Kampanja „Podrži medije“: Nije sramota tražiti novac za posao koji kvalitetno radite

Kampanja „Podrži medije – Nezavisni mediji zavise od tebe“ pokrenuta je pre dva meseca sa ciljem da ojača saradnju nezavisnih medija i građana.

Fokusirana na važnost uloge nezavisnih medija u Srbiji, kao i neophodnost pružanja snažnije finansijske podrške tim medijima, kampanja je pokrenula mnoga važna pitanja.

Učesnici konferencije bili su Lana Avakumović ispred portala Talas.rs, Jelena Vasić ispred KRIK-a, Natalija Jakovljević ispred portala Magločistač i Norbert Šinković ispred Nezavisnog društva novinara Vojvodine, a svoje stavove u priređenim video obraćanjima izneli su i Slobodan Georgiev (direktor Newsmax Adria), Ljubica Gojgić (novinarka Radio televizije Vojvodine), Dušan Mašić (Business Development Manager, BBC MENA&West Asia), Daško Milinović i Mladen Urdarević, autori podkasta „Alarm“.

Da podrška publike postoji, istakli su Daško Milinović i Mladen Urdarević, autori podkasta „Alarm” koji su kao glavna dva metoda finansiranja istakli platformu „Patreon” i uplate na žiro račun. Novac se koristi za troškove iznajmljivanje studija, troškove emitovanja, plate, dodatne troškove, ali i za slučaj nepredviđenih okolnosti.

„Suština ove priče je da smo mi besplatni. Mi ne koštamo da bi nas slušali. Nas može svako bile gde i kad da sluša ko ima internet, a proizvoljno plaća. Zanimljivo je da i kroz to proizvoljno plaćanje nama ljudi ipak plate dovoljno.”

Jelena Vasić istakla je da nije sigurna u kojoj meri su čitaoci svesni visine troškova koji stoje iza svake istraživačke priče, budući da neke od njih zahtevaju i putovanja u druge zemlje, troškove pribavljanja informacija iz katastra, fotokopije iz APR-a, bezbednosne troškove, promociju sadržaja i mnoge druge.

„Mi besplatno dajemo svoj sadržaj. Svako može da ode na KRIK.rs i pročita sva naša istraživanja besplatno, a onda da nas finansijski podrži”, naglasila je ona.

Ona je takođe objasnila da bi bilo poželjno više pričati o projektnom finansiranju, te da mediji koji obezbeđuju deo sredstava na taj način nisu nužno nezavisni.

„To je takođe nezavisan rad. Institucije žele da ulože u nezavisno novinarstvo, u razvoj demokratije, u vrednosti koje su važne i to rade kroz vas”, dodala je ona.

Kao budućnost ovog medija, Vasić je istakla da je neophodno nastaviti intenzivan rad na ostvarivanju kontakta sa ljudima kojima je sadržaj namenjen, te da pored projektnog finansiranja i donacija, udeo u finansijskoj slici KRIK-a ima i komercijalna delatnost u vidu pružanja različitih usluga, pre svega u vidu treninga za druge medijske kuće.

„Ono što vi možete je da se trudite maksimalno, upravo to, diverzifikovano komunikacijom sa građanima da biste obezbedili ono zbog čega ste tu, a to je da konstantno imate mogućnost da objavljujete istraživanja i da postojite nezavisno od svih izvora finansiranja. ”

Problem koji ume da se javi kod medija jeste da „nije sramota tražiti novac za posao koji kvalitetno radite”, ali i da je potrebno uspostavljanje dobre komunikacije sa čitaocima i postepena promena njihovog pristupa da su „mediji sadržaji besplatni” naglašava Norbert Šinković.

„Prvo morate da izgradite zajednicu. To ne znači da imate sto pedeset hiljada folovera, nego znači da imate zajednicu koja komunicira sa vama”, dodao je on.

U kontekstu budućnosti, Šinković je istakao potrebu za radom na osnaživanju komunikacije sa građanima, ali i neophodnost faktora vremena.

„Sve ovo o čemu govorimo jeste jedan dugoročni proces koji može da bude vrlo frustrirajuć” naglasio je on i dodao da o kom god mediju je reč, naročito kada su u pitanju manji mediji, „njima treba više vremena, da se konstantno vraćaju na kampanju, podsećaju građane”, te da to nije jednostavno i da je pored toga neophodno raditi vrlo kvalitetan posao jer se svaka greška „skupo plaća”.

Natalija Jakovljević ispred redakcije portala „Magločistač”, istakla je potrebu medija za boljim upoznavanjem svoje zajednice, te da čitaoci i publika često neće reagovati na običnu reklamu ili video snimak, te da je potrebno ostvariti direktan kontakt sa svakim pojedincem.

„Građani nemaju dovoljno razvijenu svest o tome da informacija ima svoju cenu i vrednost. Nas ne treba da bude sramota da tražimo podršku od naše zajednice, jer upravo postojimo zbog naše zajednice. Ako neko treba da nam pomogne u tome da opstanemo i istrajemo je upravo naša zajednica”, rekla je Jakovljević.

Kao ključan faktor izdvojila je upravo posvećenost i predanost novinara poslu, te da iz toga prirodno proizilazi i očekivanje podrške od ljudi koji prate rad i sadržaj.

„Mislim da je svakako sve na novinarima. Zajednica sama po sebi neće dolaziti i biti sa nama i uz nas, ako mi ne budemo imali dovoljno kvalitetnog sadržaja,” istakla je Jakovljević.

Lana Avakumović je naglasila da medijski portal „Talas.rs” iako ne prenosi vesti na dnevnom nivou, da portal ima svoju publiku koja prati njihov sadržaj koji se bazira na dubljoj analizi i praktičnim preporukama redakcije.

„Budućnost je upravo u tome, u izgradnji čvršćih veza i u obezbeđivanju toga da se vaši čitalaoci i vaša publika vežu za vas, da znaju šta mogu da očekuju i da to i dobijaju”, zaključila je ona.