Kakva su bila pravila bontona pre 130 godina?

U poslednje vreme londonski knjižari velikih biblioteka primetili su da nepoznati lopovi sistematski kradu knjige iz velikih biblioteka i javnih knjižara, prenosi list Pravda.

Nakon detaljne istrage, utvrđeno je da je u toku prošle godine ukradeno tačno milion knjiga u vrednosti od 260 hiljada funti.

Dugo se smatralo da su „nepoznati lopovi“ studenti, koji na ovaj način dolaze do knjiga, koje ne mogu da priušte. Ali “juče” je konačno otkriveno da je u pitanju dobro organizovana banda, čiji članovi zarađuju do 30 funti nedeljno.

Londonska policija uhapsila je sve članove grupe, i oni će uskoro biti osuđeni.

U istom broju nalazi se i jedan zanimljiv tekst francuskih novina “Mariana” o tome kako je izgledao bonton pre 50 godina – na današnji dan pre 130 godina.

Ako je pre 50 godina žena putovala nekud sa svojim mužem, ona nije smela da razgovara ili da odgovara ni na najbezazlenija pitanja nepoznatih saputnika. To je iziskivao bonton onog doba ne samo u Francuskoj, nego i u svim naprednim zemljama Evrope.

S druge strane, muškarac je oko 1888. godine smeo u salon da ulazi samo sa šeširom u ruci, dok je zimski kaput ili mantil morao da ostavlja u predsoblju. Za sve vreme posete, nije smeo da ispušta šešir iz ruku. Što se tiče ponašanja na ulici, muškarac ni u kom slučaju nije smeo da zaustavi i oslovi devojku na ulici, koliko god da su u bliskim ili prijateljskim odnosima.

Mlada devojka nije smela da piše pisma muškarcima čak ni u ime svojih roditelja ili po njihovom diktatu. Takođe, one su mogle da se dopisuju ili razgovaraju samo sa prijateljicama svoje majke. Ukoliko bi nekoj devojci ispala rukavica, džepna maramica ili tašna, nepoznati muškarac nije smeo da na ulici ili na drugom javnom mestu to podigne. To bi se čak i policijski strogo kažnjavalo, jer se polazilo od pretpostavke da dotični muškarac želi na drzak i lak način da napravi neku prolaznu, “donžuansku” avanturu.

“Danas” bi se ljudi verovatno smejali ovim pravilima bontona, ali su pre pola veka ona poštovana kao svetinja, prenosi Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Henri Stodard, koji je bio osuđen zbog falsifikovanja čekova, uspeo je na neverovatan vešt način da napusti kazneni zavod u Njujorku, prenosi list Vreme.

Kako se pokazao kao vrlo poslušan zatvorenik, dodeljen mu je posao u sklopu kancelarije direktora zatvora. Raspoređujući papire u kancelariji, Stondard je ugledao formular dekreta o pomilovanju, i tada došao na ideju da pokuša da napravi isti. Posle jednomesečnog rada on je, sa najprimitivnijim sredstvima, uspeo da izradi sličan dekret, zajedno sa kovertom.

Kada je jedan od njegovih “kolega” završio izdržavanje kazne, on mu je dao dekret i rekao da pošalje poštom direktoru kaznenog zavoda. Direktor je isprva bio iznenađen, jer nije bilo povoda za takvo pomilovanje, ali nije mogao ni da veruje da je u pitanju falsifikat. Stodard je tako pušten na slobodu.

Tek nekoliko nedelja kasnije sasvim slučajno utvrdilo se da je Stodard pomilovao sam sebe. Ali, tada više niko nije mogao da ga pronađe.

Prava blatna kiša srušila se na stanovnike jednog predgrađa Sen Luisa kada su u svečanom odelu pošli u nedelju ujutru u crkvu. Ova „čudna“ kiša je, takođe, izazvala lomljavu velikog broja izloga i prozora, kao i nerede koji su nastali na ulici.

Ubrzo je ustanovljeno da nije u pitanju prirodna pojava. Uzrok ovoj blatnoj kiši bilo je rušenje visokog odžaka jednog parnog mlina. Kada je ogromni odžak pao u jedan rezervoar ispunjen raznim otpacima i vodom, prašina, blato, razbijene flaše i komadići gvožđa i drugog metala pomešali su se i izazvali „vodeni top“ od 30 metara.

Niz radnika morao je da radi ceo dan da bi očistili ulice. Ipak niko nije bio ozbiljno povređen, a sopstvenici mlinova izjavili su da će nadoknaditi svu štetu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.