Kameron Manter: Tramp želi stabilan Balkan

On nije zainteresovan za nestabilan region, pogotovo ne za neko vojno rešenje i ljudi koji rade s njim su to prepoznali, kaže za Danas Kameron Manter, bivši američki ambasador u Srbiji i predsednik Istok-Zapad instituta. On je ispred ove organizacije u Beograd doneo studiju tog instituta pod nazivom „Vreme za akciju na Zapadnom Balkanu – politički recept za američku diplomatiju“.

* Šta je vaše rešenje za Kosovo?

– Ova studija je namenjena Vladi SAD. Dakle, nije namenjena da se razume sve ono što je Zapadni Balkan. Nije obimna kao akademska studija. Namenjena je tome da ubedi američku vladu, kao i naše evropske prijatelje da se više angažuju u regionu. Naša publika, dakle, nije Kosovo, Srbija, nego ovi ljudi. Ono što smo videli gledajući ceo Zapadni Balkan je da je zapravo Bosna i Hercegovina najvažnija. NJu smo videli kao najveći potencijalni rizik, sa veoma čudnom strukturom napravljenom sporazumom u Dejtonu i u velikoj je opasnosti. Sposobnost vlade da ispuni potrebe naroda je pod znakom pitanja. Pitanje je izbornog zakona, posebno izbora. Tako da smo mi zabrinuti, ali ne samo za Bosnu, ali ako Bosna „bude nokautirana“ to će uticati na sve, posebno na Srbiju i Republiku Srpsku.

Drugo oko čega smo zabrinuti je odnos Kosova i Srbije. Ali tu je i nešto bolja priča. Ako pogledate nedavni briselski izveštaj, još uvek ima opreznog optimizma da bi Vučić i Tači mogli da budu pragmatični, praktični i da imenuju pitanja važna za obe strane. Na vaše pitanje, šta SAD nudi, odnosno šta nudimo u izveštaju, nudimo podršku sporazumu koji je dostižan i da im pomognemo da ubede svoje narode da će imati koristi od tog sporazuma i da je evropska budućnost pred njima. To je mogućnost.

Treća oblast na koju smo se fokusirali su Makedonija i Grčka. Izveštaj smo uradili pre dogovora ovih država oko imena Makedonije. Oko toga smo optimistični i mislimo da je to svetla tačka, za razliku od Bosne koja je mračna i Srbije i Kosova, koji nisu tako mračni. Želim još jednom da naglasim da Amerika danas mnogo manje gleda na region nego pre 10 godina i da smo želeli da on ponovo dođe u njen fokus.

* Da li za ovo što radite imate podršku Trampove administracije i Vlade SAD?

– Mislimo da imamo njenu naklonost. Kada smo predstavljali izveštaj u Vašingtonu, imali smo veliki sastanak u Beloj kući i u Stejt departmentu i bili su oduševljeni.

* Na kom nivou administracije SAD ste razgovarali?

– Najvišem. Najvišem nivou Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC) u Beloj kući. U Stejt departmentu još postoji prazan prostor u administraciji, pošto još svi funkcioneri nisu imenovani, kao što su pojedini sekretari. Optimizam proističe iz toga što je Trampova administracija zainteresovana za region, a to smo čuli i od Vesa Mičela, koji je nedavno boravio u regionu. Mi ne želimo da se vratimo na devedesete, na stare ideje iz 2008. Stvari se menjaju i ako SAD želi da se uključi, stvari će morati da se menjaju, a ni Trampova administracija ne želi stare ideje i načine. Ono što želimo da saznamo je da li su spremni da ulože napore da razgovaraju sa Nemcima, Francuzima…o onome što zovemo metod „putničkih stanica“ na putu ka EU, umesto priče o poglavljima. Umesto toga, koje su stvari koje morate da uradite na putu, koje stvari Zapadni Balkan može da uradi i koji su fondovi za izgradnju infrastrukture koji mogu biti dostupni tim zemljama. Amerika ima manje da ponudi, ali kada se uđe u NATO, Amerika će moći više da ponudi. To je malo varljivo za Srbiju, ali interesantno je Bosni i Makedoniji. Takođe, treba ponuditi mladim ljudima iz Srbije da rade u Evropi ili investicije, kao što Kinezi rade.

* Da li ste imali neke kontakte sa predsednikom Vučićem oko ovog vašeg predloga?

– Da, i mogu da kažem da je primio naš predlog. Sa predsednikom Vučićem imamo stalne kontakte. Baš kao i sa premijerkom Brnabić. Malo sam razočaran prepirkama Tačija i Vučića poslednjih sedmica oko toga ko nije održao svoju reč, ali vidim da je sada optimističniji nego ranije. Nadam se da razmišlja o pragmatičnim koracima i stvarima važnim za svakodnevni život naroda. Takođe, Tači i Vučić treba da se dogovore oko toga šta im je važno – da li je to članstvo u UN, priznavanje granica, serija sporazuma o finansijama i trgovini, protoku ljudi i robe… Naprosto, o normalizaciji odnosa. Ovo bi mogao da bude sporazum nešto kao sporazum u Severnoj Irskoj, gde su razgovarali, deo po deo, o svakodnevnom životu i došli do razumnog rešenja za obe strane. Teškoća između Srbije i Kosova je ta što ima ozbiljnih problema između njih, a nemaju svo vreme ovog sveta.

* Kakav odgovor na Vaš predlog ste dobili od predsednika Vučića?

– Gospodin Frenk Vizner i ja ćemo se ponovo vratiti u Vašington i razgovarati sa ljudima u Beloj kući, Stejt departmentu i Kongresu o našem predlogu. U septembru idemo u Brisel, Berlin. Svi su prilično entuzijastični i svi kažu – da. Ali ovo pitanje je političko.

* Ima dosta glasina da bi SAD mogle da imenuju posrednika u pregovorima Beograda i Prištine.

– Ja sam skeptičan oko toga. Nisam u vladi, ali sam skeptičan iz dva razloga. Prvi je da je u Obaminoj admnistraciji bilo dosta takvih ljudi, a Trampova ih se rešila. Drugi je da SAD, koliko razumem, žele da slede Tačija i Vučića u postizanju dogovora. Sve oko čega se dogovorite dobro je i za nas i to bez uplitanja u njihov dogovor. Naša iskustva sa uplitanjima u dogovore nisu tako dobra. Važno nam je da vidimo nameru da se stigne do dogovora.

* Poslednji put kada smo razgovarali, pre tačno godinu dana, rekli ste da niko ne zna šta Tramp želi na Balkanu. Da li sada znamo?

– Sada znamo nešto više. Iskreno, Trampov stil je nešto drugačiji od ostalih predsednika. On spoljnu politiku gleda kroz vizuru domaće politike. Nekad Nemci ili Japanci pitaju koja je Trampova politika prema Nemačkoj ili Japanu, a to nije stvar na koju treba tako gledati. Predsednik Tramp vodi politiku u odnosu na ono što on želi za SAD, a ako imate nešto s tim, onda se ta politika tiče vas. Mislim da je cilj predsednika SAD Donalda Trampa stabilan Balkan.

* Šta mislite kakav će biti rasplet balkanske krize, prvenstveno odnosa Kosova i Srbije?

– Mislim da je Vučić pragmatičan političar, a malo sam zabrinut zbog različitih stavova na Kosovu. Vučić je uticajan političar i trenutno nema alternativu. Voleo bih da vidim napredak u rešavanju problema u Bosni, Makedoniji. Takođe, smatram da bi Albanija mogla dodatno da utiče na Kosovo da zajedno donesu teške odluke. U svakom slučaju, dogovor i potpisivanje dogovora je dobro za budućnost vaših naroda.

Rusi i Kinezi

* Šta mislite o tome što i Rusi i Kinezi žele da se priključe pregovorima o Kosovu?

– Uveren sam da bi Rusi podržali dogovor Vučića i Tačija. Isto i Kinezi. Mi želimo da zemlje budu stabilne. Turci su zainteresovani za Bosnu, zbog istorijskih i kulturnih veza. Ne verujem u priče o tome da ove države ne žele stabilan region. Verujem da sve žele stabilan region.