Mi smo izbeglice u svom gradu i Mi smo građani drugog reda u Srbiji, poručivali su transparenti ispred Skupštine grada Niša. Usred predizborne kampanje, od početka prošle sedmice, osmorica štrajkača glađu tako su sačekivali sve one koji su krenuli u najvažniju gradsku kuću. A onda su naglo prekinuli gladovanje na koje su, prema najavama, bili spremni „do smrti“.
Mi smo izbeglice u svom gradu i Mi smo građani drugog reda u Srbiji, poručivali su transparenti ispred Skupštine grada Niša. Usred predizborne kampanje, od početka prošle sedmice, osmorica štrajkača glađu tako su sačekivali sve one koji su krenuli u najvažniju gradsku kuću. A onda su naglo prekinuli gladovanje na koje su, prema najavama, bili spremni „do smrti“.
Razlog za prekid štrajka posle dva dana bila je poseta ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, koji je boravio u Nišu zbog predizborne konvencije koalicije DSS – NS. Ilić je samo jednim razgovorom „rešio“ njihovu muku staru sedam godina. – Nismo znali za njihov problem, ali to ćemo odmah rešiti“, obećao je u prepoznatljivom stilu. Ma koliko ružno zvučalo, ispostavilo se da je štrajk glađu u jeku predizborne kampanje, sa realnim zahtevima državi, dobar način za „hitno rešenje“ problema na koji se godinama zaboravljalo („nije znalo“).
Pismo bez odgovora
– Još juna 2004. godine, kada sam nezvanično saznao da će se ukinuti republički Fond za pomoć građanima čiji su objekti oštećeni u NATO bombardovanju, pisao sam potpredsedniku Vlade Miroljubu Labusu i ministru finansija Mlađanu Dinkiću. Naveo sam da bi obustavljanje pomoći bilo katastrofalna greška i nepravda, pogotovu za građane Niša, koji su u NATO bombardovanju pretrpeli ogromnu štetu. Zahtevao sam i sredstva za obnovu porušenog stambenog prostrora, jasno navodeći da građani postaju sve nestrpljiviji i nezadovoljniji. Nisam dobio nikakav odgovor. A Fond je nešto kasnije ukinut. Prestala je bilo kakva pomoć ovim unesrećenim ljudima – kaže savetnik gradonačelnika Niša Ljubiša Simonović.
On je podsetio da je bivša gradska vlast izdvojila 30 miliona dinara za pomoć građanima čije su kuće uništene ili oštećene u NATO bombardovanju. Stotinak porodica je iskoristilo pravo na tu vrstu pomoći. Grad im je obezbedio komunalnu infrastrukturu, besplatnu legalizaciju novih kuća, ili upis u registar. Ali, sve to je prava sitnica, i krajnje nedovoljno, Niš je u bombardovanju dosta postradao – rekao je.
Osmorica štrajkača glađu odlučili su se na ovaj vid protesta u ime devet porodica iz niškog naselja Medoševac čiji su kuće porušene u NATO bombardovanju SRJ 1999. Zahtevali su hitnu izgradnju novih kuća jer je život u veoma malim stanovima, koje im je grad dodelio na privremeno korišćenje, postao nepodnošljiv. Takvo obećanje želeli su da dobiju lično od ministra Ilića, koji je, kako su govorili, dosad umeo da „obraduje“ i druge beskućnike, žrtve klizišta ili poplava.
Ministar Ilić im je lično obećao da će „hitno dobiti krov nad glavom“. Oni koji žele da ostanu u privremenom smeštaju u zgradi u naselju Pantelej već ove sedmice trebalo bi da dobiju rešenja o vlasništvu nad tim stanovima, uz stambeno proširenje ili novčano obeštećenje, u skladu sa veličnom porušenih kuća. Za one koji ne žele stanove već nove kuće one bi uskoro trebalo da se grade u naselju Pasi Poljana. Grad u tom naselju ima dva placa, a započeće otkup zemljišta i za ostale kuće, u skladu sa brojem takvih zahteva, presekao je Ilić.
Samo pet minuta ranije problem ovih beskućnika izgledao je nerešiv. Godinama su bili „privremeno“ smešteni u zgradi u naselju Pantelej, zajedno sa još 35 porodica čije su kuće porušene u NATO bombardovanju. Za dvadesetak stanara grčka humanitarna organizacija Dimitra i grad u međuvremenu su obezbedili nove kuće, ali oni nisu hteli da se isele. Ni grad nije mogao da ih iseli, čime bi se stvorili uslovi za stambeno proširenje devet najugroženijih porodica, jer zgrada u Panteleju nije u njegovom vlasništvu. Pripada republici, koja godinama nije odgovarala na zahteve da gradu prebaci svojinu nad njom. Godinama nije odgovarala ni na gradske molbe da izdvoji sredstva za gradnju novih kuća za najugroženije, pošto siromašni niški budžet to nije u stanju.
– Već predugo molimo, zahtevamo, protestujemo, a sada pokušavamo da isteramo pravdu i najgorim mogućim sredstvima, ugrožavanjem naših života i zdravlja. Među nama su i tri starija čoveka sa izuzetno teškim oboljenjima, jedan je operisao karcinom prošle godine, jedan je imao dva infarkta, jedan je težak astmatičar. Noć smo proveli ispred Skupštine grada, jutros je temperatura bila oko minus četiri, probali smo da stavimo šatore, nisu nam dozvolili, ali mi smo spremni da štrajkujemo i pod vedrim nebom. Ovde ćemo biti do kraja, ili ćemo dobiti kuće, ili ćemo svesno u smrt. Ne razmišljamo o posledicama- objašnjavao je novinarima jedan od štrajkača Ivica Blagojević.
Njegov brat i sapatnik Desimir Blagojević pretprošle sedmice pokušao je čak da se samospali. Sprečili su ga pripadnici policije, koji su ga zaustavili pre nego što je iz automobila uzeo kanister sa benzinom, kako bi se polio i zapalio. Kažu, doživeo je neki vrstu nervnog sloma kada je „čuo optužbe“ pomoćnika gradonačelnika za informisanje Rista Bukvića. Prema izveštajima lokalnih medija, Bukvić je tadašnje demonstrante, od kojih su neki stupili u štrajk glađu, optužio za „politički protest usmeren protiv premijera Srbije Vojislava Koštunice i predizborne koalicije koju predvodi“.
– Nije tačno da sam ocenio da je njihov protest usmeren protiv Koštunice, Vlade, DSS ili NS. Ali sam rekao da protest ima političku pozadinu. Činjenica je da oni štrajkuju glađu ispred Skupštine grada, i to u jeku predizborne kampanje, i da su izabrali ovaj trenutak zbog predstojećih izbora, kako bi izvršili što veći pritisak na republičku i lokalnu vlast, pošto će ih, kako su kazali, posle izbora svi zaboraviti. Takve činjenice ukazuju da je ovo protest koji ima konotaciju organizovanog političkog protesta – rekao je Bukvić za Danas.
Bukvić je još rekao da je gradonačelnik Niša Smiljko Kostić učinio sve da reši problem tih porodica. Imao je više sastanaka sa njima, obraćao se nadležnim republičkim organima, nastojao da im privremeni smeštaj proširi i prebaci u trajno vlasništvo. A onda su se najugroženiji napresno predomislili. Od skoro neće stanove, hoće isključivo nove kuće, za koje grad nema para. Nije ih imala ni prethodna gradska vlast, niti ih je izdvojila ex republička vlada. Jer, problem postradalih sadašnja vlast i gradonačelnik Kostić su samo nasledili, podsetio je on.
– Ako uzmete ženu sa detetom preuzimate i obavezu da brinete o njemu, a ne prebacujete brigu na onoga ko mu je pravi otac. Ono što je nasleđeno morate da rešavate, ne da budete neozbiljni, pričate da niste krivi, i da je neko drugi kriv. Narod je najmanje kriv što su mu kuće porušene. Pošto smo i sami doživeli tragediju, saosećamo sa svima koji su izgubili kuće, recimo na klizištima ili u poplavama po Srbiji. Ali, zamislite kako se osećamo kada vidimo da se njihov problem rešava, da im se uručuju ključevi, a mi smo zaboravljeni. Hoćemo da ministar Ilić i nama obeća nove kuće i rokove za završetak, a rok je što pre. Ne možemo više da čekamo. Nećemo više da budemo građani drugog reda – odgovarao je Ivica Blagojević.
On i ostali štrajkači su se veoma ljutili na ocene da je njihov protest politički. Govorili su da su „neljudske i licemerne“. Ponavljali su da su unesrećeni iz Medoševca „čisti pred bogom i ljudima“. Ali, žele da i u vreme predizborne kampanje, u kojoj političari svima i svašta obećavaju, skrenu pažnju na sebe, jer su „jedan od najvećih problema u Srbiji“. I „jedini u Srbiji nisu sagledani“, pošto su problemi svih ostalih čije su kuće srušene na neki način rešeni.
– Mogu da razumem političare i predstavnike nekih stranaka da u vreme kampanje ne žele ovakve vrstu protesta. I, ako me pitate, da li mi ovo namerno radimo baš u vreme kampanje, odgovor je – da, namerno. Ujedno tvrdim da iza nas ne stoji i nikada neće stajati bilo kakva politička opcija ili stranka, jer ovo nije borba za politiku, već za golu egzistenciju – objašnjavao je Blagojević.
Savetnik gradonačelnika Ljubiša Simonović, koji je u prethodnoj vlasti bio nadležan za ovu vrstu problema, ocenio je da je protest devet porodica opravdan. I treba sve da nas prozivaju, rekao je. Podsetio je da neke porodice imaju devet članova, a žive u 40-tak kvadrata, duže od sedam godina. Dodao je da je republika godinama „zakidala“ grad Niš za ovu vrstu pomoći. Drugi gradovi su uglavnom rešili takve probleme, a Niš je dobio najmanje, tvrdio je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
