Kakve su sve izgovore smišljali đaci tokom nastave na daljinu?

Za neurađene domaće zadatke, kontrolne i pismene glavni „krivac“ je bio loš internet, što je mnogima zaista bio realan problem, i to ne bi bilo neobično da ovaj argument vrlo često nisu potezali đaci koji i na redovnim časovima ništa ne rade.

Tokom prethodnih mesec i po dana „kvarili“ su se i Viber, i g-mejlovi, i gugl-učionice, domaći se zbog „crkavanja“ kompjutera nisu mogli slati mejlom, a uporni nastavnici koji su u takvim slučajevima tražili da se zadaci proslede telefonom suočili su se s opravdanjima svojih đaka da nemaju internet. A sve to oni su im poručivali dopisujući se preko Vibera.

– Opomenula sam u Viber poruci učenika što mi nije poslao domaći, na šta je on odgovorio da nema internet. Kada sam ga pitala kako onda koristi Viber, više se nije oglasio – prenosi nam svoje iskustvo učiteljica iz beogradske osmoletke.

Njenoj koleginici u četvrtak je poslao jednu urađenu stanu domaćeg, a za drugu, naravno, nije imao internet.

Đaci su tvrdili i da su domaće uradili, ali su zaboravili da ih pošalju. Pojedini su uredno slali sve što se tražilo, ali njihovi imejlovi iz nekog razloga do nastavnika nikad nisu stigli.

Jedan otac pokušao je da opravda svog sina poručivši učiteljici da je domaći završen još pre pet dana, ali je ostao nem na učiteljičino pitanje kako je to moguće kada je domaći zadala – juče.

Ima i učenika koji su kao izgovor zašto od početka nastave na daljinu nisu uradili nijedan domaći zadatak naveli da nisu mislili da je to obavezno zbog vanrednog stanja.

Pomenuta ograničenja sa internetom nisu sprečila požrtvovanu majku učenika drugog razreda da domaći svog deteta ipak prosledi učiteljici, kojoj se u poruci izvinila zbog kašnjenja jer po selu pokušava da uhvati signal za WiFi.

Ali je zato druga majka iz velikog grada kao alibi zašto njeno dete ne prati TV časove navela da nemaju program RTS 3, a kada je nastava za mlađe razrede počela da se emituje na drugom programu javnog servisa, jadala se da im je kablovski operater ugasio i taj kanal.

Tehnički problemi mučili su i srednjoškolce, a profesori su se trudili da budu tolerantni. Ali nije isto kada učenik poljoprivredne škole u unutrašnjosti Srbije ne može da prati nastavu u predviđeno vreme jer mora da očisti štalu i pomogne roditeljima (zbog zatvaranja učeničkog doma vratio se u svoje mesto) i kad sa virtuelnih časova izostaju đaci jedne beogradske gimnazije jer baš u to vreme spavaju.

Pragmatični gimnazijalci zbog toga su tražili od profesora da im časove zakazuju od podneva ili u vreme policijskog časa, kada su primorani da budu kod kuće.

– Iako većina mojih učenika koristi najsavremenije telefone, sada se dešava da dosta njih nema kameru i ne može da je aktivira tokom časa, što im daje priliku da malo „odšetaju“. Tokom obrade nove lekcije u jednom trenutku sam nasumično prozvao učenika koji je bio prisutan u virtuelnoj učionici, ali nije uključio kameru. Međutim, on nije neko vreme odgovarao, da bi se posle javio i rekao kako nije čuo da sam nekoliko puta ponovio njegovo ime – priča nam svoje iskustvo profesor iz jedne beogradske gimnazije.

Na onlajn časove kasnilo se ne samo jer su se deca uspavala. Neki su morali da doručkuju ili da se kupaju, a jedan osnovac je baš u vreme časa srpskog jezika morao da „skokne“ po burek!

Nastavnici nisu imali samo nedoumice jesu li se neka deca izvlačila da ne bi radila, već i ko stoji iza urađenih domaćih i pisanih provera znanja. Da li su ocene zaslužili đaci ili njihovi roditelji, braća i sestre, rođaci i komšije nije jednostavno zaključiti.

Neki prosvetari u startu su odustali od ideje da glume policajce, oni ambiciozniji su pokušavali da doskoče potencijalnim prepisivačima tako što su ih ispitivali preko telefona, Vibera, Skajpa ili su na kontrolnim davali veliki broj zadataka koje je trebalo rešiti za vrlo kratko vreme.

– Ja radio kontrolni iz fizike i nisam se proslavio…16 od 28. Za 20 minuta 20 pitanja, požalio se otac učenika sedmog razreda kolegama u Viber grupi, ali su ga oni utešili da „preko 50 odsto urađenog i nije tako loš rezultat“ i da se „dosta toga promenilo“ od kad su oni išli u školu. S druge strane, vredni tata srednjoškolke na skoro svaki urađeni domaći od nastavnika je dobijao pohvale, uz poruku da „nastavi da se trudi“.

U nekim porodicama radilo se istovremeno na više frontova: dok je majka crtala crtež iz likovnog, a otac pravio maketu iz tehničkog, njihova ćerka je rešavala kontrolni iz matematike godinu dana mlađoj drugarici.

– Moji đaci, koji su imali jedinice i dvojke, ne samo da rade zadatke iz fizike za pet, nego im se i rukopis prolepšao – pohvalila nam se nastavnica iz beogradske osmoletke.

Nastavnik srpskog jezika iz Zlatiborskog okruga tražio je obrazloženje za promenjeni rukopis.

– Kažem učeniku: „Ovo nije tvoj rukopis“, a on odgovara da mu je pomagala baba. A na kraju sastava piše Jelena Žarković IV/1. A ja napišem: „Sve i da je baba živa, ne verujem da je sačuvala svoj sastav iz školskih dana“ – priča nam ovaj nastavnik.

Učenica njegovog kolege iz srednje škole bar je bila poštena:

„Profesore, ako Vi kažete onda ste u pravu, a šaljem glasovne poruke jer ne znam kako se piše u pravu“, bila je iskrena ova srednjoškolka.

Da dovitljivosti nema kraja potvrđuju i primeri da su pojedini đaci, i mlađi i oni stariji, bez ikakvih problema slali kontrolne zadatke po isteku vremena u kome su bili dužni to da urade, a nakon što su nastavnici „okačili“ rešenja.

Jedna srednjoškolka se čak nije ni potrudila da prepiše rešenja, već je „skrinšotovala“ profesorkin rad i uredno joj poslala uz izvinjenje što kasni.

Kada je nastavnicima stigao nalog „odozgo“ da opisne ocene pretvore u brojčane i da počnu sa upisivanjem ocena u dnevnik, neki su od svojih učenika počeli da dobijaju poruke sa cvetićima, srcima i nežnim smajlićima. Čisto da ih ne zaborave.

Slavio se i Đurđevdan

Uprkos tome što se nastava održava na daljinu i što je bila na snazi zabrana okupljanja, neki đaci nisu želeli da preskoče slobodan dan koji im sleduje na ime krsne slave. Zato su ili oni ili njihovi roditelji tražili „izostanak“ sa onlajn časova zbog Đurđevdana, a neki su molili da budu oslobođeni i dan ranije da bi – spremili slavu.

Autentična iskustva

U ovom tekstu sabrali smo autentična svedočenja nastavnika iz više škola iz Srbije, ali smo, želeći da nam iskreno odgovore sa čim su se sve suočavali, odlučili da ne pominjemo njihova imena i obrazovne ustanove u kojim su zaposleni.