Hoće li nam kamere na policijskim uniformama oduzeti pravo na privatnost?

Kamere će se na ulicama naći već od 1. septembra i to pre svega na auto-putu u okolini Beograda i u presretačima širom zemlje.

Načelnik Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Slaviša Lakićević predstavio je ranije Zaštitniku građana Zoranu Pašaliću kamere za uniforme i demonstrirao način njihove upotrebe.

On je tom prilikom predočio da će pristup podacima sa kamera za uniforme imati samo ovlašćena lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, te objasnio da će to biti neposredne starešine i službenici iz unutrašnje kontrole, kao i oni koji dobiju zadatak da određenu intervenciju ili policijsko ovlašćenje preispitaju.

Kako je istakao, kamere se neće koristiti za procesuiranje krivičnih dela i prekršaja, ali i da će se snimljeni video i audio materijal čuvati 45 dana, nakon čega će se brisati.

Lakićević je naveo da se kamera nalazi na prednjoj strani na uniformi policijskog službenika i da on ima obavezu da obavesti građane da će njegova intervencija biti audio-video snimljena.

Ipak, kao i kod svih oblika nadzora, kamere koje će biti deo uniforme saobraćajne policije u budućnosti ističu probleme kršenja privatnosti.

Zabrinutost za privatnost potencijalnih osumnjičenih, žrtava, svedoka nije jedina, već se pojedinci pitaju i da li bi ovakva novina predstavljala povredu privatnosti policajaca koji nose kamere ili službenika čije radnje snimaju njihove kolege.

Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović za Danas ističe da bi cilj uvođenja kamera na uniformama određenog broja saobraćajnih policijaca trebalo da bude veća kontrola rada policije, i dodatna zaštita građana u situacijama kada imaju sumnju da su im određenim postupkom policije povređena prava.

– U tom smislu, može se reći da je svrha uvođenja ovakvog sistema legitimna. Međutim, postavlja se pitanje da li se radi o meri koja je srazmerna, imajući u vidu potencijalna ograničenja prava na privatnost kako policijskih službenika, tako i građana. Ta srazmernost, kao i svrsishodnost, treba da bude predmet formalnog postupka procene uticaja ovakvog jednog projekta na zaštitu podataka – ističe ona.

Kako naglašava, nije jasno da li je ova procena, koja je inače obavezna prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, sprovedena i ukoliko jeste, da li su prepoznati potencijalni rizici korišćenja kamera.

– Posebno pitanje je čuvanje i pristup snimcima koji budu nastali korišćenjem ovih kamera, kao i mogućnost njihove zloupotrebe. Već smo imali slučajeve manipulacije podacima, korišćenja podataka iz registara organa vlasti za pritisak na neistomišljenike, i tako dalje. U kontekstu Srbije koja ima izuzetno loš istorijat upravljanja podacima, od izuzetnog je značaja da postoje ne samo mehanizmi zaštite podataka, već i konkretni slučajevi utvrđivanja odgovornosti za propuste i štetu koja nastaje – naglašava Toskić Cvetinović.

Toskić Cvetinović ističe da iako je najveća opasnost po pravo na privatnost, postoji i niz drugih prava koja mogu biti ugrožena ako dođe do zloupotrebe podataka.

– U kojoj meri će do toga doći zavisi isključivo od primene mera zaštite podataka i procesuiranja onih koji povrede obaveze čuvanja poverljivosti podataka. Tu se ne misli samo na policijske službenike već i na nosioce funkcija koji su do sada u više navrata u javnost iznosili lične podatke građana – kaže za Danas Toskić Cvetinović.

“Ne bi valjalo da nedostaje upravo dva minuta kada se dogodio neki incident”

Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije, za Danas ističe da je načelno cilj ovih kamera pre svega da se smanji korupcija i policijska brutalnost.

– U tom smislu one su pre alat za nadzor policajaca nego za nadzor građana. Naravno i uz najbolji cilj, može doći do zloupotreba. Zato je bitno da upotrebu ovakvih kamera prati jasno obaveštvanje građanja o načinu korišćenja ovakvih kamera i obradi podataka građana – naglašava on.

Kako ističe, bitno je da postoji jasno propisan zakonski postupak za ovakvu obradu podataka, te za korišćenje ovakvih snimaka u sudskim ili drugim postupcima.

– Takođe od suštinske važnosti je da se one koriste samo za svrhu zbog koje su nabavljene i da se ne priključuju na sisteme koji se mogu koristiti za masovni nadzor građana. Pouzdanost ovog sistema je takođe bitna tačka, jer ne bi valjalo da nedostaje upravo dva minuta kada se dogodio neki incident – zaključuje Krivokapić.

Hoće li kamere moći da „prepoznaju“ lica?

Kako u Srbiji, tako i u zemljama širom sveta gde se ovakav sistem primenjuje, najveća briga predstavlja činjenicu da bi policajac koji nosi ovu tehnologiju mogao da postane “lutajuća kamera za nadzor”.

Sporni Nacrt zakona o policiji kojim je bilo predviđeno ozakonjenje kamera za biometrijski nadzor digao je veliku “prašinu” u javnosti, koja se gotovo ni do sad nije slegla.

Građane brine što bi kamere za telo opremljene tehnologijom biometrijskog prepoznavanja lica mogle imati veliki uticaj na svakodnevni život ljudi, u zavisnosti od pouzdanosti tehnologije za sprečavanje lažnih pozitivnih rezultata odnosno greške u dobijenim informacijama.

Štaviše, kamere opremljene tehnologijom za prepoznavanje lica povećavaju zabrinutost zbog „tajnog nadzora na daljinu“.

Ipak, Toskić Cvetinović ističe da prostora za brigu, makar trenutno, nema.

– Treba napomenuti da nove kamere koje će saobraćajni policajci nositi na uniformama nemaju, ili to bar nije naglašeno, mogućnost prepoznavanja lica. Ukoliko bi ovakve kamere bile stavljene u upotrebe na našim ulicama, dovele bi do značajnog ograničenja prava građana – objašnjava ona.

Šta bi budućnost mogla da donese?

Građane brine i to što bi, uz potencijalne informacije o tome gde se svaki pojedinac nalazi u gotovo svakom momentu, moglo stalno pratiti ako borave na bilo kom javnom mestu i da bi se to odvijalo bez njihovog znanja.

– Uz sve rizike koje smo pomenuli u pogledu čuvanja podataka i njihove zloupotrebe, dodatni rizik sa ovim sistemom predstavlja činjenica da se može raditi o praćenju lica u realnom vremenu i značajnom ograničenju slobode kretanja – ističe sagovornica Danasa.

Posebna zabrinutost građana je zabeležena u vezi sa korišćenjem kamera opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica na javnim protestima, budući da je sugerisano da takva upotreba kamere može ugroziti prava na slobodu govora i udruživanja.

– Već smo imali situacije da se snimci sa prostestnih skupova koriste kako bi se identifikovali njihovi učesnici, građani su dobijali prekršajne prijave zbog prostor učešća na protestima, možemo samo zamisliti kako bi se onda sistem za automatsko prepoznavanje lica mogao koristiti protiv političkih protivnika, aktivista, novinara, i tako dalje – kaže Toskić Cvetinović.

Ipak, načina da se manevarski prostor za zloupotrebu ograniči ipak postoji.

– Jedini način da se prostor za malverzacije ograniči je stavljanje moratorijuma na korišćenje ovog softvera za potrebe identifikacije lica u javnim prostorima, što se već čini u nekim zemljama. Uz to, već pomenuto utvrđivanje odgovornosti i kažnjavanje za propuste je ključno kako bi čitav sistem zaštite podataka imao smisao – naglašava sagovornica Danasa.

Kakva su iskustva zemalja koje su već uvele ovaj sistem?

Kamere na uniformama nisu novina. Već u prvim godinama novog milenijuma i zbog ubrzanog razvoja tehnologije, prve kamere testirane su u Velikoj Britaniji 2005. godine.

Ipak, rezultati koji su očekivani nisu u potpunosti stigli.

– Uporedna iskustva pokazuju da koristi od sistema za automatsko prepoznavanje lica nisu ispunile očekivanja. Uglavnom je efekat u smislu uticaja na smanjenje nivoa kriminaliteta uočen u domenu lakših krivičnih dela, na primer krađe, ili prekršaja, ali da teška krivilčna dela, a pre svega organizovani kriminal, nisu pogođena ovim merama – objašnjava Toskić Cvetinović.

Iz Velike Britanije sistem se tokom godina prelio na Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Kanadu, Australiju, Singapur, Kinu, Dansu, Finsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Holandiju, Pakistan, Švedsku, Ujedinjene Arapske Emirate i druge zemlje.

Ipak, glavni razlog zbog kog se počelo sa primenom u zemljama sveta i nije baš svojstven Srbiji.

– Kamere ovog tipa pre svega su počele da se koriste u društvima sa visokim rizikom od terorizma, što Srbija nije, a podaci našeg MUP-a nisu pokazali ni da je došlo do porasta nivoa kriminaliteta da bi postojala potreba za korišćenjem ovakvog sistema – navodi ona.

Šta kaže Poverenik?

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je ranije da se zalaže da se oblast prikupljanja biometrijskih podataka iz video nadzora na javnim prostorima uredi tako da „donosioci politika i donosioci zakona“ vode računa o zaštiti prava građana na privatnost.

Marinović je na konferenciji o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora rekao da još nije zakonom regulisana upotreba kamera za prepoznavanje lica, kao ni oblast obrade biometrijskih podataka koji bi se prikupljali sa video nadzora na javnim površinama.

On je istakao i da o ovom problemu traže rešenje i u zemljama Evropske unije, kao i da je teško naći balans, ali da nije nemoguće.

Komentarišući navode Marinovića, Toskić Cvetinović ističe da nema potrebe da se žuri sa uvođenjem ovakvih projekata.

– Treba urediti pravni okvir, unaprediti primenu postojećeg, kazniti vinovnike masovnih povreda podataka, a imali smo na desetine samo u prethodnih par godina, pokazati građanima da sistem zaštite, kako tehničke, tako i pravne, funkcioniše, sprovesti analize potreba, rizika i uticaja na prava građana, pa tek onda razmišljati o korišćenju invanzivnijih sistema obrade podataka – objašnjava sagovornica Danasa.

Ona je napomenula da iako je namera uvođenja ovakvog sistema smislena, trebalo je sačekati, proceniti prednosti i mane, kao i potrebu za jednim ovakvim projektom u našem društvu.

Zaštitnik građana: Znaće se ko je zloupotrebio ovlašćenje ako do toga dođe

Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Slaviša Lakićević predstavio je pomenuti sistem i Zaštitniku građana Zoranu Pašaliću, a tom prilikom su zajedno konstatovali da će ove kamere doprineti većoj transparentnosti rada saobraćajne policije, ali i smanjiti mogućnost zloupotreba tokom obavljanja policijskih poslova.

Zaštitnik građana Pašalić istakao je da kamere za uniforme imaju veliki značaj kao antikorupcijsko sredstvo, da je ceo projekat pažljivo ispitivan tri godine i da je uvođenje ovog sistema u potpunosti u skladu sa zakonom.

Pašalić je naglasio da podaci sa kamera za uniformu ne mogu da budu zloupotrebljeni jer se podaci čuvaju na posebno zaštićenom softveru, za koji se tačno i unapred zna ko njime rukuje i kome ne može pristupiti neograničen broj ljudi.

„Ako neka informacija ‘procuri’, znaće se ko je zloupotrebio ovlašćenje“, naglasio je Pašalić.

Pomenute kamere donacija su SAD, što je takođe izazvalo negodovanje dela javnosti, a tim povodom oglasio se i ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.

“Pitanje je balansiranja moći države sa pravima pojedinaca. Ove kamere osiguravaju transparentnost i osiguravaju da se poštuju svačija prava”, kazao je Hil.

Dodao je da će SAD finansirati kamere na uniformama srpske policije „radi transparentnosti i bezbednosti svih nas“.