Kakvi su potencijalni efekti lekova protiv kovida?

Prednost novih lekova koje su razvile kompanije Fajzer i Merk je velika efikasnost u sprečavanju težih formi bolesti na šta neće uticati nove mutacije korona virusa.

Ako se uzme u obzir koliki strah izaziva mogućnost da postojeće vakcine neće pružati dovoljnu zaštitu protiv novog omikron soja, za koji se očekuje da će tokom narednih meseci zavladati svetom, onda je razumljivo zašto se dosta nade polaže u novu terapiju lekovima.

Njen nedostatak je međutim ogromna cena, zbog koje bar tokom narednih nekoliko meseci ovi lekovi neće biti široko i jednako dostpuni svuda u svetu.

Amerika plaća 712 dolara za terapiju Merkovim lekom za jednog pacijenta, dok je cena za terapiju Fajzerovim lekom oko 500 dolara.

Obe kompanije sklopile su međutim dogovore sa nekolicinom proizvođača generičkih lekova  tako da ova terapija može da bude dostupna siromašnijim državama koje ne mogu da plate cenu koju plaćaju bogate zemlje.

Ipak, biće potrebno nekoliko meseci pre nego što ove kompanije uspeju da pokrenu proizvodne procese tako da mogu da naprave dovoljne količine lekova.

Takođe, ovi lekovi treba da budu dati u ranoj fazi bolesti a siromašne države inače imaju ograničene kapacitete za testiranje što za sobom povlači probleme u adekvatnoj primeni terapije.

Imajući sve to u vidu vrlo je verovatno da inovativan terapija, kao i vakcine, neće biti podjednako dostupna svuda u svetu.

Međutim, čak i kada se ostavi po strani činjenica da pristup inovativnim lekovima neće imati niti sve države niti svi građani, što značajno ograničava njihov uticaj na posledice pandemije, postavlja se i pitanje njihove efikasnosti u realnom životu.

U kliničkim ispitivanjima pokazano je da Fajzerov lek pakslovid umanjuje rizik od hospitalizacije i smrtnog ishoda za 89 odsto kod osoba koje su u riziku da razviju težak oblik kovida 19 ako se da tokom prva tri dana od početka simptoma.

Na drugoj strani Merkov lek molnupiravir smanjuje rizik od težih formi bolesti i smrti za 30 odsto ako se primeni pet dana od početka simptoma.

Međutim profesor farmakologije Radan Stojanović upozorava – jedno su kliničke studije drugo je stvarni život.

– Klinička ispitivanja su kontrolisana – postoje strogi protokoli i kriterijumi kako se biraju ispitanici, ko može da bude uključen itd. Potrebno je da vidimo kako će se ovi lekovi u pogledu efikasnosti i bezbednosti ponašati u realnom životu da bismo stekli pravu sliku. Inovativni lekovi kompanija Fajzer i Merk samo su još jedan kamičak u mozaiku koji pravimo poslednjih dve godine u lečenju kovida 19. Oni međutim nisu čudotvorni i njihov uticaj na dalji tok pandemije treba racionalno sagledati – navodi prof. Stojanović.

On ističe da kliničke studije jesu pokazale visoku efikasnost, što uz činjenicu da se ovi lekovi mogu uzimati kod kuće, i da na njihovu efikasnost neće uticati poslednje mutacije na spajk proteinu, predstavlja dobre vesti.

Ono što navodi na oprez jeste činjenica da se već sad vidi da ovi lekovi neće moći da budu dostupni svima.

-Molnupiravir i pakslovid se ne daju osobama mlađim od 18 godina jer kod njih nije ispitivana efikasnost i bezbednost.  Za sada znamo da se Fajzerov lek pakslovid daje u kombinaciji sa ritonavirom, kako bi se produžilo njegovo dejstvo. Međutim ritonavir sprečava razgradnju nekih drugih lekova u jetri pre svega pojedinih lekova koje uzimaju kardiovaskularni bolesnici što znači da bi primena Fajzerovog leka kod ove grupe obolelih od kovida 19 zahtevala oprez – objašnjava sagovornik Danasa.

On dalje ističe i da se se Merkov lek molnupiravir ne sme davati trudnicama zbog mogućeg uticaja na plod, kao ni doiljama.

-Takođe se govori da muškarci nakon primene ovog leka neko vreme ne smeju donirati spermu. To znači da su određene grupe pacijenata isključene odnosno da ne mogu dobiti ove lekove. Nama je do sada poznata kratkoročna bezbednost ovih lekova i njihova efikasnost iz kliničkih studija ali treba sačekati da vreme pokaže kako će primena ovih lekova izgledati u stvarnom životu. Ne bi bilo dobro da se suviše uzdamo u njih, pa da posle dođe do razočarenja. Vakcinacija uz primenu epidemioloških mera i dalje ostaje jedini izlaz – navodi prof Stojanović.

Merkov i Fajzerov lek nisu još uvek odobreni u Americi gde se očekuje odluka Agencije za hranu i lekove tokom narednih nedelja. Ovi lekovi još uvek nisu dobili odobrenje ni Evropske agencije za lekove. Za sada jedino je britansko regulatorno telo dalo zeleno svetlo za ovu inovativnu terapiju.

Prema rečima predstavnika Ministarstva zdravlja Srbije oba leka trebalo bi da stignu u zemlju do kraja ove godine. Njihovoj upotrebi međutim treba da prethodi dozvola FDA i srpske Agencije za hranu i lekove.

Prethodna terapija

Pre najnovijih lekova protiv kovida 19 koji se uzimaju kao pilule, korišćena su monoklonska antitela, za koja je takođe istaknuto da imaju veliku efikasnost u sprečavanju težeg oblika bolesti kod osoba koje imaju rizik da razviju ozbiljnu kliničku sliku. Ova terpija bila je dostupna i u Srbiji, a prof. Radan Stojanović ukazuje da iako se radilo o efikasnoj terpiji ona nije bila laka za upotrebu.  “Ova terapija se mora primenjivati u ambulanti, jako je skupa pa se posebno vodi računa da prava osoba dobije ove lekove, i sve to zajedno otežava njihovu širu primenu. Takođe mutacije koje se dešavaju potencijalno mogu da umanje efikasnost ove terapije”, objašnjava prof. Stojanović.