Kakvi su bili izgledi demokratije početkom Drugog svetskog rata

List Vreme posvetio je tekst Mirki J. Grujić i preneo reči jedne od njenih saradnica koja je opisala njen rad i važnost svega što je ova aktivistkinja ostavila iza sebe.

„Izgubile smo je… izgubile smo naš ponos, našu dragu predsednicu, naš ponos“, poručila je autorka teksta.

Mirka J. Grujić jje bila bolničarka tokom Prvog svetskog rata, predsednica Kola srpskih sestara i počasna Prva dvorska dama kraljice Marije.

Oštroumna i plemenita, bile su reči kojima je autorka teksta opisala Mirku Grujić, naglasivši koliko je ona bila od pomoći i koliko će nedostajati svim sestrama.

Zračivši dobrotom, ona je rodbinskim vezama vezala sve sestre za sebe i to je za društvo bio veliki gubitak.

„Nema one koja je svojom otmenom pojavom, nemirnim i borbenim duhom unosila puno vere, za sve lepšu budućnost“, rekla je Angelina Riste.

Mirka Grujić ostavila je srpskom narodu Kolo srpskih sestara i iza nje je ostalo sve za šta se celim svojim bićem borila i zbog toga joj srpski narod ostaje u večnoj službi.

„I kao god što nas je celog rodoljubivog i plemenitog života okupljala oko sebe, teko će nas od sada njed duh sabirati oko njenog praha i davati nam snage“, završila je autorka posvetu pokojnoj Mirki J. Grujić.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Pojam demokratije sa početkom Drugog svetskog rata bio je i dalje nerazjašnjen i zamućen različitim tumačenjima teoretičara širom sveta, pisao je list Pravda.

Dok se njena vrednost nije dovodila u pitanje i teoretičari su govorili o istoj stvari, međutim, kako su se njoj pojavljivali konkurentni, ona je postajala sve komplikovanija za definisanje.

Neizvesnot je bila veća sa početkom Drugog svetskog rata i rastom neizvesnosti i novi svetski poredak koji će uslediti nakon kraja rata.

Problem definisanja demokratije bio je zamagljen propagandnim tekstovima demokratskih teoretičara vođenim interesima u tekućem ratu, što je ovo pitanje dodatno komplikovalo.

Pre nego što je izbio rat, demokratija je bila izvor svega dobrog u svetu, ljudskih prava i slobode, kulture i napretka, a sa početkom rata ona je postala suprotno, izvor svih nesreća koje su snašle čovečanstvo poslednjih 150 godina,

Na našim prostorima demokratija je povezivana sa slobodom. Sve što označava slobodu, poštovanje prava, sve što predstavlja narodnu volju, poistovećivano je sa demokratijom.

Takvo shvatanje otvorilo je svim vlastodršcima da, samo izjavama o sopstvenoj odanosti demokratskim vrednostima opravdaju prošle prestupe i unapred objasne buduće.

U međunarodnoj zajednici, ideja demokratije je pomućena jer su sa početkom rata i pojavom komunizma i fašizma, zagovornici demokratije morali biti zamenjeni njihovim radikalnijim parnjacima.

U trenucima kada je prvak demokratije, Francuska, pao, zajedno sa mnogim drugim zemljama koje su u nemilosti rata pitanje demokratije ostavile na stranu, budućnost demokratije je bila neizvesna.

Međutim, budućnost demokratije nije zavisila od budućnosti najjačih demokratskih zemalja, kako je tada tvrdio autor, a što je i pokazala budućnost.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“