Kakvi su bili planovi za BAS pre 2013. godine?

„Izmeštanje autobuske i železničke stanice u Beogradu do 2010. godine“, naslov je vesti na portalu eKapija iz daleke 2007. godine u kojoj tadašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić najavljuje izmeštanje Glavne autobuske stanice iz Karađorđeve ulice na prostor kod železničke stanice na Novom Beogradu, gde je bio Otvoreni tržni centar (OTC), ili popularni „Buvljak“, piše N1.

„Premeštanje autobuske stanice definisano je Generalnim urbanističkim planom i u toku je izrada Plana detaljne regulacije za novu autobusku stanicu“, izjavio je tada Bobić, precizirajući da će se, kada taj plan bude usvojen i Grad bude odlučio da to finansira, pristupiti i premeštanju „Buvljaka“.

„Buvljak“ je iseljen na Miljakovac krajem prošle godine, a nova autobuska stanica se skućila prekoputa – u Bloku 42 – i to tek prošlog vikenda, nakon šest i po godina izgradnje. To, međutim, ne znači i kraj radova na novom BAS-u, jer stanične zgrade još nema. Ona će, obećavaju nadležni, biti završena do međunarodne izložbe EXPO 2027.

Planovi o izmeštanju autobuske stanice iz Savskog amfitetatra, dakle, nisu novi. Postojali su još u vreme Jugoslavije, a nakon demokratskih promena 2000. godine, namera o selidbi BAS-a na Novi Beograd kodifikovana je kroz Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. koji je Skupština grada usvojila 27. septembra 2003. godine.

U čemu je onda razlika između „ovih“ i „onih“, odnosno planova koje danas realizuje režim SNS-a i onih koje je imala gradska vlast predvođena demokratama?

Povezanost autobuske stanice sa drugim saobraćajnicama

Osnovni cilj izmeštanja Glavne autobuske stanice je rasterećenje saobraćaja u centru grada, kao i spuštanje Beograda na reke, govorio je Đorđe Bobić za „Politiku“ krajem 2007. godine. Argumenti su to koji su aktuelni i u izjavama sadašnjih gradskih i republičkih funkcionera.

Ono na šta je Bobić, međutim, u to vreme stavljao akcenat jeste dostupnost nove stanice. Tvrdio je tadašnji gradski arhitekta da će nova autobuska stanica, osim toga što će biti znatno veća od postojeće, biti veoma dobro povezana sa ostalim saobraćajnicama.

Autobusi koji dolaze iz pravca Niša, objašnjavao je Bobić za „Politiku“, spuštaće se preko „Gazele“ na buduće stajalište, što znači da više neće morati da se kreću kroz Savsku i ostale centralne gradske ulice.

„Prevoz će biti olakšan i putnicima koji dolaze sa juga, preko Ibarske magistrale. Oni će do autobuske stanice stići preko budućeg mosta koji će spajati Čukaricu i Novi Beograd (Bobić govori o Mostu na Adi koji u to vreme još nije bio izgrađen, prim. N1), tako da će se i na ovaj način rasteretiti saobraćaj, pre svega u Bulevaru vojvode Mišića“, kazao je tada Bobić.

Servisne stanice bile planirane na Autokomandi i Vilinim vodama

Da bi se izbegle eventualne saobraćajne gužve, gradske vlasti su 2000-ih planirale i izgradnju dve servisne autobuske stanice: jednu na Autokomandi, a drugu uz železničku stanicu „Dunav“ na Vilinim vodama.

Podsetimo, danas je jedna od najvećih zamerki putnika koji u Beograd dolaze s juga autobusom to što treba da prelaze reku, čak i ako je njihova krajnja destinacija u starom delu grada.

Šapić je najavio da bi u narednih nekoliko meseci trebalo da bude osposobljeno servisno stajalište „Jug“ na Autokomandi, a na svečanosti otvaranja novog BAS-a nagovestio je mogućnost izgradnje još takvih stajališta na širem području grada.
Mreža širokih saobraćajnica ispletena oko stanice na Novom Beogradu jeste nešto što i ide u prilog novoj lokaciji BAS-a. Ipak, čeka se realizacija još nekoliko projekata, kako bi njena povezanost sa glavnim putnim pravcima bila optimalna.

Pre svega završetak Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP). Most na Adi jeste približio Čukaricu i Novi Beograd (i između ostalog omogućio brzu vezu novog BAS-a i Ibarske magistrale), ali je on tek delić ambicioznog projekta s početka 2000-ih koji je podrazumevao izgradnju magistrale od Kvantaške pijace na Novom Beogradu do Pančevačkog mosta.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić nagovestio je na ceremoniji otvaranja novog BAS-a da bi uskoro mogao da bude pokrenut projekat Senjačkog tunela, odnosno deonice UMP-a od petlje Hipodrom do moto-puta (bivšeg auto-puta) u blizini Autokomande.

Osim unutrašnjeg, u planu je i jedan spoljni prsten, tzv. Spoljna magistralna tangenta (SMT), takođe definisana GUP-om iz 2003, a koja bi koristila i novom BAS-u. Jedna deonica tog projekta je već dugi niz godina u „izgradnji“ – Bulevar patrijarha Pavla u Rakovici – za koji Šapić takođe najavljuje skori nastavak radova. Kako bi se smanjile gužve prilazima Mostu na Adi sa čukaričke strane, Šapić je najavio i proširenje Drajzerove ulice i Bulevara vojvode Mišića.

Za one koji u Beograd autobusom dolaze iz zapadne Srbije značajna je realizacija jednog projekta novijeg datuma – produžetka Ulice Jurija Gagarina. Iako je već postoji brza veza auto-puta Miloš Veliki i Novog Beograda, njeno spajanje sa Ulicom Jurija Gagarina iza naselja Mileva Marić Ajnštajn, u blizini novog kineskog tržnog centra, omogućiće direktan put do nove autobuske stanice.

Bolja povezanost sa linijama javnog prevoza, metroom i vozom

Jedna od ključnih razlika između današnjih planova i onih od pre 2013. je uloga javnog prevoza u izmeštanju BAS-a na novu lokaciju. Novi BAS opslužuje više autobuskih i tramvajskih linija, ali je upadljivo da neki delovi grada, poput Zemuna koji se može osloniti samo na autobus 85, nisu na najbolji način povezani sa novom stanicom.

Đorđe Bobić je 2007. godine kao prednosti nove lokacije BAS-a isticao vezu sa susednom Železničkom stanicom Novi Beograd i izgradnju beogradskog metroa.

Naime, blizna železničke stanice važna je kako i zbog međugradskog saobraćaja, tako i zbog BG voza. Iako jedan od najpouzdanijih vidova javnog prevoza u Beogradu, gradska železnica je, nažalost, i dalje daleko od optimizovane. Infrastruktura železnice Srbije je prošle godine naručila izradu tehnološke studije razvoja Beogradskog železničkog čvora, kojom je predviđeno unapređenje gradske železnice, uvođenje novih linija, kao i češćih polazaka, tako što bi npr. linija Batajnica – Ovča (koja opslužuje BAS) išla na svakih 10 minuta u špicu i 15 minuta van špica.

Zasad se, međutim, jedino nazire uvođenje linije BG voza od Prokopa do Aerodroma Nikola Tesla, odnosno EXPO kompleksa, koja bi trebalo da počne sa radom do 2027. godine.

Kada je reč o metrou, stvari stoje još lošije. Ne samo da izgradnja dugo najavljivane beogradske podzemne železnice još nije počela, već je novi BAS izostavljen sa trase prve dve linije metroa.

Železnička i autobuska stanica na Novom Beogradu „zakačiće“ se na metro tek izgradnjom treće linije za koji je u avgustu raspisan tender za izradu idejnog projekta. Ta linija bi, prema preliminarnim najavama, povezala Bežaniju i Banjicu upravo preko Bloka 42, zatim Arene, Ušća, Trga republike, Vukovog spomenika, Vračara, Medakovića, naselja Braće Jerković, naselja Stepa Stepanović i Trošarine.

Za razliku od aktuelnog plana metroa, prethodni projekat iz perioda kada je gradonačelnik Beograda bio Dragan Đilas, video je upravo Blok 42, odnosno Železničku i autobusku stanicu na Novom Beogradu, kao jednu od ključnih tačaka. Na tom mestu bila je planirana stanica na kojoj bi se ukrštali krak prve linije (Ustanička – Blok 45) i treća linija (Orlovača – Zemun). Na taj način bi novi BAS imao brzu metro vezu sa većim delom grada.

Greške u koracima

Iskustvo sa selidbom BAS-a neodoljivo podseća na gašenje Glavne železničke stanice na Savskom trgu i njeno izmeštanje na tada nezavršeni „Prokop“.

Naime, zbog izgradnje naselja „Beograd na vodi“, stanica u Savskom amfiteatru zatvorena je 1. jula 2018. Stanica „Beograd centar“, poznatija kao „Prokop“, u tom trenutku imala je izgrađene samo perone pod zemljom. Stanična zgrada je naknadno izgrađena i otvorena tek u oktobru prošle godine. U planu je izgradnja veze „Prokopa“ sa auto-putem i donjeg staničnog trga, a direktnu vezu sa metroom, za razliku od BAS-a, po svemu sudeći neće dobiti čak ni izgradnjom treće linije metroa, ako ona ikada dođe na red.

U avgustu 2013. godine, kada je Dragan Đilas brojao svoje poslednje dane na čelu prestonice, govorio je upravo o tome da je pre početka izgradnje „Beograda na vodi“ neophodno izgraditi svu potrebnu infrastrukturu.

„Taj most (Zemun-Borča koji je tada još bio u izgradnji, prim. N1) omogućava da projekat koji smo započeli, a to je izmeštanje autobuske stanice iz centra grada na Novi Beograd, takođe bude realizovan i kada to uradimo ostaje samo železnička stanica i to ne putnička, već deo koji je važan za robni saobraćaj. Njegovo izmeštanje omogućilo bi da to zemljište sutra postane stambeno-poslovni kompleks“, rekao je tada Đilas.

Tadašnji gradonačenik je istakao da je neophodno izgraditi nove infrastrukturne kapacitete van centra grada, što je ogroman posao za koji je potrebno vreme.

Đilas je govorio i o tome kako je neophodno izgraditi novi most u Vinči, kako bi se prenos opasnih materija železnicom izmestio iz centra grada, što je, istakao je, projekat od više stotina miliona evra.

„Beograd na vodi“ bi, kako je tada govorio, trebalo da se podeli u faze tako što bi se rešavala infrastruktura, pa tražili investitori za deo po deo Savskog amfiteatra.

Đilas je, međutim, smenjen sa mesta gradonačelnika u septembru 2013, a upravljanje gradom preuzima Privremeni organ na čelu sa Sinišom Malim koji nakon izbora 2014. preuzima funkciju gradonačelnika, i koji je do danas ostao jedan od najglasnijih promotera projekta „Beograd na vodi“.