Kapitalni razvoj uz rešavanje postojećih problema

Naime, u PD „TE-KO Kostolac“, u prvom tromesečju ove godine, ostvaren je poslovni prihod od oko 2,5 miliona dinara. Međutim, kako ističe direktor ove kompanije, Dragan Jovanović, to nije rezultat na osnovu kojeg bi se mogli doneti potpuni zaključci s obzirom na činjenicu da prava sezona troškova tek počinje. Otuda će ova godina biti u znaku daljih priprema i realizacije velikih planova sa posebnim akcentom na nastavku kineskog kreditnog aranžmana kao i unapređenju bezbednosti i zaštite na radu i podmlađivanju kolektiva. Za sve to postavljeni su dobri temlji tokom prošle godine. Tada je započet najveći razvojni ciklus kostolačkih termoelektrana i kopova, o čemu je na redovnom godišnjem susretu poslovodstva sa medijima detaljnije govorio direktor Jovanović.

Na konferenciji u prostorijama PD „TE-KO Kostolac“, uz poslovodstvo predvođeno direktorom Draganom Jovanovićem, okupili su se saradnici, partneri i predstavnici lokalne samouprave grada Požarevca, predvođeni zamenikom gradonačelnika, Miodragom Stepanovićem. -Prošla godina je period kada smo stabilizovali proizvodne pokazatelje i sve ono što smo u 2011. godini ostvarili na nivou istorijskih rekorda. Prošla godina je poslužila da pokažemo da ti visoki rezultati nisu bili slučajni već je to trend koji se nastavlja. Prošle godine su ostvareni proizvodni rezultati na nivou raspoloživosti kapaciteta. Što se tiče investicionih projekata, prošla godina je bila izuzetno važna, jer smo postavili na noge značajne projekte. Jedan smo i urdili, to je revitalizacija bloka „B2“. Započeli smo sa pripremama za revitalizaciju bloka „B1“ i za ceo paket iz tog aranžmana sa Narodnom republikom Kinom. Svoreni su uslovi za našu najveću investiciju, to je izgradnja novog bloka „B3“, kao i nastavak istražnih radova na budućem, nadam se, aktivnom kopu- zapadnom delu basena ili Dubravici, istakao je Jovanović i nastavio: -Započeta je poslednja faza dovođenja postojećeg postrojenja na potreban i projektovani nivo. Poslednja faza je izvođenje blokova „B1“ i „B2“ na nivo na kojem je trebalo da rade još 1991. godine. Podsetiću da su to blokovi nominalne snage 348,5 megavata, koji su značajno ispod toga radili. Blok „B2“, koji je sada na 350 megavata, poslednjih godina je prosečno radio snagom od 245 megavata, neto. Na tom bloku, posle prošlogodišnje revitalizacije slobodno možemo da kažemo da smo u neto smislu dobili još 60 megavata nove snage. Poslednja faza bi trebalo da se završi iduće godine, kada bi i blok „B1“ doveli na isti nivo proizvodnje.

– U razvojnom pogledu, prošle godine se nastojala sustići dinamika odvodnjavanja, s obzirom na to da smo u zakašnjenju sa izradom postrojenja za odvodnjavanje kopa „Drmno“. Zatim, posao koji u kontinuitetu traje, jeste zatvaranje kopa „Ćirikovac“, potom istraživanje zapadnog dela kostolačkog ugljenog basena i projekat rekonstrukcije sistema evakuacije transporta pepelišta iz Termoelektrane „Kostolac A“. Neizostavno je pomenuti i naš najveći ekološki projekat i, smatram i najznačajniji, jer je reč o našoj najvećoj „crnoj“ tački u funkcionisanju, a to je takozvano Srednje kostolačko ostrvo. Dinamika dosta solidno teče, imamo projektnu dokumentaciju i nadam se da ćemo tokom ove godine početi sa radom. Izvesno je da se ne može ove godine staviti tačka na to pitanje, ali od sledeće godine mislim da ćemo štetne posledice, pre svega, aerozagađenja, svesti na minimum.

Prošle godine je Kostolac u EPS-u, u proizvodnji električne energije, sa jednim velikim kapacitetom van pogona, blokom „B2“ koji je bio u revitalizaciji devet meseci, učestvovao sa 13 posto, s tim što su tom računicom obuhvaćene i kosovske termoelektrane. Odličan trend u periodu od 2006. do 2012. godine ostvaren je u parcijalnom koeficijentu ispadanja, koji je stalnom u padu. Proizvodnja otkrivke je u narastanju i prošle godine je ostvaren najbolji rezultat do sada, 37 posto učešća u EPS-u. U uglju je Kostolac učestvovao sa 21 posto, što je u skladu sa proizvodnjom i instalisanim kapacitetima. U proizvodnji komadnog uglja učestvovalo se sa 33 posto. -Proizvodnja uglja prati proizvodnju električne energije i želim da verujem da smo uklonili ugalj kao limitirajući faktor za proizvodnju struje. To praktično znači da će ubuduće električna energija zavisiti samo od tehničke raspoloživosti samih termoblokova i njihove tehničke efikasnosti, istakao je direktor Jovanović i dodao: -Ono što nije baš afirmativno, to je da smo prošle godine uz ostvarene solidne pokazatelje u prihodovanju, od oko 20 milijardi, iz poslovnih odnosa ostvarili gubitak od 630 miliona. Postoje razni razlogi za takve analize, a najznačajniji je taj što smo imali objektivno limitiranu proizvodnju. Što se tiče neto finansijskog rezultata, on se dodatno komplikuje činjenicom da je urađena korekcija vrednosti osnovnih sredstava, što su poslovni elementi na koje mi nemamo uticaja, ali bitno utiču na finansijski rezultat.

Tekuća godina je sa dobrim startom u poslovnom rezultatim, ali proizvodnjom ispod bilansa, što je posledica forsiranja hidrokapaciteta usled povoljne hidrološke situacije i potiskivanja termoelektrana. -U tromesečnom poslovnom rezultatu za ovu godinu, ostvaren je poslovni prihod od 7,1 milijardu dinara i osnovni rashod od 4,6 milijardi, što znači ostvaren finansijski dobitak u prva tri meseca. Naravno, to nije rezultat na osnovu kojeg bi se mogli doneti bitne zaključke, s obzirom na to da nas prava sezona troškova tek očekuje, to su remonti, održavanje i investicije, objasnio je direktor Dragan Jovanović, ukazavši potom na proizvodni rezultat: -Ove godine, zaključno sa 24. aprilom, rezultati, na prvi pogled, nisu baš afirmativni. U proizvodnji otkrivke ostavreno je 12,8 miliona kubnih metara, što je za jedan procenat ispod planiranih količina, i za to teško da ima opravdanja, jer je tu bilans potpuno slobodan i ne zavisi od potreba sistema. Uglja je otkopano skoro 3 milina tona i tu smo skoro 6 procenata ispod planiranih količina. U proizvodnji električne energije smo na nivou od 2,15 megavat-sati, što je na 96 procenata plana. Što se tiče električne energije i, samim tim, posledično i uglja, ova niskoplanska proizvodnja je najvećim delom rezultat potreba sistema. U prethodnom periodu je bila dosta povoljna hidrološka situacija, pa je značajna proizvodnja iz hidrokapaciteta. U takvoj situaciji, mi smo potiskivani, tako da kada se uračuna i ta potiskivana električna energija, PD „TE-KO Kostolac“ je na bilansnim vrednostima u proizvodnji struje, dok proizvodnja uglja prati proizvodnju električne energije.

Što se tiče investicija, pred Privrednm društvom „TE-Ko Kostolac“ vrlo su visoki zadaci i ciljevi, od kojih ovom prilikom pominjemo samo neke. -Sledeće godine sledi revitalizacija bloka „B1“, čeka nas izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, potom, izgradnja železničke pruge, pristaništa i, ova bi godina trebalo da bude godina kada bismo potpisali ugovor o zaduženju za izgradnju novog bloka. U državnom budžetu su rezervisana sredstva za te potrebe i pred nama je veliki i važan zadatak.

Ozbiljan problem sa kojim se PD „TE-KO Kostolac“ suočava jeste nepovoljna starosna struktura zaposlenih. Direktor Jovanović je istakao nephodnost podmlađivanja kolektiva, s obzirom na to da u strukturi, sa 45 posto, dominiraju zaposleni sa 21 do 30 godina staža, i čak 17 posto sa više od 31 godinom staža, dok je samo 6 posto zaposlenih do 10 radnih godina. -Planiranje ljudskih resursa je vrlo složeno i ozbiljno pitanje, koje prati i niz problema administrativnih i sistemskih, ali, i u narednom periodu, nastavićemo sa trendom podmlađivanja u meri u kojoj to bude bilo moguće, zaključio je direktor Jovanović.