Kandić: Priznanje genocida uslov za EU

Kandić je rekla Klix.ba da je važno naglasiti da Evropska unija ne odustaje od insistiranja na poštivanju međunarodnih pravnih normi, a naročito kada je reč o genocidu u Srebrenici koji zvaničnici Srbije negiraju.

„Ono što je bitno je da rezolucija jasno kaže da je uslov pridruživanja EU priznavanje genocida i ponovljena je obaveza Srbije da se povinuje međunarodnim normama u koje spada i priznavanje genocida u Srebrenici“.

„To je jasno definisano i rečeno i izveštaj je vrlo ažuran jer se odnosi i na nedavnu izjavu premijerke Srbije Ane Brnabić koja je javno negirala genocid. Dakle, izveštajem je obuhvaćeno i poslednje negiranje genocida zvaničnika Srbije“, rekla je Kandić

Amandman na rezoluciju je značajan i jer se nedvosmisleno kaže da negiranje genocida poiče od najviših predstavnika vlasti.

„To je veliko upozorenje i opomena i loš deo izveštaja o napretku Srbije ka EU“, smatra Kandić.

Pridruživanje Evropskoj uniji zavisi pre svega od uspostavljanja vladavine prava za sve zemlje. Svaka zemlja kandidatkinja je obavezna da se povinuje međunarodnim normama i da konkretnim koracima u reformi pokaže kako uspostavlja narušenu vladavinu prava.

„S obzirom na ratove, ratne zločine, sudske procese i negiranje genocida, jedna od obaveza za Srbiju je da prizna sve presude suda u Hagu. Tu postoji jedna politička igra, jer je Srbija ispunila sve međunarodne obaveze Haškog tribunala koje su se odnosile na hapšenje i privođenje pravdi optuženih za ratne zločine i genocid. Godine su prolazile dok su uhapšeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić, ali su uhapšeni u Srbiji i Srbija je organizovala hapšenje. Srbija se tu povinovala zahtevima Haškog tribunala i poštovala je međunarodne norme. Srbija je ispunjavala uslove“, istakla je Kandić.

Politički istupi srbijanskih zvaničnika u vezi s genocidom u Srebrenici su druga strana priče.

„S jedne strane Srbija hapsi one koji su optuženi za genocid, ali onda u političkim izjavama lideri zemlje izbegavaju koristiti termin genocid i još otvoreno negiraju genocid, kao što je to nedavno uradila Ana Brnabić. Te političke izjave su nešto što najviše šteti Srbiji. To je jedna unutrašnja igra s javnošću u Srbiji i dodvoravanje ekstremističkim grupama u zemlji. Ipak, važno je istaći da je Srbija kao država poštovala i s manje ili više vremenskog odgađanja ispunila obaveze Haškog tribunala, ali je problem političko istupanje pojedinaca“, zaključila je Kandić.

Poslanici Evropskog parlamenta u okviru rasprave o Izveštaju o napretku Srbije usvojili su i amandman slovenačkog zastupnika Igora Šoltesa o Srebrenici u kojem se navodi da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU.

„Parlament žali zbog ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpkih zvaničnika, podseća ih da puna saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom koji ga je nasledio takođe uključuje puno prihvatanje i primjenu njegovih presuda i odluka, naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU“, piše u amandmanu Igora Šoltesa u ime parlamentarne grupe Zelenih.