Kakva su bila novogodišnja očekivanja Beograđana pre dve decenije?

Autorima višednevnog istraživanja najporaznije je bilo saznanje da „čak devet od 10 anketiranih studenata informatičkog smera na Elektrotehničkom fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka neće da čeka budućnost u matičnoj zemlji“, što je ilustrovano izjavom apsolventa ETF-a Miodraga „znam da neće teći med i mleko, ali gore od ovoga ovde sigurno ne može da bude“.

Jednako obeshrabrujuć je bio razgovor i s uličnim prodavcima razne robe, jer su pričajući o svom poslu „kao po dogovoru, do poslednjeg zavapili da „nikada gore nije išlo, jer narod nema para“.

Ni penzioneri nisu puno očekivali od 2000-ih, a kako su 90-ih jedva spajali kraj s krajem, na pitanje o najupečatljivijim dočecima Novih godina, uglavnom su se evocirali daleke dane mladosti, kao izvesna Dragica koja se prisetila porodičnog skijanja u Sloveniji „koliko smo samo divnih trenutaka doživeli i finih ljudi upoznali“.

Sredovečne žene uglavnom su se žalile da im novogodišnja trpeza neće biti bogata kao u srećna vrema, poput jedne Mirjane koja je anketarima rekla „ovog puta ću da spremim samo dve-tri vrste kolača, ispečem nešto mesa i to je to“.

Ni perspektiva izbeglica pristiglih iz raznih krajeva nekadašnje SFRJ nije bila ružičasta, pa je tako Bojan, svršeni student građevine iz Tuzle, otkrio „da nije bilo bombardovanja već bismo bili u Kanadi, ali izdržaćemo još koji mesec, a onda zbogom žohari“.

Rečima bračnog para Stamenković sublimiran je mučan status akademskih građana ili ti intelektualaca u tadašnjoj Srbiji.

„Novine kupujemo neredovno, političke i „ženske“ magazine takođe, ne izlazimo u restorane, garderobu obnavljamo jednom u pet godina…“, podelili su sa novinarima našeg lista suprug ekonomista i supruga pravnica.

Anketirana deca su naravno imala optimističkija očekivanja, kako to ide uz njihove nevine godine, mada su ona starija, poput citiranog drugaka Luke bila nešto skromnija u očekivanjima od 2000. godine..“ znam da Deda Mraz ne postoji. Mama i tata će sa posla doneti pakete sa slatkišima, a možda će i da mi kupe nove patike“, ispričao je mališan.

Jedan od učesnika ankete iz redova „kulturnjaka“, ugledni reditelj Zdravko Šotra, imao je skeptičan odnos prema predstojećem milenijumu.

„Čitao sam izjave onih koji su krajem XIX veka govorili svoja očekivanja od nastupajućeg dvadesetog. Smatrali su da je 19. bio vreme mnogih beda i nepravdi, a da će novi doneti sreću, blagostanje i pravdu. Levičari su verovali u pobedu stvari radničke klase, desničari u procvat kapitalizma, a svi zajedno da će XX vek konačno biti doba mira među ljudima. Sa našim iskustvom možemo da vidimo kako su se gorko prevarili…“

Dvadeset godina kasnije pitali smo šta očekuju u 2020. godini na ličnom planu, profesionalnom životu i događajima u zemlji i regionu Idu Prester, Suzanu Trninić, Ivana Lalića, Marka Bastaća, Darka Mitrovića i Miodraga Ninića. Pročitajte na linku.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.