Kampanje nisu odagnale strahovanja i otpor mladih prema vakcinaciji

Obećanja o festivalima, koncertima, vaučerima za putovanja, popustima i ostalo nisu dali željeni rezultat, pa kako je u ponedeljak rekao pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, odziv mladih za vakcinaciju je „frapantno loš“.

Pored „nagrada“ koje su najavljene za one koji prime vakcinu, obrazovne i zdravstvene ustanove zajedno sa organizacijama mladih organizovale su tribine i razgovore, kako bi se odgovorilo na najčešće strahove i dileme zbog kojih mladi ne žele da prime vakcinu. Međutim, kako kaže psihoterapeutkinja Radmila Vulić Bojović, svi ovi koraci bili su „nedovoljno fokusirani i sistematični pa se sve završavalo na nivou pokušaja“.

– Temeljno osećanje mladog čoveka je osećanje zebnje i neizvesnosti. Ako na to osećanje dodate još poruku šta sve o vakcinama još uvek ne znamo (umesto poruke šta znamo), onda se stvara još veći strah i otpor. Od početka je nedostajala edukacija, ali ne edukacija koju bi predvodili profesori ili lekari, već vršnjačka edukacija. Jer mladi veruju više onima koji su im bliski. Kao što je nedostajalo i da se mladima više obraćaju njihovi uzori, idoli, bilo da su to sportisti ili estradne zvezde, kaže sagovornica Danasa.

Jedan vid vršnjačke edukacije u prethodnom periodu predvodila je Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS), a predsednica Margareta Smiljanić kaže da iz razgovora koji su ranije organizovani sa studentima iz domova tri osnovna razloga stoje iza oklevanja da se primi vakcina.

– Studenti su najčešće isticali da vakcina nije dovoljno ispitana, zatim da kovid nije toliko opasan za mlade pa da stoga i nema razloga da se vakcinom zaštite, i na kraju postojao je strah oko toga kako vakcina utiče na plodnost, odnosno pogrešno uverenje da izaziva sterilitet, kaže Smiljanić. Međutim, ona ističe i da su razgovori tokom kojih je pokušano da se ove dileme i pogrešna ubeđenja otklone bili delotvorni, zbog čega veruje da je edukacija, najsigurniji put ka većem odzivu mladih da prime vakcinu.

– Čini mi se da nismo svesni koliko je na jednoj strani kovid opasna bolest, a na drugoj koliko je vakcina važna da bismo se vratili normalnim tokovima, dodaje Smiljanjić.

Psiholog Oliver Tošković, član udruženja Ujedinjeni protiv kovida, kaže da mladi, kao i ostali građani, „nisu svesni“ jer im nije na pravi način objašnjeno šta se vakcinama postiže.

– Imam utisak da se mi, naše društvo i država, stalno ponašamo tako da očekujemo nešto od ljudi, a da im ne objasnimo zašto je to važno. Na televiziji se šalje poruka da bi bilo dobro da se mladi vakcinišu, ali se ne uzima u obzir da većina mladih ne gleda televiziju, da je na društvenim mrežama, a na društvenim mrežama jedino malo savesniji mladi prave kampanju, dok takvu kampanju države nisam video. Postoji kampanja države, ali se u njoj vlast obraća svojim biračima, a to nisu uglavnom mladi. Tek se nedavno pojavio bilbord koji poziva mlade da prime vakcinu kako bi ponovo mogli da se okupljaju, s tim da imam utisak da je taj bilbord postavljen da se ne kaže da niko ništa nije uradio, kaže Tošković. On dodaje da mladi mahom postavljaju pitanje „a zašto bih se ja vakcinisao“.

– Na početku ste imali priču da korona ne izaziva ozbiljno obolevanje kod mladih, a sada imate pometnje sa brojevima, pa nam se stalno šalje poruka da samo što nismo stigli do 50 odsto vakcinisanih punoletnih. Niko ne kaže da je tih 50 odsto vakcinisanih starijih od 18, zapravo manji deo ukupne populacije, i da nam je potrebno da 70, 80 odsto svih građana primi vakcinu kako bismo stigli do kolektivne zaštite. Ovakvo predstavljanje u javnosti znači da mlad čovek prosto razmišlja – ako korona meni neće ništa, zašto da primim vakcinu, kad će se ovi stariji vakcinisati i tako ćemo stići do zacrtanog cilja, dodaje Tošković.

Netransparentnost i politizacija

Da je način prenošenja poruke i njen sadržaj ono što treba promeniti kako bi i mladi, ali i ostali građani bili spremniji da prime vakcinu ističe i Radmila Vulić Bojović. „Osim nabavke vakcina postupak vakcinacije nije tekao u pravom smeru. Na jednoj strani netransparentnost koja je okruživala vakcine, koja neminovno rađa sumnju, a na drugoj politizacija, odnosno činjenica da o važnosti vakcine pričaju političari umesto lekara, dovela je do toga da odziv građana nije onakav kakav bi trebalo da bude, imajući u vidu koliko vakcina imamo na raspolaganju. Nama je nedostajalo da poruku o važnosti vakcine iznose dokazani stručnjaci, koji bi preneli osnovnu informaciju jezikom koji je razumljiv svima“, ističe Vulić Bojović.

Opet mali odziv studenata

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, krajem 2019. u Srbije je živelo 1,01 milion mladih starosti od 18 do 30 godina. Ako se uzmu u obzir prethodno navedeni procenti o udelu mladih koji je primio vakcinu, to znači da je tokom malo manje od mesec dana, od kada je najavljena kampanja za imunizaciju, vakcinu primilo oko 40.000 njih. Margareta Smiljanić kaže da kada se radi o studentskoj populaciji, podaci govore da je od početka vakcinacije vakcinisano oko 10.000 studenata u Beogradu (od ukupno 90.000), s tim da se ovde radi o studentima koji su vakcinu primili u Studentskoj poliklinici, odnosno da u ovaj broj ne ulaze oni koji su se vakcinisali u domovima zdravlja ili na nekom od punktova. Ona dodaje da vakcinacija studenta nije stala, mada je manji odziv.