ne možemo da imamo reformu zdravstvenog sistema. Clj našeg udruženja nije da brani zavode. Batut kao nacionalna ustanova treba da izađe sa predlogom kako ova služba treba da izgleda ubuduće i da se založi za ono što je njihova osnovna misija. Udruženje i katedre za socijalnu medicinu su tu da pruže pomoć i sve što bude trebalo – zaključuje Popović.

Podsetimo, u otvorenom pismu ministarki Grujičić Udruženje za javno zdravlje Srbije podsetilo je na mnoge delatnosti zavoda i instituta, uključujući socijalnu medicinu, organizaciju, zdravstvenu zaštitu, epidemiologiju, higijenu… te upozorilo da se delatnost zavoda ne može svesti samo na preventivni rad u domovima zdravlja ili na analizu zemljišta i vode.

– Delatnost javnog zdravlja čini opšti interes građana Republike Srbije i ne može se vrednovati na identičan način kao što je to slučaj sa sektorom industrije, energetike ili turizma, niti se može prepustiti zakonima tržišta i privatnog kapitala – navedeno je u otvorenom pismu.