Kandić: Važno je da je došao kraj suđenja Mladiću i da više nema mesta improvizacijama

On je u 150. izdanju serijala Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenio da je izdvojeno mišljenje predsednice Raspravnog veća Priske Matimba Nijambe „živi dokaz“ da sudije raspravljaju o predmetu.

Rezutat glasanja „4:1“ o tome da li bi predmet trebalo ukinuti „potpuno je normalan“, rekao je Spahović i konstatovao da je izdvajanje mišljenja sudija fascinantno samo za laike.

U slučaju protiv generala Momčila Perišića, kako je podsetio, predsednik Veća takođe je izdvojio mišljenje, što pokazuje da to nije nikakav presedan.

„Normalno je, kad pravnici raspravljaju, da jedan misli ovako, a drugi onako. Važno je da iz rasprave proistekne nekakav zaključak, da se stvar raspravi“, naglasio je Spahović u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza.

On se posebno osvrnuo na činjenicu da je tim Ratka Mladića tvrdio kako general nije bio u Srebrenici u vreme zločina i predočio da takva „odbrana alibijem“ nije efikasna.

Prema njegovom objašnjenju, „komandna odgovornost je individualna i posredna, što znači da komandant odgovara za krivična dela ako ih izvrše njegovi potčinjeni, pod uslovom da je znao ili je morao znati da će ta dela biti izvršena, a ništa nije preduzeo“.

To je delo nečinjenja, kada zapovednik zna do čega će doći i ništa ne radi, a u poziciji je da to može da spreči, obrazložio je Spahović.

Kako je precizirao, okrivljeni uopšte ne mora da bude na mestu zločina, ne traži se njegovo fizičko prisustvo, jer on i ne odgovara da je neposredno nekog ubio.

S druge strane, Kandić ukazuje da je tvrdnja o Mladićevom odsustvu iz Srebrenice floskula koju njegov branilački tim koristi i izgovara samo ovde.

„Oni to i ne pominju u Hagu. U njihovoj odbrani toga nema. Ali ovde su oni slobodni da pričaju i ono čega bi se stideli da govore u Hagu“, izjavila je Kandić za FoNet.

Po njoj, postupanje predsednice Sudskog veća daje jačinu presudi protiv Mladića, jer u svoje zaključke nije uspela da ubedi ni jednog drugog člana.

Ona podseća da je predsednica već imala izdvojena mišljenja u važnim predmetima, pre svega za genocid, kao što je to bilo u predmetu Zdravka Tolimira.

„To njeno mišljenje ponekad stvara jednu nelagodu, jer ona o tim oficirima govori najlepšim rečima, kao o visokomoralnim, školovanim, kao da nisu imali nameru da to urade“, rekla je Kandić.

Ona veruje da će Nijambe biti upamćena kao neko ko se u svom radu rukovodio emocijama, a ne dokazima.

Kandić je istakla da je i u ovoj presudi, kao i u presudi Radovanu Karadžiću, Srbija zapravo zaštićena, jer se niko iz Srbije, ni od policijskih ni od vojnih generala, nije našao na listi učesnika udruženog zločinačkog poduhvata.

Napomenula je, pri tome, da je, s druge strane, presudom Jadranku Prliću utvrđeno da su generali vojske Hrvatske doveli tu zemlju u poziciju da je učestvovala u agresiji na BiH.

„Za razliku od presude i suđenja Karadžiću, i to se vidi u prvostepenoj presudi, da je pretresno veće našlo da je u radnjama lokalnih počinilaca bilo genocinde namere, ali tužilaštvo nije dalo dokaze koji će da povežu te genocidne namere lokalnih počinilaca sa strukturom, generalima i Ratkom Mladićem“, izjavila je Kandić.

Prema njenim rečima, nije beznačajno da je to utvrđeno, jer se odnosi na one opštine u kojima su se „strašni zločini dogodili, kao što je Prijedor, kao što je Foča, kao što je Sanski most, kao što je Vlasenica, kao što je Kotor varoš“.

Ostaje da se vidi šta će biti s presudama Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću, zato što je tu Slobodan Milošević i dalje na spisku počinilaca udruženog zločinačkog poduhvata, dodala je Kandić, ali je predvidela da će oni verovatno biti osuđeni po ličnoj krivičnoj odgovornosti i da neće biti nikakvog uplitanja Srbije.

Komentarišući tvrdnje da je Haški tribunal bio antisrpski sud, ona je skrenula pažnju na to da niko ne uzima u obzir dokaze koji ukazuju da je Srbija učestvovala u svim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Kako je protumačila, „broj osumnjičenih i osuđenih Srba u srazmeri je sa oružjem, sa vojskom, sa raznim brigadama i bataljonima koji su učestvovali u tim ratovima“.

S druge strane, Spahović iz činjenice o većem broju osuđenih Srba ne bi izvlačio zaključak da je Hag antrisrpski sud, već bi se zapitao zašto je to tako.

On je ponovio da je u pitanju sud Ujedinjenih nacija, međunarodni sud s kojim Srbija sarađuje, a da je pritom nevažno šta o njemu misle i da li ga priznaju okrivljeni.

„Ni Tito nije priznavao onaj Zemaljski sud, rekao je da priznaje samo sud svoje partije. I to je potpuno u redu, jer legitimitet jednog suda ne zavisi od toga“, zaključio je Spahović.