Kakvo je zapravo znanje odlikaša i vukovaca na prijemnim ispitima na fakultetima?

U prilog tome svedoči primer Medicinskog fakulteta, na kome ove godine 21 odsto nosilaca diplome „Vuk Karadžić“ nije položilo prijemni ispit, dok na Fakultetu organizacionih nauka 106 vukovaca nije uspelo da reši polovinu testa na prijemnom.

Na fakultetima Beogradskog univerziteta upis nove generacije brucoša je u toku i fakulteti će analize tek raditi, ali prvi rezultati na nekim visokoškolskim ustanovama potvrđuju da ono što se dogodilo na Medicini i FON-u nije izuzetak.

Žaklina Stojanović, dekanka Ekonomskog fakulteta, za Danas kaže da se dešava da vukovci pokažu loš rezultat na prijemnom za upis na ovaj fakultet i u prilog tome iznosi podatak da je ove godine od kandidata koji su imali prosek 5,00 tokom srednje škole najlošiji rezultat bio 21 osvojen poen na prijemnom, a taj kandidat je došao iz škole van Beograda.

Profesorka Stojanović prenosi preliminarne rezultate o znanju koje su na prijemnom ispitu ove godine pokazali vukovci:

– Prosečan broj poena koje su ostvarili na prijemnom je 45,64 od mogućih 60, što je zadovoljavajući rezultat. Vukovci iz beogradskih škola su imali malo bolji rezultat na prijemnom (47,38 poena) od onih koji su pohađali škole van Beograda (44,87). Kandidati koji su imali prosek 5,00 u ekonomskim školama na prijemnom su bili bolji od gimnazijalaca i imali su u proseku 48,58 bodova, dok su vukovci koji su završili gimnazije imali prosečno 45,72 poena – kaže Stojanović.

Na Ekonomskom fakultetu ove godine je konkurisao mali broj kandidata koji su završili privatne gimnazije sa prosekom ocena 5,00, a statistika pokazuje da su od mogućih 60 poena, na prijemnom u proseku imali 27,25 bodova, što je značajno lošiji rezultat od onog koji su postigli kandidati koji dolaze iz državnih srednjih škola (njihov prosek na prijemnom je 45,93 poena).

– Nama uglavnom dolaze đaci sa odličnim uspehom, oko 60 odsto prijavljenih je bilo odlično tokom srednje škole, a 40 odsto su bili vrlodobri. Mali broj je imao dobar uspeh i oni su uglavnom iz jakih gimnazija. Među njima ima kandidata koji su na prijemnom imali od 49 do 60 poena, tako da nema pravila. Svake godine radimo statistiku uspeha po školama iz kojih nam dolazi najveći broj kandidata nakon što završe prvu godinu studija. Analiziramo broj poena koji su imali pri upisu i kakav su uspeh ostvarili na ispitima prve godine i tu analizu šaljemo školama da bi znale gde su što se tiče uspeha njihovih đaka – kaže Stojanović.

Ocene iste, znanje različito

Letimičan pogled na rang-liste sa rezultatima kandidata koji su ove godine konkurisali za upis na nekim beogradskim fakultetima pokazuju da među odlikašima sa visokim prosekom ocena iz srednje škole, kao i među vukovcima, ima onih koji su na prijemnom uspeli da osvoje svega nekoliko poena.

Na Pravnom fakultetu prvih petoro na rang-listi ima maksimalan broj bodova i po osnovu uspeha iz srednje škole (40) i na prijemnom ispitu (60), a u vrhu liste mahom se nalaze kandidati koji su tokom srednjoškolskog obrazovanja bili odlični.

Ima, međutim, i jedan broj vukovaca koji se nisu proslavili na prijemnom ispitu.

S druge strane, pojedini kandidati sa značajno slabijim uspehom iz srednje škole, odlično su uradili prijemni.

Veliki broj odličnih učenika i ove godine je konkurisao za upis na Elektrotehnički fakultet, ali se po znanju koje su pokazali na prijemnom razlikuju.

Vrh rang-liste na studijskom programu Softversko inženjerstvo rezervisan je za najbolje, mahom pobednike takmičenja iz matematike i fizike koji imaju po 100 poena, dok i ovde ima primera da su pojedini vukovci, kao i kandidati koji su tokom srednje škole imali poneku četvorku, na prijemnom osvojili mali broj poena.

Prodekanka za nastavu EFT-a Jelena Ćertić kaže za Danas da analiza ovogodišnjeg upisa još nije urađena, uz napomenu da se na sajtu fakulteta nalazi detaljna statistika za prethodne godine o tome iz kojih srednjih škola dobijaju najuspešnije kandidate.

– Nama su tradicionalno najbolji učenici iz Matematičke gimnazije, jer imaju dobro predznanje, ali ima još nekih škola koje imaju dobre rezultate. Svi kandidati koji konkurišu za upis na ETF dolaze sa visokim brojem poena po osnovu uspeha iz srednje škole i uglavnom su imali petice iz matematike i fizike. Takođe ima jako dobrih kandidata koji su završili srednje stručne škole. Nezahvalno je tumačiti kakvo je znanje i da li ima razlike između gimnazijalaca i učenika srednjih stručnih škola jer gotovo svi pohađaju intenzivne pripreme za upis, bilo kod nas na fakultetu ili negde drugde. Na taj način učenici koji dolaze iz srednjih stručnih škola uspeju kroz pripremnu nastavu da nadoknade to što imaju manji fond časova iz matematike – kaže Ćertić.

Vukova diploma obesmišljena

Podatak koje srednje škole u Srbiji rade najkvalitetnije ne postoji jer takvu analizu ne radi nijedna institucija. Ni statistika o uspehu učenika na kraju srednjeg obrazovanja takođe nikada nije objavljena, ako je uopšte resorno ministarstvo vodi.

Uprkos tome, nastavnici svedoče da je pojava da se visoke ocene nezasluženo dele postala trend jer se ponavlja iz godine u godinu.

– To samo potvrđuje stav Foruma beogradskih gimnazija (FBG) da je potrebno menjati sistem ocenjivanja. Sve dok uspeh učenika zavisi od lične procene nastavnika, sve dok je ocena stvar lične procene nastavnika ovakve pojave biće trend. Pokušaj izmena, uvođenjem ishoda, očigledno nije dao rezultate jer je jasno da određeni broj nastavnika ima isuviše razumevanja za duševnu bol roditelja što im učenici nemaju sve petice, pa u želji da im pomognu poklanjanjem ocena, zapravo odmažu deci – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik FBG.

On podseća da je Forum pre nekoliko godina predlagao ukidanje Vukove diplome jer je, kako kaže, ona odavno postala obesmišljena.

– Pre dve godine su naši predstavnici predlagali i ukidanje opisnog dela uspeha jer nije redak slučaj da zbog toga što učeniku „nedostaje jedna ocena da bi bio odličan“ naprasno popravi ocene iz tri predmeta, a potom mu se na odeljenjskom veću poprave još dve koje su mu baš nedostajale za odličan uspeh – komentariše Markov, koji se slaže da odgovornost za ovu pojavu dele i nastavnici i roditelji.