Grad Subotica je spreman za realizaciju projekta „Čista Srbija“, a oko polovine grada je pokriveno kanalizacionom mrežom ukupne dužine malo više od 350 kilometara, a uskoro će se na to dodati još novih 110 kilometara.
U Subotici će u narednom periodu biti izgrađeno još 48 kilometara kanalizacije i u naselju Palić preostalih 12 kilometara, a kanalizacione mreže će dobiti i naselja Bajmok i Čantavir.
„Na ova dva naselja biće izgrađeni i prečistači otpadnih voda pa će nakon puštanja u rad prečistača paralelno biti puštene i kanalizacione mreže“, rekao je generalni direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Subotica Đerđ Šugar na konferenciji održanoj u velikoj većnici Gradske kuće.
Podseća da je u okviru KfW projekta jednim delom već izgrađena kanalizaciona mreža na Paliću uz pomoć sredstava iz Nemačke i da nedostaje da se pokrije kompletno naselje sa još oko 12 kilometara.
„Naselje Palić ćemo pokriti u potpunosti, to nam je jako važno, kao i pokrivenost prigradskih naselja, a i grad bi stopostotno trebalo da se pokrije. Subotica je jedan od retkih gradova gde imamo zajednički sistem kanalisanja i kada se gradi nova kanalizacija, u novim projektima, treba da se uzme u obzir i kišnica. Zajednička kanalizacija u tom smislu podrazumeva da se sa otpadnom vodama i kišnica prerađuje i dovodi na prečistač“, navodi Šugar.
Dodaje da Subotica od 2010. godine ima prečistač otpadnih voda koji funkcioniše po standardima Evropske unije i ispunjava sve neophodne uslove za rad.
Kada je u pitanju naselje Palić, Šugar objašnjava da imaju oko 700 novih priključaka na kanalizacionu mrežu.
„Mi možemo da damo priključak samo za objekat koji je legalizovan, pa čekamo od nekih potrošača da se objekti legalizuju, zbog čega imamo i nekoliko predmeta koji stoje“, napominje Šugar.
Zamenik gradonačelnika Subotice Imre Kern podseća da grad ima i prečistač za otklanjanje arsena na tri lokacije, malo postrojenje u Bačkim Vinogradima i postrojenje Vodozahvat 1 i 2.
„I kada priključimo još ovih 48 kilometara u Subotici i još 12 kilometara sa Palića onda će kapacitet biti mnogo bolje popunjen nego do sada“, ocenjuje Kern.
On je izrazio nadu da će u narednim godinama ovaj posao biti urađen i u Hajdukovu, kao i drugim naseljima.
Prema dostupnim podacima, u Srbiji se na žalost tretira svega 11 odsto otpadnih voda u odnosu na prosek u Evropskoj uniji.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.