Kandidati u trci za potpise

Predsednički izbori u Francuskoj ulaze u završnu fazu. Od ove nedelje na raspolaganju su zvanični formulari za potpise podrške kandidatima. Da bi kandidatura bila prihvaćena neophodno je do 16. marta u 18 časova prikupiti 500 potpisa među poslanicima, senatorima, predstavnicima u regionalnim savetima ili predsednicima opština.

Statistička razlika između Sarkozija i Roajalove

Treba reći da je za francuske prilike razlika od šest odsto, koliko deli Roajalovu od Sarkozija, mala, skoro u granicama statističke greške, ne zbog toga što su ispitivanja javnog mnjenja u Francuskoj loša, već zato što biračko telo nije politizovano. Od preko 40 miliona građana s pravom glasa tek oko jedan milion su članovi neke stranke ili sindikata.

Poređenja radi, biračko telo Srbije je deset puta manje, a ima skoro isti broj članova stranaka i sindikata kao u Francuskoj. U Francuskoj se većina odlučuje za koga će glasati u poslednjem trenutku, te su zato odstupanja od ispitivanja značajna. Na primer, istraživanja pred izbore 2002. su sredinom februara davala Žaku Širaku i kandidatu PS Lionelu Žospenu po 23 odsto glasova, a Le Penu tek osam odsto. Neposredno pred izbore 21. aprila, prema ispitivanjima, Žospen je bio u prednosti nad Le Penom od dva do tri odsto, da bi u prvom krugu Širak osvojio 19,61, Lepen 17,14 a Žospen tek 15,97 odsto glasova.

Dosad su se prikupljala obećanja za potpise, sada ih treba ostvariti. Bez ikakve sumnje Nikolu Sarkozija iz vladajuće Unije narodnog pokreta, Segolen Roajal iz Socijalističke partije (PS) i Fransoa Bajrua iz centrističke UDF te brige ne more, jer imaju neuporedivo više potpisa nego što je potrebno. Najverovatnije će ih i Mari-Žorž Bife iz Komunističke partije (PCF) i neonacista Žan Mari le Pen imati, verovatno i kandidatkinja Zelenih Dominik Vojne.
Pitanje je da li će uspeti kandidati sa ekstremne levice: Arlet Lagujeri, Olivije Bezanseno i Žoze Bove, kao i Filip Vilpenu sa ekstremne desnice i autsajderi svih boja koji bi da učestvuju na izborima. Najverovatnije neće biti dostignut rekord iz 2002. kada je čak 16 kandidata uspelo da prikupi potpise. Koliko će ih biti za ove izbore? Teško je reći, izgleda desetak.
Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja, pošto je Segolen Roajal 11. februara objavila svoj program od sto tačaka okrenut socijalnim pitanjima 29 odsto građana se izjašnjava da će glasati za nju u prvom krugu, 35 odsto za Nikolu Sarkozija, za Fransoa Bajrua 14, dok bi Le Pen dobio 10 odsto.
Porast od tri odsto za Segolen Roajal (od 26 početkom februara na 29 sada) je nauštrb četiri kandidata levice: Arlet Lagijeri, Olivije Bezansenoa, Mari-Žorž Bife i Žoze Bovea koji sada zajedno kapitalizuju tek devet odsto glasova umesto 11 pre desetak dana. Nijedan od ostalih kandidata ne doseže dva odsto glasova koje bi dobili od građana.
Ako bi se u drugom krugu našli Sarkozi i Roajalova, Sarkozi bi bio pobednik s 53 odsto glasova prema 47. Međutim 12,5 odsto građana još nije odlučilo za koga će glasati u prvom krugu, a čak 14,5 odsto ne zna za koga bi glasalo u drugom, pod uslovom da se ova dva kandidata nađu u drugom krugu.