Kakva je sudbina državne mature: Da li sledi novo odlaganje i šta je za sada sigurno?

Prosvetna vlast je obećavala da će sve informacije đaci imati na početku ove školske godine, budući da su po Zakonu o visokom obrazovanju visokoškolske ustanove bile obavezne da do 31. avgusta utvrde koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata.

Koliko fakulteta je ispunilo zakonsku obavezu, šta je sa onima koji su se oglušili, kada će đaci znati koji fakulteti će zadržati posebne prijemne ispite, u kom procentu će visokoškolske ustanove uvažiti rezultate državne mature, da li će biti uveden donji prag da bi se matura položila, samo su neka do pitanja na koja redakcija Danasa mesecima pokušava da dobije odgovore od nadležnih.

Ni u Ministarstvu prosvete, ni u Projektu državne mature nisu želeli da nam obezbede sagovornike, a o ovoj temi nisu hteli da govore ni u upravi Univerziteta u Beogradu.

I naši raniji pokušaji da javnosti predočimo rezultate drugog pilotiranja državne mature bili su bezuspešni. Ministarstvo je u junu objavilo šturo saopštenje sa mnogim spornim podacima, poput onog da je, uprkos proseku gimnazijalaca na testu iz matematike od svega 18 poena, „bilo dosta“ učenika sa 97 poena. Izveštaj sa rezultatima drugog pilotiranja do danas nije objavljen.

Pregovori sa fakultetima

Projekat Državne mature, koji je Evropska unija finansirala sa 3,7 miliona evra, a čiji je cilj bio da pomogne obrazovnom sistemu Srbije da pripremi, isproba i sprovede završne ispite u srednjem obrazovanju, uskoro se završava, ali odgovore na neka od ključnih pitanja javnost i dalje nema.
Nemaju ni univerziteti, tvrde sagovornici Danasa iz akademske zajednice koji su nakon sastanka ministra prosvete Branka Ružića sa dekanima nekoliko univerziteta, sve bliže zaključku da će državna matura ponovo biti odložena.

Kao razlog navode to što Ministarstvo, ne samo da nije uspelo da obezbedi saglasnost visokoškolskih ustanova da matura bude ulaznica u visoko obrazovanje, već i da ubedi Beogradski univerzitet da odstupi od stava da se tek posle prelaznog perioda od tri do četiri godine i paralelnog sprovođenja mature i prijemnih ispita, proceni mogu li se rezultati državne mature vrednovati pri upisu na studije.

Od „tvrdog“ stava beogradski dekani nisu odustali ni nakon nedavnog sastanka sa ministrom, koji sada obilazi univerzitete i predočava benefite mature, umesto da je saglasnost sa visokim obrazovanjem postignuta na početku cele priče.

Jedan od učesnika tog sastanka kaže da je ministrov nastup bio korektan, ali da time nijedna od dilema nije rešena.

Tek se predlaže formiranje radne grupe koja bi se bavila konceptom mature, što je svojevrsni nonsens, budući da se projekat u okviru kojeg je to odavno definisano, završava.

Naš sagovornik navodi da Beogradski univerzitet nije protiv mature i da ona može 2024. da se sprovede kao završni ispit na kraju srednje škole.

Na pitanje u kojoj meri bi se rezultati vrednovali pri upisu na fakultete, on kaže da je to „na dugom štapu“, bez obzira što su neki fakulteti načelno definisali u kom procentu će priznavati maturu i uspeh iz srednje škole.

Najgore rešenje

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, i nadležni razmišljaju da se 2024. uvede državna matura koja bi prevashodno imala sertifikacionu funkciju, odnosno bila bi dokaz o završetku srednje škole.

To bi praktično značilo da bi đaci morali da se spremaju za dva ozbiljna ispita – i maturski i prijemni za one koji žele da nastave studije.

Sagovornik Danasa sa Univerziteta u Novom Sadu (UNS) kaže da je to najgore rešenje i da će to sigurno izazvati otpor roditelja i srednjoškolskih nastavnika, koji listom tvrde da o maturi nemaju nikakve informacije, čak ni da će učenici trećeg razreda na proleće imati probno testiranje.

U nekim srednjim školama za Danas kažu da je svojevremeno bilo pojedinačnih sastanaka sa predstavnicima roditelja, ali da nadležni nisu znali odgovore na mnoga konkretna pitanja.

Naš sagovornik sa UNS tvrdi da je tako bilo i na nedavnom sastanku sa ministrom, koji se opet sveo na prikazivanje prezentacije o tome čemu matura služi.

Sagovornici Danasa su u jednom saglasni: da država ima ozbiljnu strategiju šta želi sa obrazovanjem ne bi se događalo da se sa svakom promenom ministra prosvete odlaže matura, kao što je to slučaj poslednjih petnaestak godina.

Podsetimo da je jedan od prvih poteza Branka Ružića kada je u prethodnom mandatu došao na čelo Ministarstva prosvete, bio odlaganje mature.

Mnogi smatraju da će ponovo doneti takvu odluku, budući da kao iskusan političar neće rizikovati odijum javnosti, jer je mandat ove Vlade oročen do 2024, kada je planirano da se prvi put sprovede državna matura.

U tom kontekstu se tumači i poslednja ministrova izjava u intervjuu Večernjim novostima, koji je na pitanje ostaje li pri tome da će matura sigurno biti održana 2024. ili postoji mogućnost da se ponovo odloži, rekao da „ostaje samo pri tome da će sa dekanima svih univerziteta u Srbiji obaviti razgovore kako bismo razumeli šta je čiji zadatak u ovom poslu od državnog značaja i u interesu naših učenika“.

Proba u maju

Za sada je jedino izvesno da će učeci trećeg razreda srednje škole (reč je o školama u četvorogodišnjem trajanju) polagati probnu opštu, stručnu i umetničku maturu u periodu od 31. maja do 2. juna.

Na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u čiju nadležnost prelazi državna matura po završetku Projekta, nedavno je objavljena vest da su održani prvi sastanci stručnih radnih grupa, koje će tokom sledećih sedmica raditi na pripremi zadataka za probu državne mature.

„Biće pripremljeni zadaci iz srpskog i osam maternjih jezika nacionalnih manjina, zatim iz matematike, istorije, geografije, biologije, fizike, hemije, stranih jezika (engleskog, francuskog, ruskog, španskog, italijanskog i nemačkog), psihologije, sociologije, filozofije, zatim iz 14 stručnih predmeta za učenike srednjih stručnih škola, kao i predmeta važnih za umetničku maturu“, piše u informaciji.