Kakve nam poruke šalju snovi?

U amfiteatru Medicinskog fakulteta bio je izložen kovčeg doktora Milana Jovanovića- Batuta. Pored njegovog kovčega stajali su studenti fakulteta koji su par noći čuvali ,,počasnu stražu“.

Veliki broj beogradskih lekara, profesora Univerziteta i studenata medicine je dolazilo da izjavi saučešće. Nekadašnji učenici profesora Batuta, a tada već osedeli članovi lekarskog odra, poslednji put su se oprostili sa velikim učiteljem, kao i oni najmlađi kojima su ostale njegove knjige kao zvezde vodilje u daljem obrazovanju i radu.

Natpisi Srpske kraljevske akademije, Jugoslovenskog društva za čuvanje narodnog zdravlja, Srpskog lekarskog društva i mnogih drugih organizacija nalazili su se u dekanatu. Dvorište dekanata bilo je ispunjeno mnogobrojnim svetom, među kojim su zapaženi mnogi ugledni ljudi poput generala Žarka Ruvidića, rektor Univerziteta Kosta Todorović, general Andra Petrović i mnogi drugi.

Mnogi su držali oproštajne govore i sa velikom tugom ispratili doktora na večni put.

,,Veliko je delo dr. Batuta na higijeni i zdravstvenom prosvećivanju našeg naroda. Velike su njegove zasluge na unapređenju higijenske službe. Teško bi to bilo nabrojati, za to treba dosta vremena, ali dokazi su mu ostavština i ime poznato u svakom kutku naše domovine.“, pisalo je Vreme.

Celokupan tekst možete čitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Pravda pisao je o tome kako je tajna snova jedna od najvećih misterija koja nije, a verovatno i neće skoro biti razrešena.

Naučnici svetskog glasa se bave ovom tajnom i naročito im je zanimljiva, a poznato nam je da su mnogi književnici, filozofi, slikari verovali u proročansku moć snova. U svetskoj literaturi postoji veliki broj natpisa o snovima genijalnih ljudi, koji su veoma interesantni i ukazuju na upravo tu proročansku moć.

Slavni rimski car i filozof Marko Avrelije imao je posebnu knjigu u kojoj je beležio svoje snove. U jednom snu ukazao mu se lekar sa Istoka koji mu je rekao da popije čaj za kašalj, sa kojim je duže vreme imao problem. Probudivši se, ispričao je svom lekaru recept za lek, koji ga je nakon par dana i izlečio.

Takođe, postoji priča slavnog pesnika Aligierija koji je sanjao da će ga napasti razbojnici i da će tom prilikom ostati ranjen. Četiri dana nakon toga upravo se to i desilo, ali pesnik iz tog razloga nije nosio novac za sobom, kako mu razbojnici ne bi naneli teže povrede pokušavajući da ga opljačkaju. Time je on sebi zapravo spasao život.

Jozef Hajdi je jedne noći sanjao čitavu kompoziciju jedne simfonije. Tu kompoziciju je on kasnije i napisao i donela mu je veliku slavu i materijalnu korist.

Napoleon Bonaparte često je pričao svojim generalima kako je sanjao planove za svoje bitke, za koje je sasvim bio siguran da će osvojiti. U jednom snu mu se predskazalo da nikako ne učestvuje u sutrašnjoj bici, već da pošalje drugog generala i time će pobeda francuskih trupa biti osigurana. Zbog svog sujeverja Napoleon je uradio tačno onako kako mu je rečeno u snu, i time je pobeda Francuske bila obistinjena.

Postoji još dosta slučajeva u kojima su snovi doneli značajne promene u životima mnogih i sasvim je sigurno da će toga još biti.

Više o tome nalazi se na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“