Kakva iskustva sa inovativnim terapijama imaju pacijenti u Srbiji koji se leče od najtežih bolesti?

O tome kakva iskustva sa inovativnim terapijama imaju pacijenti u Srbiji koji se leče od najtežih bolesti govorili su juče predstavnici pojedinih udruženja.

„U istraživanju je učestvovalo 220 ispitanika iz 10 udruženja pacijenata i ono je sprovedeno krajem avgusta i početkom septembra ove godine“, rekao je Savo Pilipovića, predsednik ovog udruženja.

Ovo je treće po redu istraživanje o inovativnim terapijama.

„Istraživanje je pokazalo da je bolja jer imamo više inovativnih lekova, ali i dalje nije dobra jer nam još fali ovih lekova. Pored toga, mi imamo jako malo kliničkih studija. Na primer, Nemačka ima lek za melanom onog trenutka kada ga registruje Evropska agencija za lekove. I svaki lekar u Nemačkoj koji se bavi lečenjem melanoma može da prepiše lek za melanom“, rekao je Pilipović.

Predstavnici Udruženja pacijenata moći će ubuduće da učestvuju u radu Republičkih stručnih komisija, bez prava glasa.

– Imali smo sastanak sa ministrom zdravlja pre nekoliko nedelja i dobili smo obećanje da će predstavnici pacijenata imati pravo da učestvuju bez prava glasa u radu svih Republičkih stručnih komisija, što je od ogromnog značaja za nas. Mi se nadamo da će to obećanje biti realizovano do kraja godine“, istakao je Pilipović.

Prema rečima Bojana Trkulje, gotovo dve trećine učesnika istraživanja je navelo da je upoznato sa postojanjem inovativne terapije, a tu informaciju dobili su od njihovog lekara, dok je otprilike četvrtina njih dobija informacije od lekara o tome da inovativna terapija postoji u inostranstvu ali ne kod nas.

Informacije vezane za inovativne lekove ponovo se najviše dobijaju od lekara, od drugih pacijenata, ali u najvećem procentu od udruženja pacijenata, negde oko 27 odsto.

„Ukoliko se hematološkim pacijentima terapija da u što ranijim linijama lečenja, ako je moguće dati u prvoj liniji lečenja, onda pacijent živi i ta bolest zapravo postaje hronična bolest, dobija hronični tok i tada je bolest pod kontrolom. Sa inovativnim terapijama pacijentima je omogućen bolji kvalitet života, kao i izbegavanje neželjenih efekata koji imaju standardne terapije počavši od kardioloških problema, problema sa sterilitetom kod mlađih pacijenata, to su uglavnom pacijenti sa Hočkinovim limfomom, neki drugi maligniteti, znači sekundarni maligniteti“, objašnjava Maja Marković, predsednica Udruženja Lipa.

Za oftamološke pacijente se iz budžeta izdjava samo jedan odsto sredstava za inovativne terapije. Taj procenat u zemljama regiona je dosta viši, i u Bugarskoj na primer iznovi čak 30 odsto.

„Ovde govorimo o inovativnim lekovima za dve bolesti, senilnu degeneraciju makula i diabetički makularni edem. Što se tiče ovih lekova, to su anti-VGF terapije, injektivne terapije.jedna dijagnoza je na listi, ali obuhvata mali broj pacijenata, tako da dosta pacijenata ostaje bez terapije koja je financirana od Fonda. Uradili smo studiju troškova pacijenata sa senilnom degeneracijom makule i diabetičkog makularnog edema, koja govori da pacijent koji nije dobro lečen državu duplo više košta nego pacijent koji je dobio terapiju“, istakla je Aleksandra Hadži Manić, predsednica Udruženja Žuta mrlja.

Karcinom pluća je vodeći uzvorčnik smrtnosti u Srbiji i širom sveta sa tendencijom povećanja. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ iz 2021. godine, 7000 ljudi oboli, od toga 4500 premine od raka pluća, to je 13 smrti dnevno.

„Zahvaljujući naporu države 2023. godine došlo je do proširenja pozitivne liste RFSO-a za karcinom pluća. Za nesitno ćelijski karcinom pluća imamo dostupne ciljane terapijske opcije za rani uz napredovali stadijum bolesti. Za metastatsku bolest, nesitno ćelijski karcinom pluća, imamo imunoterapiju. Što se tiče sitno ćelijskog karcinoma pluća kao agresivnije forme, grupa sa ovom formom još uvek čeka na neku mogućnost ravnopravnog i sveobuhvatnog pristupa nege – rekao je dr Nikola Beljić, član Upravnog odbora Udruženja pacijenata Srbije, koji je i sam prošao borbu sa karcinomom pluća.