Kapitalisti traže jeftinije zemlje

Kada su komunisti najureni sa čelnih pozicija širom Istočne Evrope, njihovo mesto zauzeli su kapitalisti. Za strane kompanije od Mekdonaldsa do Majkrosofta, bila je to nova uzbudljiva granica, jeftino mesto za proizvodnju, ali i prodaju robe na tržištu od 70 miliona potrošača.
Danas, 18 godina pošto je Istok prigrlio ekonomske slobode, stižu prvi znakovi da besprimerni rast može biti kočnica daljeg napretka. Iako se veliki biznis i dalje širi u zemljama regiona, plate, cene nekretnina i porezi brzo rastu. Jednostavno, za kompanije koje žele da ponude svoja dobra i usluge, najnoviji „ćošak“ Evropske unije više ne predstavlja jeftino tržište.

Gradovi srednje veličine privlače biznis

Kluž – Gradovi srednje veličine u državama Istočne Evrope privlačniji su od prestonica zbog toga što su jeftiniji, a imaju i velike univerzitete s kojih stalno dolaze novi stručnjaci, kažu u agenciji Mekinsi. Primer je rumunski grad Kluž: Nokia je prošle nedelje objavila da tamo planira otvaranje fabrike i tehnološkog centra. Kompanija će uložiti 60 miliona evra, a vlada očekuje otvaranje 15.000 radnih mesta. Rumunski sektor visoke tehnologije 2006. je zabeležio rast od 35 odsto, odnosno više od 1,2 milijarde evra.

Stručnjaci kažu da su promene suptilne, ponegde čak jedva vidne, ali upozoravaju da bi nacije širom Srednje i Istočne Evrope uskoro mogle postati žrtve svog sopstvenog uspeha, upravo zbog cene koje sebi određuju. „To se ranije dogodilo Meksiku, Singapuru i Tajlandu, i nema razloga da se i drugima ne dogodi sve dok postoje jeftiniji regioni sa ljudskim i političkim razvojnim potencijalom“, kaže Čarli Barnhart, viši konsultant kalifornijske agencije Alameda.
On smatra da bi moglo doći do kontinuiranog smanjivanja priliva stranih investicija na Istok u naredne dve do tri godine. Međutim, to se već događa: Korporacija Delfi iz Mičigena koja proizvodi delove za automobile, preselila je neke svoje pogone iz Češke, gde su radnici zarađivali šest dolara na sat, u Ukrajinu gde su plaćeni svega 1,60 dolara na sat. Proizvođač ženskog rublja Lauma polako se seli iz Letonije. Prošle godine počela je da prebacuje pogone u Belorusiju i Ukrajinu, a sada planira da tamo skoncentriše i sve nove poslove, jer nema dovoljno zainteresovane letonske radne snage.
Lidl, nemački lanac za prodaju robe široke potrošnje, prošle godine prodao je 50 parcela u Estoniji i Letoniji, gde je bila planirana izgradnja prodavnica, jer gazde su shvatile da je cena biznisa u pribaltičkim republikama mnogo veća nego što su mislili. Guntis Strads, šef letonskog udruženja tekstilne industrije, kaže da će manjak radnika i visoka cena rada uskoro naterati tekstilne kompanije da presele 40 odsto proizvodnje u jeftinije zemlje. „Već počinjemo da radimo u Rusiji i Belorusiji, a sa Ukrajincima pregovaramo“, rekao je Strads.
Jedna američka kompanija koja posluje u Budimpešti treba da odluči gde će otvoriti nove fabrike, a najviše izgleda ima da to bude u Rusiji i Ukrajini, koje su značajno jeftinije od Poljske, Mađarske i Rumunije. Ipak, neće biti egzodusa zapadnih kompanija iz ovih zemalja. U konsultantskoj kući Mekinsi predviđaju da će se u Istočnoj Evropi do kraja 2008, strane investicije utrostručiti, što će dovesti do otvaranja više od 130.000 novih radnih mesta.
Predstavnici Mekinsija ističu prednosti regiona: plate se mogu uporediti s indijskim, radna snaga je dobro obučena i govori strane jezike, mali je rizik kada je reč o ekonomskoj i političkoj stabilnosti, a kulturna bliskost Zapadnoj Evropi podrazumeva manje glavobolje od, na primer, država Jugoistočne Azije.