Kakvo je daljinsko grejanje u Zrenjaninu

Na mestu je onda pitanje kakvo je daljinsko grejanje u Zrenjaninu, može li biti efikasnije kao slični konvencionalni sistemi grejanja, zašto dve susedne zgrade imaju različite račune iako se zagrevaju istim daljinskim grejanjem.

Inženjer Aleksandar Korovljev, lokalni odbornik iz DJB, kaže da su zgrade u Zrenjaninu stare, da su veliki potrošači energije, veći od industrije ali da se velika razlika u potrošnji energije između izolovanih i neizolovanih zgrada ne reflektuje na račune za grejanje.

“Tamo gde se grejanje još uvek plaća paušalno po kvadratnom metru, računi za sve zgrade su isti. Čak i tamo gde se plaća po utrošenoj energiji računi jesu manji, ali u daleko manjoj meri nego što je to potrošnja energije. Razlog za to je fiksni deo u tarifnom sistemu naplate grejanja koji kod energetski efikasnih zgrada postaje dominantan. Posledično imamo slabu zainteresovanost investitora sa novim objektima za priključenje na daljinsko grejanje u Zrenjaninu”, kaže Aleksandar Korovljev analizirajući daljinsko grejanje.

I u analizi Zrenjaninskoj socijalnog foruma o komunalnoj usluzi grejanja u Zrenjaninu, navodi se da efikasnost daljinskog grejanja zavisi od količine energije koju je potrebno preneti po dužnom metru distributivne mreže.

“Daljinsko grejanje može biti efikasno samo u gusto naseljenim gradskim sredinama gde postoje zgrade višespratnice. Zrenjaninska vrelovodna mreža je razuđena, dugačka je 33 kilometra. Vrelovod kod nas nikada neće imati male gubitke, kao recimo u Novom Sadu, gde postoji nekoliko sistema sa kotlarnicama u samom gradu”, stoji u analizi ZSF.

Gradska toplana pre 12 godina podigla je novu kotlarnicu na mazut i na gas, koja je puštena u rad 2010. godine, čime je podignuta efikasnost proizvodnje toplote do 87 odsta.

Ipak,  cena toplotne energije sistema u velikoj meri i dalje zavisi od cene energenta koji se koristi a šta će biti sa cenom gasa to više niko ne može da prognozira.

Na spisku faktora koji utiču na kvalitet grejanja u Zrenjaninu, prema mišljenju inženjera Korovljeva nalaze se izolacija distributivne mreže i što niži temperaturski režim zbog manjih gubitka, jer sada iznose od 10 do 30 odsto.

Posebna stavka je sekundarna cevna mreža grejanja, koja polazi iz toplotnih podstanica ka stanovima i prostorima koji se greju, gde temperaturski režim ove mreže zavisi od načina grejanja.

“U Zrenjaninu postoji 287 podstanica u kojima se meri potrošnja energije. Nemaju sve zgrade svoju podstanicu. Podstanice su zajedničke za grupu zgrada. Sekundarna mreža do zgrade koja se greje je često neizolovana, negde do zgrade dolazi čak podzemno. Svi ovi gubici toplote se mere u podstanicama, a potrošena energija raspodeljuje po stanovima. Briga o sekundarnoj mreži je predata stanarima zgrade. Iz tog razloga je sasvim moguće imati dve iste zgrade koje imaju različite potrošnje energije i račune, a da ta razlika bude samo u sekundarnoj mreži, onom delu od podstanice do objekta”, objašnjava Aleksandar Korovljev.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Perbat (SSP): Linglong primer kako zakoni za investitore i prljavu industriju ne važe

U Zrenjaninu povećan broj poziva službi hitne pomoći, cisterna s vodom iz Novog Sada u centru grada

Koalicija „Voda i sloboda“: Incident na sednici Skupštine Zrenjanina, obezbeđenje udarilo odbornika

Ministarstvo informisanja i REM pokrenuli postupke protiv KTV zbog izjava Srđana Škora