Kamo sreće da se u „male“ sportove ulaže koliko u fudbal

Trenutno najbolji novopazarski odbojkaši igraju Drugu ligu – Zapad. Posle sedam odigranih kola nalaze se na prvom mestu, a ekipu većinom čine igrači kojima do dvadesete nedostaje tri do pet godina života. Najvažnija karika ovog sastava Kemal Šećeragić u jeku sezone napustio je tim i već se nalazi u inostranstvu. Da ne preteramo, ali činio je skoro pedeset odsto ekipe. Veliki teret se sad prenosi na najiskusnijeg 26- godišnjeg Mešu Memića, čiji zadatak je da u nastavku sezone sa „zabavištem“ ne razočara. Neki od novopazarskih klinaca su pre početka ove sezone krenuli stazom koju su trasirali, uz Šećeragića još uvek najpoznatijih odbojkaši iz ovog grada Mladen Majdak i Hamza Zatrić. Njih dvojica, ne tako davno bili su vodeći igrači šampiona Srbije i Crne Gore Budvanske rivijere, a i povremeni reprezentativci naše zemlje. Njihovim putem pošli su supertalentovani Ersan Hamidović i Irfan Hamzagić, koji imaju 18 i 16 godina, a bili su standardni na mestu libera i korektora u prvom timu Novog Pazara. Trener Radoslav – Rašo Milić u klubu je od osnivanja, od 1977. godine, prvo kao igrač, a potom i trener u nekoliko navrata. Nije iznenađen dobrim igrama i rezultatima na startu sezone, ali ne hvali previše svoje učenike. U jedno je siguran, pojedinci mnogo obećavaju.

Da li je posle odličnog početka sezone realno razmišljati o povratku u Prvu B ligu, tačnije da li uz igračke postoje i ostali preduslovi potrebni za ostvarenje jednog takvog cilja?

– Bilo bi lepo vratiti se u ligu u kojoj nam je po svemu mesto. Međutim, čini mi se da to neće biti izvodljivo i pored našeg odličnog starta. Razlog je možda bizaran, ali je toliko star da ga je skoro i nepotrebno više navoditi, jer biće da je nerešiv. Jednostavno nedostaje novac za nešto više. Naš budžet za ovu kalendarsku godinu iznosi 1. 200.000 hiljada dinara. To je nedovoljno za normalno takmičenje i za lige koje se nalaze i nekoliko rangova ispod ovog u kom mi trenutno igramo. Najgore od svega je što nam ni ta sredstva koja su nam dodeljena još nisu pristigla. Do septembra na naš račun od predviđenog novca uplaćeno je samo 350.000 dinara. Naši konkurenti potroše za mesec novca koliko mi za čitavu godinu. Mislim da u Novom Pazaru, uz sve uvažavanje fudbala, on ometa prirodan razvoj ostalih sportova. Gro finansijskih sredstava ide na fudbalere, a oni iz godine u godinu nemaju rezultate ni približne ulaganjima u njih. Do Nove Godine pričaju se priče o njihovom putu ka Super ligi, a od Nove Godine o opstanku u ligi. Da se za takozvane male sportove izdvajalo novca koliko za fudbal, Novi Pazar bi odavno imao, ne jednu već nekoliko ekipa u najvišem rangu. Prihvatio sam se ovog posla iz samo jednog razloga uveren sam da ova deca mogu igrački da napreduju. Nije lako unaprediti njihovu igru ako se zna da tokom nedelje imamo samo tri treninga. Preostale ekipe, naši rivali, imaju tokom sedmice minimum pet dana na raspolaganju za treninge. Bez tih uslova, i bez nekog ko će nas finansijski ispratiti teško je dostići neke ciljeve, osim stvoriti odbojkaša čiji će talenat u nekoj drugoj sredini doći do potpunog izražaja. No, i tako nešto za mene kao trenera predstavlja svojevrsnu satisfakciju.

Neki treneri vole da imaju u ekipi skup iskusnih i dokazanih igrača. Drugi, opet, vole da stvaraju iz ničega, posebno ako uoče odgovarajući talenat kod golobradih dečaka. U koju grupu trenera spadate vi?

-Odbojka je sport koji je po ostvarenim rezultatima u našoj zemlji tik uz vaterpolo. Ti rezultati dovelo je do toga da se veliki broj mladih okrenuo ovom sportu. Takav slučaj je i sa Novim Pazarom u kojem odbojka ima budućnost. Momci iz ovog podneblja poseduju sjajne fizičke predispozicije, idealnu visinu. Najbolje je kad takmičarski sastav čini kombinacija sastavljena od par iskusnih i dokazanih igrača, i igrača koji uz njih stasavaju. Takav slučaj je bio sa nama do odlaska Šećeragića. Nema trenera koji ne voli da učestvuje u razvoju mladog odbojkaša, u tome ni ja nisam izuzetak. Mladost, želja za napredovanjem i talenat Zukovića, Zatrića, Šarca i ostalih daje mi za pravo da se nadam, da će odbojka u ovom gradu biti ono što je bila. Naravno, ako se ispune i ostali prateći uslovi, jer bez njih ma kakav kvalitet imali ne možete daleko dogurati. Zadovoljstvo je raditi sa timom u kojem osim Memića, Novalića i Božovića, ostalima nedostaje par ili nekoliko godina do punoletstva.

Nekoliko puta tokom ovog razgovora pomenut je, istina očekivan, odlazak Šećeragića u inostranstvo. Njegov izostanak će se neminovno odraziti na igru i rezultate ekipe.

-To je realnost od koje je nemoguće pobeći. Znali smo da će bivši igrač Ribnice, Budućnosti iz Podgorice, turskog Arčelika, Dinama iz Bukurešta…, čim pristigne pristojna finansijska ponuda, uhlebljenje naći u nekom inostranom klubu. Odavno je prevazišao ovu sredinu i normalno je da kao 26- godišnjak želi da naplati svoje znanje i bogato iskustvo. Imam samo reči hvale za ono što je pružio na pet utakmica, koliko je ove sezone odigrao za nas. Čitava koncepcija igre zasnivana je na njemu. Preostaje nam da u hodu menjamo način igre. Njegovim odlaskom drugi igrači će imati više prostora da se istaknu, što neki već i čine. Ali, prisustvo Šećeragića u timu je koliko mogu da vidim mlađe igrače usmerilo u kojem pravcu bi trebalo da se kreće njihova igra. Imali su šta da nauče od jednog vrhunskog sportiste.

Član ste Gradskog veća Novog Pazara ispred Demokratske stranke. Koliko možete u toj ulozi, i pored toga što sport nije vaš resor, da pomognete klubu i novopazarskom sportu, da reši nagomilane probleme.

-Sport mora da se digne na mnogo viši nivo u ovom gradu. Nažalost o tome se godinama samo priča. Novi Pazar je postao univerzitetski centar. To treba iskoristiti. Činjenica je da u ovom gradu, na nivou Republike, ima najviše školske omladine. Pokušavam da kao član Gradskog veća ukažem na značaj sporta. Očekujem i neke konkretne rezultate tog mog angažmana. Da samo ne pričam, već da još samo malo sačekamo, i verujem da će se neki potezi vezani za ulaganja u sport pretvoriti u dela. Mnogo sportista iz drugih gradova dolazi da studira u Novi Pazar, i to treba iskoristiti. Mladi koji stižu iz Rožaja, Tutina, Prijepolja i ostalih mesta mogli bi da predstavljaju značajna pojačanja za neke pazarske klubove. U bliskoj budućnosti i na tu kartu valja igrati.

Često govorite o nedostatku uslova za razvoj mladih odbojkaša. Po vama ko snosi najveću krivicu za takvo stanje?

-Pre deset i više godina situacija u gradu je bila kudikamo teža, a mladih i talentovanih odbojkaša više nego danas. Dičimo se i sad Majdakom i Zatrićem, a zaboravljamo da su tada čelni ljudi ovog grada uspeli, i pored silnih problema, da stvore uslove za razvoj njihovog talenta. Jednostavna je formula, imati uslove, znači i imati mogućnost učiniti igrača igračem. Rad s mladima kao da zamire. Prošle godine postojala je muška i ženska škola odbojke. Ove je ostala samo ženska. Zbog samovolje direktora Ekonomsko-trgovinske škole muškarcima nije dozvoljen pristup u ovu salu. Kao da je odbojkaški klub privatno a ne gradsko dobro. I pored svega izrečenog, ako izuzmemo fudbalere, rezultati ostalih klubova nadmašuju „pažnju“ koja im se poklanja od strane grada.

Iver ne pada daleko od klade

Jedna od najboljih odbojkašica Novog Pazara, koji se takmiči u Međuregionalnoj ligi Kraljevo, je Romana Milić, ćerka trenera muškog tima. Geni su, čini se, odigrali ključnu ulogu. Romana je prošla kamp našeg proslavljenog reprezentativca Dejana Brđovića na Goču. Talentovana je, a uz to i vredno radi. Otac ni na koji način ne utiče da ima povlašćen položaj u ekipi. Ukazuje joj na dobre i loše strane u igri. Želja bi mu bila da postigne nešto u ovom sportu, ali nije siguran da u Novom Pazaru može još mnogo da napreduje.

Još vesti iz ovog grada

Zastala Srbija i u Novom Pazaru

Novi Pazar kreditno zadužen oko 6,4 miliona evra

Slika studentskih protesta u Novom Pazaru: Kad akademci ostanu bez energije

Ugljanin o Davudu Delimeđcu: SDA Sandžaka ne stoji iza studenta, ne poznajem mladića ali sam ponosan na njega