Kapitalizam po receptu iz SSSR

Građani Rusije, kao zainteresovane strane u ruskom kapitalizmu, dobiće od predsednika novogodišnji poklon u obliku zamrzavanja cena šećera, brašna, zejtina, povrća i drugih prehrambenih artikala, od 1. januara do 31. marta 2021.

On nije hteo da eksperimentiše s još neproverenom alternativom tržišnom kapitalizmu, nego se odlučio samo za neke mere iz arsenala kapitalizma zainteresovanih strana, korišćene još u vreme – Sovjetskog Saveza.

Na savetovanju s članovima Vlade početkom decembra, Putin je ocenio da su poskupljenja prehrambenih proizvoda nedopustiva u periodu povećanja nezaposlenosti i smanjenja zarada, izrazio strahovanje da će rast cena smanjiti ugled vlasti u narodu i odlučio da efikasnost poslovanja kompanija stavi u drugi plan a kao prioritet istakne interes građana.

Predsednik je na sednici Vlade rekao da se sada ne sme ponoviti situacija sa nestašicom hrane, kakva je bila u SSSR i odmah primetio „da je u Sovjetskom Savezu bilo svega, ali ne dovoljno za sve, a da danas ima svega u dovoljnim količinama, ali to ljudi ne mogu da priušte zbog visokih cena“.

Dodatno uznemiren izjavom ministra ekonomije Maksima Rešetnjikova da pomno prati situaciju, predsednik Rusije naterao je Vladu da zamrzne cene i suspenduje tržište, oduzme proizvođačima hrane pravo na zaradu i uzme u zaštitu građane-potrošače za čije je niske plate procenio da ne mogu da izdrže tolika poskupljenja.

„Sva odobrenja treba da budu finalizovana sutra ili prekosutra, a odgovarajuće odluke uprave treba da se izdaju u obliku dokumenata početkom sledeće nedelje“, izdiktirao je predsednik zadatke Vladi.

Odmah je skočio da se istakne premijer Mihail Mišustin, koji je do skoro živeo u uverenju da stanovništvo ima ušteđevinu koja mu omogućuje da izdrže smanjenje plata ili gubljenje posla zbog pandemije, pa je zapretio vlasnicima kompanija koje proizvode hranu: „Ne zarađujte na ljudima. To je neprihvatljivo u ovoj teškoj situaciji. Neophodno je preduzeti drastične mere i odrediti način formiranja cena.“

Ekonomsko-socijalna situacija u Rusiji jeste teška.

„Novac postaje oskudan. Život postaje sve teži“, kaže Igor Nikolajev, direktor Instituta za strateške analize FBK Grant Thornton.

Predsednik Putin priznao je rast nezaposlenosti i pad zarada, ali dug boravak u bunkeru (zbog koronavirusa) izolovao ga je i od realnosti.

Kao dokaz uzima se njegova poruka Rusima „ne jedite italijanske špagete u bolonjeze sosu nego ruske testenine na mornarički način“.

Uzgred, Barila testenina i bolonjez sosa nema na tržištu jer je Rusija zabranila uvoz (kao kontrameru svetskim sankcijama), meso kao obavezni sastojak mornaričkog jela je preskupo a i domaće testenine su poskupele više od 10 odsto.

Realni raspoloživi prihodi Rusa pali su u periodu januar-septembar 4,8 odsto, što je najveći pad u poslednje dve decenije, a nezaposlenost je skočila sa 4,7 odsto u martu na 6,3 odsto u oktobru.

Procene su da su zaposleni Rusi zbog smanjenja plata i radnih sati izgubili više od 10 milijardi dolara (ili, 16 miliona radnika izgubilo jednu mesečnu platu).

Kupovna moć ruskih domaćinstava i dalje je na nižem nivou nego prethodnih deset godina.

Olga Belenkaja, šefica makroekonomskih analiza u Finam banci, koristi izraz hibernacija potrošača za opis finansijskog stanje kupaca.

Indeks kupovine Watcom, koji meri potrošnju u moskovskim tržnim centrima, pao je u četvrtom kvartalu više od 25 odsto u odnosu na 2019, iako je letos bio skoro na lanjskom nivou.

Ministar rada i socijalne zaštite Anton Kotjakov tvrdi da zaključno s trećim kvartalom 20 miliona ljudi živi u siromaštvu.

U junu prošle godine ugledni ekonomista Aleksej Kudrin, šef Revizorske komore Rusije, izneo je podatak da 12,5 miliona građana živi na rubu ili ispod praga siromaštva.

Posle te izjave, predsednik Putin nazvao je Kudrina „ekonomistom iz prošlog veka“.

Sergej Gurijev, ekonomista pariskog Instituta političkih nauka, smatra da će se životni standard stanovništva neminovno pogoršati.

Ovogodišnji pad BDP od šest odsto (prognoza Svetske banke) vratiće rusku ekonomiju na nivo od pre deset godina (BDP per capita 2019 – 11.162 dolara, a 2010 – 10.675 dolara).

Zapadne sankcije, uz pad cena nafte i pandemiju korona virusa bacile su Rusiju u najdužu recesiju otkako se Vladimir Putin uselio u Kremlj 2000. godine.

Iako su se ruske vlasti hvalile da međunarodne sankcije (uvedene 2014) podstiče razvoj domaće poljoprivrede jer joj država plaća velike subvencije, proletos je bilo ozbiljnih upozorenja da se Rusiju sprema prehrambena kriza.

Jedan od signala bio je osetan porast potrošnje hleba, kao osnovne i jeftine životne namirnice, što je ukazivalo na sve tanje novčanike prosečnog Rusa.

Cene prehrambenih proizvoda porasle su 5,8 odsto, a između januara i novembra šećer je poskupeo 70 odsto, zejtin 24, a testenine 10,5 odsto.

U tom periodu naconalna valuta rublja izgubila je trećinu vrednosti.

Proizvođači ulja i šećera pravdali su poskupljenje praćenjem svetskih cena i neisplativošću prodaje na domaćem tržištu po cenama koje ne pokrivaju troškove proizvodnje.

Ruski biznismen Oleg Deripaska smatra da bi bilo neprirodno da poljoprivrednici ne traže povećanje cena i zalaže se za davanje povoljnijih kredita seljacima kao što to rade u SAD i EU.

Rusija, inače, drži 142 milijarde dolara u državnom (rezervnom) fondu koje može da upotrebi za ekonomske podsticaje i socijalna davanja, ali predsednik Putin taj novac najvećim delom troši na 13 nacionalnih projekata, uglavnom u infrastrukturi.

Iako je tri puta ove godine – 25. marta, 2. i 28. aprila – delio socijalne beneficije i plaćene prinudne odmore da ublaži efekte korona krize, Putin je stalno fokusiran na jačanje ekonomskog rasta kroz povećanje javnih investicija i na makroekonomsku stabilnost.

Rusija je, primera radi, imala suficite u budžetu veće od planiranih 2018. i 2019, a u avgustu ove godine u zlatnim i deviznim rezervama držala je 600 milijardi dolara.

„Putinova očigledna referenca su jake javne finansije. Osnovni razlog njegove usredsređenosti na održavanje jakih javnih finansija je da očuva i zaštiti svoj predsednički suverenitet, dok su mu zahtevi stanovništva manje važni. Ruske finansije će verovatno ostati jake, dok će ruski narod trpeti“, smatra Anders Aslund iz Evroazijskog centra Atlantskog saveta.

I pored jakih javnih finansija, Natalija Orlova, glavna ekonomistkinja Alfa banke, upozorava: „Ključna razlika između prvog talasa pandemije i situacije u poslednjem kvartalu ove godine je u tome što vlasti sada imaju mnogo manje kapaciteta da podrže ekonomiju.“

Slično sumira i Svetska banka: „Ekonomski izgledi u velikoj meri nagnuti su nadole.“

Odluka o zamrzavanju cena i uvođenju visokih taksi da bi se obeshrabrio izvoz naišla je na brojne kritike.

Malobrojni mediji van Putinove kontrole citiraju ekonomske stručnjake koji tvrde da sama ideja da cene ne reguliše tržište nego politički dogovor deluje kao planska privreda iz doba komunizma.

Takve mere često izazivaju nestašice, seobu roba gde mogu da se skuplje prodaju i pad kvaliteta.

Među članovima Gornjeg doma ruskog parlamenta može se čuti mišljenje da je ruska Vlada od svih mogućih opcija izabrala najneefikasniju – kontrolu cena i visoke takse na izvoz prehrambenih proizvoda.

Odatle stiže i podsećanje da se upravo zbog takvih mera pojavila nestašica osnovnih proizvoda i crno tržište pred raspad SSSR.

Sada bi Putinov populizam mogao da se vrati kao bumerang i pogodi vladajući režim.

Posle dve decenije Putinove vladavine ekonomsko i socijalno nezadovoljstvo postalo je rastuća slaba tačka vlasti, pa bi se Putinov zahtev za zamrzavanje cena mogao tumačiti i kao isplativa pilula za umirivanje javnosti uoči praznika.

Ima, međutim, analitičara koji smatraju da su zamrzavanje cena i otežavanje izvoza samo još jedno bojno polje u kontinuiranom sukobu dva frakcije ruske političke elite – liberalne i nacionalno-konzervativne.

Prva deluje kako bi ugodila oligarsima, velikom biznisu i ličnim interesima. Druga se, uprkos beskrajnoj listi grešaka, predstavlja kao zaštitnik socijalnih interesa.

Bez obzira na političke igre ruske elite, Putinova naredba Vladi predstavlja opasnu pojavu kojoj nije više važna efikasnost proizvodnje nego potrebe građana i u to ime spremna je da suspenduje tržište, odrekne se ekonomske racionalnosti i ukine ekonomske slobode.

Kao što su u doba SSSR centralno planiranje i komandna ekonomija vodili siromaštvu i gubitku slobode, tako i ovaj Putinov potez doprinosi stvaranju ambijenta u kome socijalni inženjeri propisuju šta smeju a šta ne smeju da rade vlasnici kompanija, koliki će biti troškovi proizvodnje i koliko će i po kojim cenama hrana biti dostupna potrošačima.

A sve to u ime pravičnosti, proizvoljno utvrđene u podmoskovskom antikorona bunkeru (Putin iz bunkera naredio jeftinije makarone, Dojče vele, 20. decembra 2020).