Kameron Manter: Nema tajnih pregovora o Kosovu

* Opet ste u Beogradu. Zašto, ako nije tajna?

– Došao sam na Beogradski bezbednosni forum. Ovo je prilika da se ponovo vratim i čujem o aktuelnim pitanjima, ali i da se vidim s prijateljima, analitičarima, koje nisam video dugo.

* Šta se desilo s vašom inicijativom – „Time for action in the Western Balkans“? Da li je ta inicijativa i dalje aktuelna?

– Inicijativa je objavljena u maju ove godine. Predstavili smo je Vladi SAD, Nemcima, predstavnicima Evropske unije, i mogu da kažem da s jedne strane imamo dobar uticaj, dok je s druge nedovoljan. Dobro je što se o mnogim od naših ideja, o standardima za Balkan, vrlo aktivno raspravljalo. Loša vest je da smo se nadali da će ove ideje biti deo dijaloga samita u Sofiji, Varšavi i Bukureštu, ali nisu. Za nas su to bili razočaravajući susreti političara visokog nivoa, pošto nisu raspravljali o ovim temama.

* Šta podrazumevate pod standardima za Balkan?

– To je deo studije, a pod tim podrazumevam da umesto da gledamo ka ulasku u EU, kao što i činite, i stignemo do tog magičnog datuma 2025. godine kada uđete, javnost tih zemalja zaslužuje da vidi korist od ovih promena. Dakle, ne nešto što će početi 2025. godine, nego što će početi sada kao deo puta ka EU. Imamo brojne sugestije u vezi sa investicijama, cirkularnim vizama, koje bi omogućavale da radite u EU, infrastrukturnim planovima… merljivim stvarima koje ljudi mogu da vide.

* Šta još?

– Druga stvar u izveštaju su veliki izazov, manji izazov i prilika. Veliki izazov je Bosna i svi se slažu da je veoma problematična. Na primer, nismo sigurni, po sadašnjem Ustavu, da li rezultat poslednjih izbora može biti bolji, ne znamo da li će vlada biti prikladna i legitimna. Ako se to desi, biće vrlo opasno, jer i sada je već dovoljno komplikovano i daleko više od drugih izazova.

Kosovo – Srbija je izazov, ali manji i nije toliko opasan. Mi ne sudimo – ovo će da ode u vazduh, ovo je prilika i videćemo kuda ide. Ne podržavamo raspravu o razmeni teritorija, ali podržavamo kreativna rešenja koje Vučić, Tači i Mogerini traže, a ne da budu zaglavljeni oko trenutne krize. Proveli smo mnogo vremena u Beloj kući, bio je i gospodin DŽon Bolton (savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Donalda Trampa – prim. aut.), i smatramo da su Bolton i njegov tim preuzeli neke od naših ideja. A on je veoma zainteresovan za Balkan i za kreativan pristup.

* Treća stvar je – prilika. Gde je vidite?

– U Makedoniji. Bilo je glasanje i oni će raspravljati o ustavnim promenama oko pregovora s Grčkom, a to je sjajno. Nismo ni blizu ciljne linije, jer će za nekoliko meseci izmene ustava stupiti na snagu, a onda će ponovo glasati u parlamentu, što neće biti nimalo lako. A onda moramo videti šta će Grci reći na to. Ono što je optimistično je da oni pokušavaju da naprave promenu – Zaev i Cipras i to im daje dosta kredita, jer su pokazali čvrstinu da to urade. Dakle, to su te tri specifičnosti našeg izveštaja.

* Vratimo se na DŽona Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa. Da li je on odgovoran za promenu stava SAD prema kosovskom pitanju?

– Bolton je promenio američki stav u „ako izađete s rešenjem, uzimamo ga“. To smo čuli i od gospodina Metjua Palmera, zamenika pomoćnika državnog sekretara. Nije napisan blanko ček i to ne znači da ćemo reći DA na sve što izaberete, ali ćemo uzeti veoma ozbiljno to što ste izabrali. Mislimo da inicijativa mora doći iz tih zemalja. To je ta promena kod Amerikanaca. Mislim da je veoma važna promena granica. Ako ćete imati određeno prilagođavanje granica, moraćete prilagoditi stavove, a institucije dozvoliti ljudima da trguju, studiraju, ostvaruju kontakte… Ali promena granica nije dovoljna.

* Ima predloga i da se izvrši razmena teritorija, Preševska dolina za sever Kosova, ali i glasova u javnosti, kako kosovskoj, tako i srpskoj, koji upozoravaju da ako se to bude radilo da će to biti etničko čišćenje. Šta mislite o tome?

– U tome je i poenta. Nema savršene promene granica. zato treba biti veoma oprezan u onome što misliš, jer nećete naći sve Srbe ili Albance u tim selima. Zato mora biti zaštite manjina, bez obzira o kojem regionu je reč i mora biti napisano u sporazumu. Mislim da obe vlade to žele, ali moraju se fokusirati na to kako zaštititi manjine, ako se dogovore oko podešavanja granice.

* Srpski ministri, posebno ministar odbrane Vulin, vređali su ambasadora Skota jer je izjavio da je Kosovo nezavisna država. Odnosi SAD i Srbije su u krizi?

– Iznenađen sam zbog toga, jer ambasador je rekao ono što sam i ja kao ambasador, a i ostali ambasadori, govorili bezmalo 10 godina. Mi razumemo da se Srbi ne slažu, samo kažemo da je za nas Kosovo nezavisna država. Ne kažemo da morate to da prihvatite, ali razumemo da se Srbi ne slažu s tim. To nas zaista brine, jer Kosovo je nezavisna država i ne vidim zašto je to toliki problem. Mislim da je reč samo o domaćoj politici, ali to neće promeniti stav Amerike, ali sam iznenađen reakcijom.

* Da li su odnosi Srbije i SAD u krizi zbog ovoga?

– Ne. To je malo. Inače, isto verujem u vezi sa problemom oko vojske Kosova. To je nešto što izlazi iz okvira međunarodnih sporazuma, ali ideja da Kosovo formira oružane snage me ne iznenađuje.

* Ambasadorka SAD u UN Hejli je podnela zahtev UN za povlačenje misije Unmik sa Kosova, a predsednik Vučić je rekao da ukoliko se UNMIK povuče sa Kosova, Srbija će morati da štiti svoju zemlju. Mislite li da bi to moglo da dovede do novog rata?

– Razumeo sam da je ideja da bi KFOR mogao da preuzme ulogu Unmika, jer ima dovoljno snaga. Možda sam naivan, ali ne vidim to.

* Da li ste imali razgovor s predsednikom Vučićem o svim ovim problemima?

– U subotu ujutru. Dva minuta u njegovoj kancelariji.

* Šta vam je rekao?

– Ne mogu da govorim o tome.

* Postoje li tajni pregovori o Kosovu?

– Kao Institut Istok-Zapad uvek smo spremni da pružimo priliku da se raspravlja o problemima. Mi ne dajemo rešenja, niti kažemo da morate prihvatiti granice, vojsku, već da nam trebate da bismo shvatili kako možemo uspostaviti poverenje među ljudima. Onda ćete naći i rešenje. Uvek dopuštamo i srpskoj i kosovskoj vladi da zna da smo uvek dostupni za tihu diskusiju o idejama. Nema tajnog plana. Ako ga neko ima pripada njemu, ali ono što mi radimo je da im omogućavamo da razgovaraju. Sada uspostavljamo balkanski dijalog, kao institut, i počeće krajem novembra, i neće uključivati samo ljude iz Amerike, Evrope, već i Rusije i drugih zemalja o dugoročnim rešenjima. To je ono što radimo, tiho otvaramo drugi put za razmenu ideja, gde zvaničnici i stručnjaci razgovaraju. I to je tako i u slučaju Bosne, Kosova i Srbije ili Grčke i Makedonije.

* Kako gledate na to što SAD i Nemačka drugačije gledaju na rešenje kosovskog pitanja?

– Važno je reći da to ne zavisi od Nemačke ili Amerike, nego od Vučića i Tačija, koji će izaći sa kreativnim rešenjem. Amerikanci kažu da nisu videli plan, već da su čuli da se govori o tome. Kada budemo videli plan, onda ćemo odlučiti. Zatim će, očigledno, Amerikanci sesti sa Nemcima i reći – šta mislite o ovome, ima li napretka?

* Imate i trećeg partnera u raspravi – Francuze, pošto Vučić i Tači uskoro odlaze kod predsednika Makrona.

– Mislim da su Francuzi sve više zainteresovani, ali da je i dalje sve na Vučiću i Tačiju i da, ako budu postigli dogovor, nastupe zajednički pred Amerikom i Nemačkom.

* Da li bi onda moglo doći do sukoba velikih sila zbog mešanja Francuske?

– Ne mislim tako. Francuzi takođe pokušavaju da budu od pomoći. Ne znam mnogo o tome šta Francuzi misle, ali nije loše to što su se angažovali. Šteta je samo što su Britanci manje uključeni zbog Bregzita, jer dok sam bio ambasador, radili smo veoma blisko s britanskom vladom.

* Možete li da predvidite rezultat pregovora Tači-Vučić?

– Rezultat će doći s rešenjem. Optimista sam da će se nešto desiti. Moj lični stav je da odgovorom NE ostajete zaglavljeni u istoj situaciji u kojoj smo sada. Ako to kažete morate da kažete da imate bolji plan. Dajem kredit Nemcima, Berlinski proces je značajan i dugoročan. I Amerikanci i Nemci i Francuzi to shvataju ozbiljno. Videćemo šta će se dogoditi u razgovorima Vučića i Tačija, ali sam optimista.

Ujedinjenje Srbije i RS

* Ima glasina da ako Kosovo postane nezavisno da će se Republika Srpska ujediniti sa Srbijom. Šta mislite o tome?

– LJudi kao gospodin Dodik možda i misle tako, ali predsednik Vučić nikad to nije rekao. I javno, i privatno, Vučić je rekao da je protiv toga, jer se zalaže za puni teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i to je odnos pod Dejtonskim sporazumom. Čak i oni koji osporavaju dogovor Tačija i Vučića koriste taj argument kao logičan, ali mislim da neće biti „velikog pomeranja“ da se to dogodi. Ne mislim da bi potpisnici Dejtona, kao ni Vučić, podržali to.