Kakvu piletinu jedemo i gde se može naći pileće meso bez antibiotika?

Sagovornici Danasa kažu da najčešće jedu pileće meso, a to pokazuje i zvanična statistika godinama unazad.

Svetska potrošnja živine po glavi stanovnika bila je 14,8 kilograma prema podacima za 2019. a prema podacima RZS-a za istu godinu, u Srbiji svaki stanovnik u proseku pojede 41,8 kilograma mesa godišnje, od čega na živinu, prevashodno piletinu odlazi 17,3 kilograma.

Prema navodima nutricionista, pileće meso je važno za ishranu, jer predstavlja značajan izvor kalijuma, natrijuma, gvožđa, cinka i fosfora, i jedan je od najzdravijih izvora proteina životinjskog porekla uz relativno nisko učešće masti u samom mesu, ali i sa ovom namirnicom, kao i sa svakom drugom, mora se biti oprezan. Lekari upozoravaju da nisu svi delovi piletine jednako korisni za ljudsko zdravlje, poput kožice ili drugih masnih delova, ali i džigerice, čiju konzumaciju treba držati ograničenom.

S druge strane, piletina sadrži i najviše aditiva, često i lekova poput antibiotika, zbog čega je mnogima važno kada kupuju pileće meso da znaju od koga ga kupuju, kako je taj neko uzgajao živinu i čime je hranio. To je, međutim, često nemoguće saznati, jer u Srbiji potrošačima ovi podaci nisu na raspolaganju prilikom kupovine u trgovinskim lancima, ali ni na pijacama.

U Delezu, međutim, kažu da su sa profesorima Veterinarskog fakulteta razvili poseban koncept ishrane u uzgoju pilića, kako bi, kako navode, kupcima obezbedili zdravije izbore visokog kvaliteta. Zahvaljujući ovom načinu ishrane eliminisana je upotreba antibiotika u uzgoju i tovu pilića.

“Na ovaj način, kompanija je obezbedila zdravije pileće meso visokog kvaliteta u svim Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnicama”, ističu u Delez Srbija.

Uz sveobuhvatnu, sistemsku kontrolu čitavog procesa proizvodnje mesa od farme do trpeze, oni, kako kažu, dodatnu pažnju posvećuju kontroli uzgoja i uslova života životinja i jedini su trgovinski lanac na domaćem tržištu koji je ušao u kontrolu i izmenu postojećeg koncepta ishrane u proizvodnji pilećeg mesa.

“Nov, unapređen koncept ishrane rezultat je višegodišnje saradnje sa Katedrom za ishranu i botaniku Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu i podrazumeva korišćenje potpuno prirodnih dodataka hrani kako bi se pospešilo njihovo zdravlje. Na taj način, isključena je upotreba antibiotika u uzgoju pilića, poboljšan je zdravstveni status životinja i eliminisano je prisustvo antibiotika i mikotoksina u pilećem mesu”, ističu u Delezu.

Šef Katedre za ishranu i botaniku Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Šefer kaže da je dodavanjem prirodnih dodataka hrani za piliće poput probiotika, prebiotika, fitobiotika, adsorbenata mikotoksina i slično, isključena mogućnost korišćenja antibiotka u terapijske svrhe, s obzirom na to da je životinja tokom odgoja i tova zdrava.

“Samo zdrava životinja može da ispolji svoj pun genetski potencijal koji se manifestuje kroz bolje proizvodne rezultate, ali i veći i sigurniji kvalitet namirnica animalnog porekla. Uzgajanje pilića na ovakav način garantuje proizvodnju kvalitetnijeg i zdravijeg mesa koje danas možete pronaći u svim Maxi supermarketima“, kaže Šefer, član tima koji je razvio ovaj koncept ishrane.

Unapređena ishrana stimuliše imuni sistem životinja i povećava ukupnu svarljivost hrane koje unesu. Ovo direktno utiče, kako kaže, i na smanjenje emisije štetnih gasova koji zagađuju životnu sredinu i doprinose stvaranju efekta staklene bašte. Izmenjenim konceptom ishrane tokom tova pilića ostvaruje se i redukcija ugljen dioksida za tri odsto i amonijaka za šest odsto.

Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Beograda kaže da su naši zakoni i pravilnici kojima se reguliše bezbednost hrane usklađeni sa evropskim i da treba da se primenjuju, ali da to nije uvek tako pod pritiskom jednog dela biznis sektora koji kalkuliše kvalitetom da bi zaradio.

“Meni je drago što se jedan trgovinski lanac praktično osećajući nefer konkurenciju opredelio da uradi nešto, ali to nije jedino rešenje. Pravo rešenje jeste da se primenjuje Zakon o opštoj bezbedosti hrane i da se primenjuje Pravilnik o oglašavanju i deklarisanju hrane, da postoji pojačan inspekcijski nadzor, pogotovo kada se radi o pilećem i uopšte mesu, jer je kvalitet opao poslednjih godina”, ističe Bogosavljević.

On kaže da bi veterinarska inspekcija trebalo da ima nove procene rizika bezbednosti proizvoda i da u zavisnosti od toga pojača inspekcijski nadzor.

“Pileće meso je veoma osetljivo, pogotovo u letnjem periodu i trebalo bi da se pojača inspekcija i kontrola, ne znam da li se to radi, ali svakako bi trebalo da se redovno kontroliše”, kaže Petar Bogosavljević.