Kamp za migrante iz EU neće biti u Srbiji

Ovo je još jedan pokušaj migranata da preko BiH dođu do teritorije Evropske unije i tamo zatraže azil, što je pokazatelj da se Balkanska ruta izmestila sa teritorije Srbije. Ipak, čini se da su vlasti u Federaciji BiH ovakav razvoj migrantske krize dočekale nepripremljene.

Dok se u BiH spekuliše da su dogovorene kvote za razmeštaj migranta širom većih gradova federacije, Evropska unija priprema plan da za njih izgradi veliki kamp i to van svojih granica, a države u regionu pribojavaju se da će se taj kamp naći baš na njihovoj teritoriji. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc najavio je izgradnju takvog kampa, ali tačnu lokaciju nije otkrio.

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić za Danas kategorično negira da bi ovakav kamp mogao da bude izgrađen na prostoru naše zemlje, domaći mediji spekulišu da je „tajna“ lokacija – Albanija, a u Bosni i Hercegovini pribojavaju se da će se ovaj projekat naći na njihovoj teritoriji.

Nidžara Ahmetašević, novinarka iz Sarajeva, koja ujedno pomaže izbeglicama na terenu, kaže za Danas da je vrlo moguće da se migranti u BiH trenutno broje u desetinama hiljada, ali da se zvanično još uvek nikakve kvote za njihov razmeštaj ne pominju.

– Ima puno migranata koji se kreću ka Bosni, zbog toga i onoga što posmatram logično je da se neko seti da se taj kamp izgradi ovde, pre nego kod vas, u Srbiji – naglašava ona. Ahmetašević naglašava i da se nada da će vlasti u BiH bolje rukovoditi situaciju nego što je to bio slučaj u Srbiji, za koju ima reči kritike, ali ističe da za sada nema ozbiljne volje lokanih institucija da se ovim pozabave.

– Ne znam da li ćemo izdržati ovaj talas, rekla bih da institucije ovde imaju kapacitet ali nemaju volje, oni za sada pokazuju da neće uraditi ono što treba. Nadam se da neće odgovoriti kao institucije i vlasti u vašoj zemlji i napraviti one užasne kampove koji liče na koncentracione logore i stavljati ljude unutra – naglašava Ahmetašević. On je dodala i da ne zna kako da aktivisti i novinari u BiH, kao ni u Srbiji, dođu do pouzdanih informacija od lokalnih vlasti.

Odgovore na sva ova pitanja zatražili smo od Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice u BiH, ali odgovor još uvek nismo dobili.

Elida Vikić, zadužena za probleme migracija u organizaciji Hjuman rajts voč u Mađarskoj, ističe da ni ova organizacija za sada nema preciznije podatke o dešavanjima u BiH, ali da je izvesno da je EU obećala novčanu pomoć za ove svrhe.

– Generalni utisak iz medija je da država nema mnogo kapaciteta i čini se da je Evropska komisija pre nekoliko dana obećala pomoć od 1,5 milion evra za migrante u BiH. To je sve što za sada znamo, istakla je Vikić za Danas. Ona je dodala i da je organizacija HRV uputila memorandum sa kritikama migrantske politike koju sprovodi EU.

Priča se o kvotama za razmeštaj migranata u BiH

U Bosni i Hercegovini pojavila se mapa sa ucrtanim brojkama za razmeštaj migranata prema kojoj bi veći gradovi trebalo da prime – Velika Kladuša do 3.000 izbeglica, u Bihaću bi se smestilo njih 2.500, Gradiška bi primila 1.500 ljudi, Banja Luka 1.500, u Bijeljinu bi se naselilo 2.500 migranata, a u Travnik 2.000 izbeglica. Sarajevo bi primilo 1.000 migranata, Trebinje 2.500, a najviše njih moglo bi da ode u Mostar, i to 3.000 ljudi.