"Kali ora, stratioti serviko"

Mesto Guvija, nekoliko kilometara od grada Krfa. Skromno spomen-obeležje u znak sećanja na 18. januar 1916. godine, kada je prvi saveznički brod stigao baš ovde sa iscrpljenim srpskim vojnicima. Tada je počela i operacija iskrcavanja više od 150.000 ljudi na „ostrvo spasa“ kako su Srbi prozvali Krf. Operacija je trajala do 21. februara iste godine, a u luku kod Guvije uplovila su ukupno 43 saveznička broda.

Francuska poljska bolnica bila je postavljena na malenom ostrvu Lazaret, gde je bio prvi prihvatni centar. Za najviše iscrpljene vojnike koji su prepešačili put između Drača i Valone bio je to prvi i poslednji susret sa morskom pučinom. Kamenito „Ostrvo zmija“ Vido bilo je kulminacija stradanja. Na prvom groblju ovde je sahranjeno 1.200 srpskih vojnika. Kada više nije bilo mesta za ukop, tela su slagana na francuski sanitetski brod odakle su polagana u Jonsko more. Sa Vida u „Plavu grobnicu“, koju je stihovima za vek uramio tada dvadesetčetvorogodišnji sapatnik svoje srpske braće pesnik Milutin Bojić, koji neće uspeti da preživi dugo putovanje kroz albanske gudure.

Sa malene barke gledamo patrolni brod grčke mornarice, sa koga se uz pesmu „Tamo daleko“ od strane kadeta vojne i policijske akademije iz Beograda i Banjaluke još jednom u slavu predaka odaje tužna počast.

– Verujem da će Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja u čijoj je nadležnosti svake godine obeležavanje sećanja imati narednih godina motivaciju više da organizuje boravak kadeta sa policijske i vojne akademije iz Beograda, ali i Republike Srpske, da nastave ono što generacije pre njih čine u čast slavnih predaka. To bi bio najlepši nastavak očuvanja tradicije i sećanja, jer boravak ovde nikoga ne ostavlja ravnodušnim, priča dr Goran Vučković, profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu. Njegovi kadeti u svečanim uniformama. Kako su samo znatiželjni bili Krfljani izlazeći iz svojih radnji i restorana kada su ulicama Krfa prošetali naši kadeti u policijskim i vojnim uniformama.

– Bilo je puno ekskurzija, ali i turista koji su posetili i ove godine Srpsku kuću ovde u Krfu. Svi koji ovde dođu, ma koliko puta bili, uvek svrate da se podsete srpske golgote, kaže mi stari poznanik, kustos Srpske kuće Ljuba Saramandić. Osveženje u srpskoj knjižari „Pobeda“ tik uz Srpsku kuću.

Sa vodičem Zoranom Gajićem kafa u Hotelu „Bela Venecija“, u sali gde je bila srpska vlada kojoj je predsedavao Nikola Pašić. Isti hotel da podseti na teška vremena kada je srpska država funkcionisala u egzilu. Odatle poseta krfskom teatru, gde je zasedao srpski parlament. Podsećanje na kompozitora „Marša na Drinu“ Stanislava Biničkog, koji je uz pomoć Krfljana koji su nabavili instrumente obnovio rad vojnog orkestra koji danas nosi njegovo ime.

Na Zejtinliku, gde se nalazi Savezničko groblje, među kojima je najveće ono sa srpskim krstovima, zastave Srbije, Grčke, Velike Britanije, Francuske, Italije i Rusije. Vojni orkestar Grčke policije intonira himne. Đaci iz Mladenovca, Kragujevca, Lazarevca, Niša, Beograda… Mnogo njih okupljeno oko čika Đorđa, najstarijeg čuvara srpskog groblja na Zejtinliku. Starina od devedeset godina. Pogrbljen, ali snažnog duha i jake koncentracije. Žali nam se na pogoršanje zdravstvenog stanja, ali zato je tu njegova „desna ruka“ Kraljevčanin, novinar po profesiji Predrag Nedeljković, koji pomaže u održavanju groblja.

– Odakle ste Vi, pita čika Đorđe mladu profesorku koja je stigla sa učenicima iz Kragujevca. Raspituje se po koji put je ona ovde, koliko đaka je došlo, a onda priča svoju priču i podseća na dane prošle. Pred srpskom kriptom na Zejtinliku starina poziva goste da popiju „čašicu ljute za pokoj duše slavnih predaka“. Gledam i slušam kako iz knjige umrlih ljudi u kamere čitaju imena svojih predaka koji su završili na Zejtinliku. Ne propuštam priliku za fotografisanje sa čika Đorđem.

Mesto Agios Mateos. Uzvišenje opkoljeno borovima. Tu su pripadnici Drinske divizije podigli spomenik za 560 svojih saboraca koji nisu preživeli dolazak na Krf. Zemlju za spomenik i groblje sa koga su posmrtni ostaci 1936. godine prebačeni u Mauzolej na ostrvu Vido ustupio je grčki poljoprivrednik Janis Janulis. Na komemoraciji razgovaram sa njegovim unukom Aleksandrisom Janulisom, koji mi kaže: „Do kraja života deda nikada nije dolazio na ovo mesto, u znak poštovanja prema srpskim preminulim vojnicima.“ Učenici medicinske škole „Sestre Ninković“ iz Kragujevca, Marko Žižaković i Iva Okiljević polažu venac napravljen od grančica šljive i cveća iz Srbije. I specijalna zahvalnost unuku grčkog domaćina. Venac i na spomenik koji je Vlada Srbije podigla Janulisu, „helenskom heroju i prijatelju Srbije“, pored crkve u selu Agios Mateos.

– S ponosom smo ovde i verujem da će ovo biti prilika da i sve buduće generacije kadeta Vojne akademije iz Srbije obiđu i svojevrsnom hodočašću uvek obilaze ova mesta gde se rađala sloboda, ali i čuvala slavna tradicija srpske vojske, slušam od poručnika Branislava Krstovića. Na svakom koraku ga slede njegovi kadeti iz II voda. U Polikastru, mestu tik iz granični prelaz između Grčke i Makedonije gde su i počele odlučne bitke u probijanju Solunskog fronta. Još jednom zastave pobednika u jednom nizu…

Maja 1916. „Srpske novine“ koje su štampane na Krfu izvestile su sa ispraćaja srpskih vojnika: „Kali ora, stratioti serviko (U dobar čas, srpski vojnici). Neka vas Bog poživi, dobri Srbi, i uvek pomogne vama i vašoj vojsci da se vratite svojim kućama i porodicama…“ Tako onda, ali i ovoga puta, kada smo se opraštali od grčkih prijatelja.

– Da se vidimo i dogodine. Da se podsetimo i tako još više učvrstimo prijateljstvo naša dva naroda. Da se muke više nikada ne ponove i da istorijski loši vetrovi poštede i moju i zemlju Srbiju, kaže zamenik gradonačelnika Krfa Arsi Badis.

Vlada Srbije poštuje memorijale

– U budžetu imamo 110 miliona dinara za čuvanje 685 mesta u 42 zemlje, gde svake godine obeležavamo oko šest hiljada značajnih datuma iz srpske istorije. To je naša obaveza prema prošlosti, ali i budućnosti i na tome ćemo istrajati, rekao je za Danas Negovan Stanković, državni sekretar u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja.

Srpsko groblje bez zvaničnog sajta

Predrag Nedeljković, pomoćnik čuvara Srpskog groblja u kompleksu Zejtinlik u Solunu, kaže da broj posetilaca raste iz godine u godinu, ali da za razliku od drugih naša svetkovina nema zvaničnu veb prezentaciju. „U tom smislu očekujem podršku nadležnog ministarstva, pogotovu što se ne radi o velikim sredstvima, a spreman sam, pošto sam novinar, da održavam i ažuriram portal koji bi bio svojevrsni vodič za posetioce iz Srbije, ali i drugih delova sveta koji ovde dolaze, jer za to postoji interesovanje kako kod turista, tako i stručne javnosti“, navodi Nedeljković za naš list. U narednom periodu treba očekivati i neku vrstu rekonstrukcije kripte srpskih vojnika na Zejtinliku.