Kanalizacija na Kopaoniku: Fekalije se izlivaju direktno u prirodu bez prečišćavanja

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Kopaoniku postavljeno je pre četrdeset godina. Ali, radilo je nepunih godinu dana, jer se tehnologija rada prečistača zasnivala na radu bakterija. Međutim, neko nije predvideo da takva tehnologija ne može da radi na niskim temperatura.

Početkom osamdesetih, na Kopaoniku je postavljen prečistač otpadnih voda. Ovaj kolektor sa biofilterima se zasnivao na radu bakterija. Ali, toliko niske temperature na Kopaoniku ove bakterije nisu mogle da podnesu i postrojenje je prestalo sa radom. Od prečistača su ostali samo objekti koji stoje zarasli u grmlju iznad Vikend naselja.

„Pitanje otpadnih voda decenijama nije rešavano. Sama priroda je uspevala ranije da taj problem reši, na svoj način, boreći se i kompenzujući sve to. Ali, tada je Kopaonik bio dosta manje izgrađen. Ekspanzivnim rastom u poslednje tri decenije, ništa nije urađeno na prikupljanju, obradi i odvođenju otpadnih voda“, kaže direktor NP „Kopaonik“, Bojan Milovanović, prenosi portal Nova.rs.

Zanimljivo je da je svaki apartman u obavezi da plaća kanalizaciju, iako nigde nema priključka. Jer, na Kopaoniku ne postoji kanalizacioni kanal.

Kopaonik je danas prepun septičkih jama. Zbog prekomerne gradnje, najčešće u vreme skijaške sezone, one prelivaju, a fekalije se slobodno spuštaju niz planinu. Na taj način, otpadne vode završavaju u prirodi i vodotokovima na Kopaoniku.

„Nadam se da su prvi koraci na rešavanju problema već počeli. Na zimu nas čeka atomska bomba. Novi kapaciteti su tu. Ako to propukne, imaćemo ogromne probleme sa kanalizacijom“, objašnjava Milovanović.

Za kanalizacionu mrežu na Kopaoniku zadužena je JKP „Raška“. Njihov izveštaj još od pre deset godina, pokazuje pravo stanje na ovoj planini.

„Kanalizacioni sistem na Kopaoniku obuhvata samo glavni kolektor koji otpadne vode iz centra turističkog naselja odvodi do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Usled neadekvatnog tehničkog rešenja, postrojenje je van funkcije, a lokacija predstavlja crnu ekološku tačku Kopaonika. Otpadne vode se iz glavnog kolektora, bez prethodnog tretmana, direktno izlivaju u obližnju Bistričku reku, koja je vremenom postala ‘mrtva reka’. Dodatni problem predstavlja i nepostojanje kanalizacione mreže ‘Vikend naselja’ koje ima dve hiljade vikend kuća. Otpadne vode u ovom naselju se odvode u individualne septičke jame koje nisu sanitarno zaštićene i prete da ugroze podzemne vode na ovom delu planine“, stoji u izveštaju ovog javnog preduzeća.