Kamberi: Albanci se ovde smatraju uljezima, opozicija se čuva saradnje s nama

Dodaje da srpska vlast ima drugačiji odnos prema Albancima u Albaniji, drugačiji prema Albancima sa Kosova, a drugačiji prema Albancima iz Preševske doline.

„U Albaniji su Albanci, a na Kosovu su Šiptari – to je pokušaj cepanja jednog naroda koji ima istu kulturu. Albanci i u Albaniji i u Crnoj Gori, i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji su pripadnici istog naroda“, ističe Kamberi.

„Budućnost naših naroda je u saradnji, ali da li je ona moguća ako (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić priznaje polovinu albanske nacije, a polovinu ne. Tražili smo da Otvoreni Balkan ne bude samo ekonomska inicijativa, već i inicijativa koja bi trebalo da se proširi i na ljudska prava. Nemoguće je graditi dobre odnose sa Albanijom, dok su odnosi sa Kosovom i preševskom dolinom ovakvi kakvi su“, ocenjuje Kamberi u emisiji Iza vesti na TV N1.

Otvoreni Balkan

Dodaje da bi celu inicijativu Otvoreni Balkan trebalo da karakterišu dobrosusedski odnosi na Zapadnom Balkanu, ali oni bi trebalo da podrazumevaju i poštovanje manjina“.

Na pitanje da li vidi nekoga iz opozicije sa kojim bi sarađivao, on navodi „sigurno čemo videti nekog ko bude imao jasan program, da stvarno uvede Srbiju u EU, ne da sedi na tri stolice – Kina, Rusija, EU, ko će da isključi nejednakosti, i da ima jasan stav prema položaju nacionalnih manjina“.

„Ja ni sa jednim liderom opozicije nisam imao priliku ni kafu da popijem“, kaže Kamberi, a na pitanje „zašto“ odgovara: „Možda zato što se Albanci smatraju u ovoj zemlji uljezima, i ni oni ne smeju da se sastaju sa nama, jer će dobiti epitet da sarađuju sa Šiptarima samo da bi rušili Srbiju“.

„Posle ove emisije ćete videti reakcije tabloida, kako Đilasova televizija promoviše novog heroja. To je odnos zbog koga se možda i aktuelna opozcija čuva saradnje sa nama“, ističe on i dodaje da je apsolutno svestan da „bez demokratizacije Srbije nećemo ni mi (Albanci) moći da ostvarimo svoja prava“.

Na pitanje zašto se protivi izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim je propisano da se u školama u Srbiji 1. septembra intonira himna Srbije „Bože pravde“ kada je i on građanin ove države i to bi trebalo da bude i njegova himna, Kamberi kaže da je problematično ponašanje države prema albanskoj zajednici.

„Nametnuti nešto što je isključivo srpsko obeležje, dok vi toj (albanskoj) deci niste obezbedili udžbenike, imate decu koja ne znaju ni albanska slova a treba da uče ‘Bože pravde’. Ona se završava rečima ‘Bože spasi, Bože brani, moli ti se srpski rod’. Gde manjine vide sebe tu“, pita Kamberi.

A upitan da li mu je smetala i himna SFRJ „Hej Sloveni“, imajući u vidu da nije Sloven, on kaže da je pripadnost toj državi bila drugačija, „načela na kojima je bila izgrađena država činila je da se svi narodi i narodnosti osećaju kao deo nje i onda himna nije bila problematična“.

Dodaje da vlast svaki pokušaj da joj se ukaže na probleme koji postoje naziva ili borbom za vlast ili kao „da želimo da rušimo Srbiju“.

„Kada vi obezbedite nacionalnim manjinama uslove i prava koja su zagarantovana domaćim zakonodavstvom, onda će se taj odnos (njih prema državi i njenim obeležjima) i promeniti“, ocenjuje Kamberi.

Kada Srbi kažu „Šiptar“ to je uvredljivo za Albance

On podseća na presudu Apelacionog suda kojom je odbačena tužba Nacionalnog saveta Albanaca protiv ministra policije Aleksandra Vulina zbog upotrebe termina „Šiptar“, ističući da i to govori o položaju Albanaca u Srbiji.

„Presuda nas samo vraća na neki period na koji smo zaboravili s kraja 60-ih godina, kada su omalovažavani Albanci. U zvaničnom govoru nije se od tada koristio termin ‘Šiptar’, a
sada se na neki način taj termin legalizuje, bez ikakve pretnje kaznom“, navodi on, dodajući da Vulinov argument da Albanci sami sebe zovu Šiptarima nije objašnjenje, jer ga Srbi koriste u pežorativnom smislu.

„Kada se koristi od strane Srba on je uvredljiv. Jedna srpska mudrost kaže ‘zovi me kako hoćeš, samo nemoj da me vređaš’. Ako Albanci insistiraju da je to uvredljivo, onda zašto se to izgovara“, pita Kamberi i najavljuje žalbu Ustavnom sudu, a ako i ona bude odbijena, obratiće se sudu u Strazburu.

„Ovo nas udaljava od bilo kakvog pomirenja, ovu zemlju od demokratije, od toga da gradi zajednički život sa svojim manjinama… U Srbiji žive 22 manjine, ona nije jednonacionalna i mora da pazi na svoje manjine“, ukazuje Kamberi.

On, takođe, podseća na sporazume Albanaca iz preševske doline sa državom iz 2001, 2009, 2013 koji se ne primenjuju i čije postojanje nije promenilo položaj Albanaca do danas. Navodi i da ti sporazumi svedoče da Albanci žele da se dogovaraju i sarađuju sa srpskim vlastima.

„Ali, ako se oni ne sprovode, onda morate da tražite alternativu, EU je jedan od elemenata i Srbija joj teži, i mora da poštuje te standarde“, ističe Kamberi i dodaje da i ukoliko bude eventualnog sporazuma između Kosova i Srbije, a ne bude li bilo rešeno pitanje Albanaca, ostaće izvorno nerazumevanje između dva naroda, što će značiti stalne tenzije.

„Ako se želi dugotrajni mir na Zapadnom Balkanu moraju se rešiti svi problemi“, ističe on i dodaje da „morate tražiti instrumente koji će naterati vlast u Srbiji da rešava probleme koji postoje“.

Dodaje da je „apsolutno svestan da sva ta prava – položaj Albanaca, udžbenici, identitetska pitanja – ne mogu da se ostvaruju sa ovakvom vlašću“.

A upitan da li treba izaći na referendum o promeni Ustava ili ne, on poručuje da treba izmeniti ceo Ustav, „ovako parcijalno kako se igra, koliko će vremena trebati Srbiji da izmeni ceo Ustav“.

„A bez promene celog Ustava, Srbija ne može da bude član EU, namerno se odlaže ceo proces“, smatra on i dodaje da će ljudi sami proceniti da li da izađu ili ne.