Lekarska komora Srbije danas će dobiti novog direktora. Delegati LKS će na skupštinskom zasedanju birati između dva kandidata – Vesne Jovanović, ortopedske hirurškinje i traumatološkinje iz Beograda, i Tomislava Stantića, radiologa iz Subotice. Oba kandidata imaju spremne planove i programe, a kao osnovni cilj vide unapređenje lekarske profesije kao i poboljšanje rada same Komore.
Vesna Jovanović kaže za naš list da je ova godina prvenstveno posvećena relicenciranju, koje se obavlja na svakih sedam godina.
– Kao jedan od prioriteta vidim proces relicenciranja, koji mora da počne ove godine. Ovo je obiman i odgovoran posao (licencu sada poseduje više od 32.000 lekara), u kome je važno naći način da se pomogne lekarima koji nisu stekli uslove, zbog nedovoljnog broja bodova ili iz nekog drugog razloga, da ipak dobiju licencu. Ne znamo za sada koliko njih ne ispunjava uslove, ali moramo naći model da pomognemo svima – naglašava Jovanovićeva. Ona dodaje da bi i etički kodeks trebalo što pre promeniti.
– On je u suštini dobar, ali mora da se uskladi sa evropskim i domaćim zakonodavstvom, jer su u proteklih nekoliko godina usvojeni novi zakoni iz domena građanskog prava, čije odredbe nisu obuhvaćene etičkim kodeksom. Protokoli lečenja nisu jasno definisani i to mora što pre da se učini. Tako će biti i manje lekarskih grešaka i tačno će moći da se utvrdi da li su lekari poštovali protokol u situacijama kada je lečenje krenulo neželjenim tokom – ističe Jovanovićeva. Ona dodaje da svi lekari moraju da imaju ravnopravni status i da unutar LKS ne sme da se dozvoli podvajanje interesa lekara zaposlenih u državnoj i privatnoj praksi. U cilju unapređenja statusa lekara, naša sagovornica ističe da je neophodno da se postignu dobri, partnerski odnosi sa Ministarstvom, medicinskim fakultetima i zdravstvenim organizacijama i udruženjima.
Drugi kandidat za direktora LKS, Tomislav Stantić, kao ključne probleme sa kojima se struka susreće navodi one ekonomske prirode.
– Sindikalne organizacije zdravstvenih radnika na toj temi već dugo insistiraju. S druge strane, kao esnafska organizacija, LKS primarno ukazuje na potrebu poboljšanja uslova u kojima danas lekar radi u zdravstvenom sistemu, delom zbog nedostatka opreme, a delom i zbog nedovoljno precizno definisanih lekarskih procedura, odnosno protokola lečenja. To su ujedno i oblasti u kojima i LKS vidi mogućnost za svoj najveći doprinos poboljšanju funkcionisanja zdravstvenog sistema. Najavljene izmene seta zdravstvenih zakona su dobra šansa da se ove oblasti efikasnije sistematizuju – ističe Stantić. Prema rečima našeg sagovornika, LKS se prethodnih osam godina uglavnom bavila sama sobom, svojim unutrašnjim sukobima, dok su bili zanemareni profesionalni interesi lekara. Stoga je jedan od primarnih ciljeva saradnja sa drugim zdravstvenim institucijama i organizacijama. Kako navodi, postoji i dosta prostora za uštedu.
– Sednice Skupštine i Upravnog odbora mnogo koštaju, verujem da jačanje rada u regionalnim lekarskim komorama može smanjiti potrebu za čestim sednicama Skupštine i UO. Svakako da bi osiguranje lekara u slučajevima profesionalne greške bio dobar način za pomoć kolegama, kao i proaktivno razmišljanje u smislu učešća na međunarodnim projektima sa ciljem jačanja organizacije i rada LKS, te povezivanja sa kolegama iz celog sveta – zaključuje Stantić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
