Kaluđerica upravlja ostrvom leproznih bolesnika u Tihom okeanu

Razlog za to je što se na ovom ostrvu, kako prenosi list Pravda pre 80 godina, nalaze leprozni bolesnici, te brodovi nerado posećuju ovo ostrvo u Tihom okeanu.

Englezi su na ovo ostrvo transportovali sve leprozne bolesnike iz kolonija i tamo sagradili dve bolnice.

Na Mekogiju je zastupljeno 14 narodnosti, a bolničarsku službu obavljaju kaluđerice koje svoj posao počinju još u četiri ujutru, obilaskom bolesnika na konjima.

Glavna bolničarka i kaluđerica Meri Sizon živi na ostrvu već 20 godina.

Rođena je u Francuskoj, a u mladosti je počela da izučava malajske jezike, zbog čega je želela da se preseli na istok. Kada su joj ponudili ostrvo Mekogi, bez razmišljanja je prihvatila.

Nakon brojnih molbi koje je uputila engleskoj vladi, na ostrvu je sagrađena prva bolnica, a pod njenim nadzorom izgrađeno je i čitavo selo.

Meri Sizon samo je jednom odsustvovala sa ostrva, a kada su je upitali da li će sada ostati u svojoj zemlji, odgovorila im je:

„Ne, ja sam ovde poslednji put u životu, i samo sam došla da se oprostim. Vraćam se u Mekogi jer me tamo čekaju. Kada se ne bih vratila, ti ljudi bi bili jako nesrećni.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U listu Vreme istog dana, 15. avgusta 1939. godine, na naslovnoj strani se pisalo o mirnom rešenju danciškog pitanja.

Kako Vreme prenosi, francuski list Figaro tvrdi da je posrednim putem dobio vest da je prilikom sastanka u Salcburgu bilo govora o kompromisnom rešenju danciškog pitanja.

Prema tom predlogu kompromis bi podrazumevao između ostalog da se u Dancigu ukine položaj predstavnika Društva naroda, da se izvšri revizija ustava ovog grada, ali i da se u potpunosti ukine danciško-nemačka carinska granica, prenosi Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.