Kapacitete do sada ponudilo 40 licenciranih privatnih domova

To kaže za Danas državni sekretar u Ministarstvu za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Nerić.

Prema njegovim rečima, na takav korak se odlučilo kako bi se izašlo u susret interesima starijih sugrađana, a sa druge strane da se ne bi ulagala velika budžetska sredstva u otvaranje novih državnih kapaciteta za smeštaj, već da se iskoriste slobodni privatni kapaciteti koji su prethodnih godina, uvedeni u standarde koji postoje u javnom sektoru.

„Uspešno sprovedeni postupak javne nabavke usluge smeštaja odraslih i starijih lica u privatnim licenciranim domovima omogućio je da korisnici, koji zbog nedostatka slobodnih mesta u državnim domovima ne mogu da dođu do smeštaja u javnom sektoru, svoje pravo ostvare u privatnim licenciranim domovima po subvencionisanim uslovima, uz učešće budžeta Srbije tamo gde je neophodno“, kaže Nerić. On dodaje da čitavim postupkom, kao što je to slučaj prilikom smeštaja u državne domove, rukovodi organ starateljstva, odnosno nadležni Centri za socijalni rad, a da je novčana sredstva za ovu namenu, opredelilo Ministarstvo rada.

* Koliko je privatnih domova sa licencom uključeno?

– Okvirni sporazum sa ministarstvom potpisalo je 40 privatnih licenciranih ustanova za smeštaj odraslih i starijih lica na teritoriji Srbije od ukupno 217, čime su građanima stavili na raspolaganje deo svojih slobodnih kapaciteta. Iako je to značajan broj privatnih licenciranih ustanova koje su, potpisivanjem ovog sporazuma, demonstrirale i socijalnu odgovornost u najširem smislu reči, ovo je samo deo od ukupno 217 privatnih ustanova koji danas pružaju uslugu smeštaja, a u narednim godinama mi očekujemo da će se ovaj broj značajno povećati. Na taj način mi, zapravo, širimo mrežu ustanova socijalne zaštite u Srbiji, i to bez velikih ulaganja budžetskih sredstava, što je za nas veoma značajno.

* Koliko je do sada zbrinuto starijih osoba sa liste čekanja, u privatne domove i da li ima još onih koji čekaju mesto za dom?

– Obrada zahteva za smeštaj je u nadležnosti organa starateljstva i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tom postupku nema nadležnost, ali sa svoje strane pružamo svaku vrstu pomoći stručnim radnicima u centrima za socijalni rad radi uspešne realizacije.

* Ko ima prednost za dom u toj situaciji?

– Sam postupak je definisao da se smeštaj u privatne domove kao usluga nudi korisnicima koji su na listi čekanja za državni dom. Zakonom o socijalnoj zaštiti regulisano je da korisnik bira vrstu usluge i pružaoca usluge što znači da ne postoje korisnici koji imaju prednost u smeštaju u privatne domove.

* Da li je cena smeštaja objedinjena za sve domove?

– Cena usluge u državnim domovima se utvrđuje posebno i zavisi od niza faktora (nivo investicionog ulaganja, broj zaposlenih, kategorija korisnika), a cena u privatnim domovima je utvrđena u postupku javne nabavke.

* Kako izlazite na kraj sa nelegalnim domovima za starija lica?

– Kada je reč o nelegalnim subjektima koji bez dozvole pružaju uslugu socijalne zaštite, stav Ministarstva za rad je nepromenjen: ovde nije reč ni o kakvim „domovima“ u pravnom smislu reči, već o improvizovanim smeštajima u kojima se ugrožavaju ne samo osnovna ljudska prava naših najstarijih sugrađana, nego i njihovo zdravlje i bezbednost, pa i zdravlje i bezbednost onih lica koja, po pravilu takođe ilegalno, u ovakvim objektima rade. Od 2004. godine inspektori socijalne zaštite su do danas zabranili rad 133 ilegalna doma. Zbog toga apelujemo na građane da svoje ostarele članove porodice ne smeštaju u ovakve objekte – nelicencirane „domove“, a sve koji imaju saznanja o radu ovakvih privrednih subjekata prijave Odeljenju za inspekcijski nadzor ministarstva. Na taj način se doprinosi iščezavanju ilegalnih objekata koji, na krajnje nestručan i neprofesionalan način obavljaju delatnost za koju postoje precizno utvrđeni standardi, kako u socijalnoj, tako i u zdravstvenoj zaštiti.