Posle remonta postrojenja na četiri toplane u Šapcu, ove nedelje će se obaviti punjenje vrelovoda čime je čitav sistem daljinskog grejanja pripremljen za novu grejnu sezonu. Na svih 330 podstanica ugrađeni su kalorimetri tako da će se tačno znati utrošak potrošene energije. Takođe su urađeni i priključci za nove korisnike na 25.000 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora.
Javno komunalno preduzeće Toplana greje 6700 stanova u Šapcu i 550 poslovnih objekata sa dve energane na gas ukupne snage 67 megavata i dve energane na mazut kapaciteta oko šest megavata. Zbog neuobičajeno hladnog vremena u protekloj sedmici građani su očekivali da će im radijatori barem malo biti zagrejani.
– Prema odluci Udruženja toplana u periodu od 3. maja do 1. oktobra toplane nemaju obavezu da isporučuju toplotnu energiju. Takva je i praksa u svetu. Naime, radi se o veoma značajnom energetskom segmentu, a mi raspolažemo sa 6.500 megavata instalisane snage što je gotovo kao Elektroprivreda Srbije. U slučaju da se remonti ne obave valjano došlo bi do velikog pritiska na ionako prenapregnut elektroenergetski sistem – kaže Dejan Stojanović, direktor Toplana i predsednik UO udruženja toplana Srbije.
U Šapcu od 23.000 domaćinstava još uvek najveći deo koristi ugalj i drva. Jedna od najvećih šabačkih investicija bila je postavljanje gasovodne mreže. Uloženo je oko 200 miliona dinara u više od 200 kilometara mreže sa mogućnošću priključenja oko 12.000 domaćinstava. Do sada je ugovore potpisalo 1.610 domaćinstava, a Toplana omogućuje kreditiranje na 48 meseci bez kamate.
– U Vojvodini oko 170.000 domaćinstava koristi gas, a visok procenat korišćenja ovog energenta je i u razvijenim zemljama. Pored ekonomske računice radi se i o ekološkim razlozima. Nepojmljivo je da se u 21. veku u gusto naseljenim delovima grada iz odžaka vije gust crni dim. Poređenja radi, samo u delu između Trsta i Padove četvrt miliona domaćinstava koristi gas. I veliki sistemi u Šapcu prešli su na gas, kao što je Bolnica i hotel Sloboda. Relativno brzo pokazuju se puni efekti korišćenja gasa, a mi smo praktično zaokružili mogućnosti grejanja na vrelovod, odnosno gasovod, na području grada, što je značajan infrastrukturni iskorak – kaže Stojanović.
Iako su znatne razlike u ceni grejanja za domaćinstva koja koriste čvrsta goriva i onih priključenih na daljinski sistem grejanja, Toplana potražuje oko 26 miliona dinara od građana i oko 20 miliona dinara od pravnih lica. Procenat naplate kreće se do 97 odsto ali su ostala stara dugovanja. Najpre se uručuju tužbe a posle toga, tamo gde postoji mogućnost, potrošači se isključuju. Poslednje poskupljenje bilo je šest odsto tako da na godišnjem nivou građani plaćaju 46,43 dinara po kvadratnom metru.
– Sirova nafta je poskupela 80 odsto a gasu skače cena. Energenti direktno učestvuju sa 60 odsto u troškovima poslovanja. Samo redovnim servisiranjem i plaćanjem energenata može se obezbediti stabilno snabdevanje potrošača tokom cele grejne sezone – ističe Stojanović.
Stiže mazut
Zbog opasnosti da petnaestak toplana u Srbiji ne počne grejnu sezonu zbog nedostatka mazuta, Udruženje toplana, sa 56 članica, dogovorilo je sa NIS-om da se do kraja nedelje pripremi isporuka mazuta za ovu grejnu sezonu. Ukupna količina mazuta je obezbeđena i očekujem da distribucija počne naredne nedelje, kaže Dejan Stojanović, predsednik UO Udruženja toplana Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
