Karabin u jednu, a truba u drugu ruku: Sudbina Ahmeda Ademovića

Trći uzbrdo, begaj nizbrdo, karabin u jednu a trubu u drugu ruku, kako li je izdržavao toj njegova duša zna, kad mu izbušili njegovu trubu sas metak reko – „ovoj je rat, ma kavga, be, nismo došli da se vredžamo i da praimo ćurđum“, posle se smejali i dali mu nov istrumenat, mog da zamislim padanje u nesves od onolku krv i nerviraciju šo svi vićaju oko tebe i gadžaju se, malo s puške, malo s topovi, toj šo mu naredili da naući kako se sviri za napad i za beganje, pardoniram, povlaćenje, toj bilo kolaj rabota za njega, jedino mu bilo krivo što niki nema da narući nešo kude se uzima bakšiš, kako dune malo da gi razveseli ono se pojaviv neki krvavi i sakati, tovareni na konjska kola, kukav i vijev, opet naleti na neko veselo društvo što bi da zapoje i zaigra kolce kad te gi šatorska krila sas mrtvi, lopate zveckav a ovi što če gi saranjujev gledav u muda i ič ne zboriv, taman se navata sas neki kockari a odjenput doterujev zarobljenici što kukav i dezerteri šo moliv, niša od muziku, sve ti jasno. Trajalotoj takoj neko vreme…

Kad jedan dan gi podberev Turci, mlogo je izelo glavu tad al se naši nekako saberev i pojuriv gu u protivnapad, Turci natam navam i počeše begav, ćuje on kako neki njegov kolega trubać svira i sfati da je to muzika za njihovo beg… izvinjavam se… povlaćenje, aaaa, sad može beganje, pa šo ne kažete, da ne kršim jezik đabe, Ahmed za trubu i odma gim skine ariju, reko ti več, nema taj melodija koju on neje mogo monumentalno da ponavlja, e zato sam tepao Trajćeta, ako je golem ko bućumika, budala ne zna da kad bi se od svaki kar deljala svirala od magareči bi ispadao saksofon…

*

Ono, jes, svaša ima, mene mi prićao jedno istorićar, taj je vikao da su Turci imali nekog opasnog igraća, Zeki-pašu, neki zajebano vojskovodža i teško kabadahija, a da su se naši malo zajebali i sve mislili da ratujev sa neki izvidžači, komoru, a da če pravo jebanje da budne na… kako beše… jeste, toj… Ovče polje, a odokle pa vas dvojica toj znate, posle obavezno fizićko sad vi propisali i obavezno idenje u biblioteku, izgleda da sm vi neste kupovali diplome u ovuj državu, a?

Dobro, be… Mož bi i bilo da su za rezultat pituvali sm naši, al zaboravili da ćak i u rat, Anke, posle če da prićamo za ljubav, ne se žuri, ima najmanje dvojica; e, ovde se nisu mogli saberev: te magla šo možeš sa svadbeno ecajg da gu sećeš pa vojska ne vidi ni prvo prašinar pored njega a kamoli mrsko jebanđije preko put, te niki sa nikoga ne prića – ko da su u tazbinu a ne u rat, a i kad prićav ić se ne razumev, pa ti sad vidi.

Al ko šo uvek budne, opet se nađev šuntavi šo primiv na grbaću cel teret, e, tija što su frlili porciju i kašiku sprećili da ni ga Turci nakršiv majke još prvi dan od bitku, tija šo gim bilo dosta ćuturica s vodu i kriška tvrd lebac za cel dan, glavica lukac i parće od slaninu, i šo imali srce ko gepek od cigansko ford, poveče od ćoveka, i šo niki nije trebao da ti gi tera da ratujev jer nema curik, poza nji ostanula deca, kuča, majka, štala, sestra, njiva, plevnja!

Samo nemoj da mi kazujte da gi se još sečamo, ko Boga ve molim, tej lažovke da ćuvate za lustrovano knjige sa junaćko pobede i brkato kurajberi! A, be, sve može al mora malo i mene da ćujete, ovakvog nikakvog i naguzenog više put neg šo ste gledali po pornači, da me verujete, da slušate i da ćujete: svaka država se pravi na groblja al jeba ti državu kad gu praviš samo na koske od mrtvi, slušaj ša ti kaže Jubiša… Jeba ti tuj… državu.

*

Tad, prvi dan uveće, ka su sabirali svi onija pokojni, Ahmed teo da pada u nesves, kako se osečajno strovali u prvo jendek kaplari ga odma dizav i dušmanski pljeskav po obrazi, pa ga polivali sas vodu od koju mu cel dan otica ćindo i pojili sas ljuto prepek tek tolko da plakne odrano gušu, „ajde, kalafonac, diž se, čeka nas veselje“ – reko mu porućnik – „tek treba da sviraš pobednički juriš“, e, pa nije baš tako ispalo, ako očeš da se Onaj ozgor cepi od smejanje samo treba da mu prićaš ša si pametno planirao, od ujutru poćeli da kašlav i štucav topovi i niki neje mogo ni slinavo paljku da promalja sve dok se nije ćula i našo artelerija, „dosta, be, više, sa toj dum-dum“ – vikao dok držao ruke na uši – „znate li neku drugu melodiju, namoćam vi se u istrumenti“, opet došo onaj oficir, „spremaj se za borbu prsa u prsa, na barut i bajonet, trćećim korakom napred“, tad su kapsali ko bez dušu i vukli sve šo mož se ponese, na toj brdo Turci več stigli i klanica poćela, svaša bi bilo da taj moj neje bio i šuntavo i brzo, jedan momenat on vidi kako su utepali turskog trubaća, trubać temerel apsolutno a njegovi se povlaćali odatle, koj jebe muzikanta, izgleda da svi imaju dobro trubaći za izvoz pa gi zabole kar za još jedno pokojnik šo duva u pisak, tad Ahmed trćao ko bez dušu, jenput da i on vidi čar od onolko beganje od ljubomorno muži šo se vrčav dom kad niki ne gi zvao, toj šo svi misliv da su sve trube iste, toj nema ni mojega, svaka si ima svoju dušu, veruj me ka ti kažem, stigao do pokojnog kolegu šo dušu več predavao na daljo nadležnos al trubu ne ispušča, na kraj mu kršio prsti ega mu otima istrumenat iz grćeno šaku, onda uzimao šinjel od jednoga njinog mrtvoga i turao fes na glavu, to je valda bila jedino fajda šo vidžao od cigansko kožu, i oni preplanuli pa če teško da fačav detali, dotle več neprijatel poćeo opet da napreduje i oko Ahmeda sve tudža vojska, i baš tad grunula jedno granata šo otrsila svi pored njega, a moj ćukun-ćukundeda zasvirio turski znak da se povlaćav, u notu taćno, bez grešku, na askeri niša neje bilo jasno, na jednoga bilo sumnjivo i taman nišanio u Ahmeda al granata šo ga izula iz popke bila pobrgo od nišanđiju s pušku, vojska je vojska, kad truba kaže nazad – onda nazad, ovamo mrtvi kolko očeš a onamo jedno Cigan duva ko da mu je posledno, na jednu stranu sila sas disciplinu, sas puške i topovi, na drugu Ahmed Ademović sas sluh i sa ćukanu trubu, sviri da se ćuje ćak do Stambol, duva i zna šo pojako duva toj če manje da sabira mrtvi i kasapljeni, pokratko če da traji toj rabađijsko gruvanje od koje se zemlja prevrče i ore sas granate a ne sas plug, digo glavu prema nebo da ne dzviri u krv od koju mu iskaćav svetlci pred oći, sviri ko šo ni na jedno veselje nije svirio dok bajagi svatovi od drugu stranu nesu pomislili da je linija negde bušena pa poćeli da begaju, onda skidao tursko uniformu i kapu i opet trćao do naši, uzimao šajkaću od našoga trubaća šo samo kapa i razdeljak ostanulo od njega, našao njegovo ćukasno istrumenat i svirio naš znak za juriš, ćuo jednog šo vića „pogibosmo, braćo! juriš!“ i tek tad mu niša nije bilo jasno al nije prestao da duva, i još, i jaće, i na poljanće kude se do malopre ginulo ko piliči, između dim, barut i krv ostajao sam, sas trubu, malećko parće kriveno lim i celo ćovek, sedao na zemju šo je taj dan bila motka pijana od krv i izvrčao trubu da izbaca vodu, onda obrisao ubalaveno pisak i reko „zbog vaše giliptersko zajebancije mi propale duj svadbe i trin krštenja, jebem ve u šugavo rat da ve jebem…“

Odlomak iz monodrame „Put za Jerihon“ Saše Stojanovića

Za nezaborav

Najpre je nastala pripovetka „Kraj kompozicije“, ovenčana Drugom nagradom „Milutin Uskoković“, potom roman „Put za Jerihon“ iz koga se izrodila istoimena monodrama kojom je obeleženo i 110 godina nastajanja Gvozdenog puka u Prokuplju. U toku je realizacija scenarija za budući film. Epsko junaštvo i antička tragedija Ahmeda Ademovića zaslužuju da budu zapamćeni za nezaborav.

Istina o Ahmedu

Ahmed Ademović služio je kao trubač u srpskoj vojsci. Tokom Kumanovske bitke 24. oktobra 1912, u trenutku kada se ona, kako će se ispostaviti, lomila, Ahmed se ušunjao u pozadinu turske vojske i odsvirao, po sluhu, njihove trubne znake za povlačenje. Zbunjena turska vojska koja je u tom trenutku bila u silovitom naletu, počela je da se povlači. Onda je opet, neopažen, prešao nazad, među srpske trupe i odsvirao signal za juriš. NJegov podvig je bio jedan od ključnih faktora za srpsku pobedu u ovoj bici. Ovaj Ahmedov poduhvat se izučavao i na vojnim akademijama. Srpska vojska je nanela Turcima poraz i otvorila put za nadiranje dolinom Vardara.

Za ovaj podvig, Ahmed je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Iako se veruje da je Ahmed odlikovan za ovaj događaj tokom Kumanovske bitke to nije tačno. Naime bitka je odlučena prvog dana i tada njegova jedinica uopšte nije učestvovala u borbi dok je drugog dana vođeno tek nešto malo borbe koja svakako nije odlučila o ishodu. Ahmed je odlikovan za zasluge u ratu protiv Austrougara 1914-1915. ukazom FAO Br. 11123 od 15. juna 1915. Verovatno je reč o podvigu kada je umesto povlačenja svirao juriš ali više detalja o tome nije poznato.

Meštani Leskovca pamtili su i poštovali njegovo herojstvo. U svakoj prilici i obeležavanju godišnjica Ahmed je dobijao počasna mesta i svi su mu ukazivali veliku pažnju. Međutim starina nije imao sreće da do kraja svog života uživa u svojim zaslugama i časnom životu. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su streljali dvojicu njegovih sinova – Redžu i Ramu. Leskovčani su im podigli spomen obeležje u Arapovoj dolini, u podnožju Hisara, na tom mestu su Nemci 3. decembra 1941. streljali oko 400 do 500 Roma. Poslednje godine života Ahmed je proveo u bedi, kod svog unuka Fadila. Umro je decembra 1965. u svojoj 92. godini.

Inače, pored Ahmeda Ademovića, zlatnu Karađorđevu zvezdu sa mačevima dobila su još dvojica trubača – Romi iz leskovačkog kraja: kaplar Amet Ide Ametović, bombaš srpske vojske iz Leskovca i Rustem Sejdić iz Bojnika, pradeda poznatog trubača Fejata Sejdića.

**

KISAMATA: Ahmed Ademović

Karabino ando jekh e truba ando dujto vast

Thaj gaja o Ahmed avilo soldato…

Prasta opre, naš tele, karabino ando jekh e truba ando dujto vast, sar goda kerda goda numaj lesko ilo džanel, kana xvljarde leski truba e gloncosa phenda – „kava si maripe, ni avilam kate te xasamen jekh averesa thaj te keras ćurdumo“, thampal aver manuša asaje pe leste thaj dije leske nevo instrumento, šaj samo te gindiv sar e manuša peren pi phuv kana dikhen e rat, nervoza, savore thon muj, maren andar e karabinura thaj bare puške, goda so phende lese te sikavel sar te bašalel kana si atako thaj kana trubul te našelpe, jertisaren. Kana si crdipe, goda naj sasa bari bući pala leste. Naj sasa lese šukar kaj khonik ni rodel lestar te bašalel pala love, pala o bakšiši, sar lel šukar te bašalel amalenge, aven e ratvale soldatura, bi prnengo, bi vastengo, thodine pe grastane vordona, roven, pharipe baro, palpale avel vareko amalipe te đilabel thaj te khelel thaj papale anen mulen. Manuša save ka xanen limori či vaćaren khanči, aven e manuša kockara, vareko anel phangline soldatura andar aver vojska, von roven pal e dezertera rudin/molin, khanči katar e muzika sa si klaro/jasno. Sasa gaja jekh vrama… thaj jekh đes e turske soldatura lije te džan anglal, te keren atako kontra amare. But amarendar xasarde šoro ama amare soldatura varesar čidepe thaj lije te keren kontra napad. E Turske soldatura, tele, opre thaj lije te našen, ašunel vov sar jekh lesko kolega trubači bašalel thaj xaćarda kaj si goda muzika pala našavipe… jerstisaren mange… cirdipe, aaaa, akana šaj našavipe, sose či phenen te na bi – lovengo phagavav morri čhib. O Ahmed lija truba thaj ando momento sikada te bašalel e tursko muzika, arija, phendem tuke dekumaj, naj gasavi melodija savi vov či džangla ando momento te bašalel, e godolese mardem bare manuše sar si o Trajko, godolese kaj si dilo thaj kaj či džanel kaj jekh instrumento našti kerelpe katar sogodi.

*

Sa šaj o manuš te ašunel, manđe vačarda jekh manuš savo si istoričari kaj e turske manušen sesa jekh khelimasko manuš, Zeki-paša, sasa but pharo generali thaj pharo manuš, thaj amare gindisarde kaj marenpe varesave ločhe manušesa savo či džanel piri bući… či džangle kaj čačo maripe ka avel po Ovčo Polje, pal gothar tumen duj džanen phende kaj si obligacija fizičko thaj akana ćerde sar obligacija te džalpe ande biblioteka. Šaj avel kaj numaj tumen ni ćinden diploma ande kava them. Lačhe si, lačhe…

Šaj vi avela gaja te pučle numaj amare, vaj bistarde kaj vi ando maripe, Anke, ka vaćaras maj palal pala kamipe,na prasta, si minimum duj džene; e, kate ni džangle te ćidenpe:te magla savi šaj e čhurasa te čhines, pal e soldatura ni dićhen, te khonik khanikasa ni vaćarel-sar kana si ande tazbina na ando maripe, vaj vi kana vaćaren khanči ni vaćarav thaj akana dikh.

Vaj sar vi sajekh avel, sajeh arakhlape varesavo dilo savo sa pharipe lel pe peste, e godola save čhude e kašika thaj e porcija thaj oprisarde te ni e turske soldatura našti arakhle, godola saven sesa but čuture pajesa thaj zuralo marno pala sasto đes, purum, kotor slaninako, thaj godola saven sesa ilo sar vordon ford, maj baro vi katar manuš, thaj godola saven knonik ni trubusarda te tradele ando maripe godolese kaj naj čhuri, pala lenge ačhile cikne čhavorre, ćher, dej, štala, phen, lemaja, xandipe! Numaj na phenen manđe kaj vadži avel amenđe ande gođi, sar devle moliv tumen, godola xoxavipa te arakhen pala knjige kaj ka sikaven sar sama herojura!

A, be, sa šaj vaj trubun vi man zala te ašunen, man te ašunen godolese kaj sem khonik,thaj kaj kurdema maj but droma nego so tumen dikhlen e porno filmura, te paćanma, te ašunen: svako raštra/država kerelpe pe limora vaj kures e raštra/država savi kerelpe numaj pe kokala e mulengi, ašun so phenel tuće o LJubiša… Kures tu gasavi država.

*

Atoska, angluno đes pe raći, kana đinde savoren save si mudardine, o Ahmed kamla te perel daratar, bilačhimatar, kana pelo andi xiv/jendeko e kaplara vazdele thaj dije les palma te avel peste, thampal čhorde paj pe leste, dije les raćija thaj soro đes sasa leske pharipe.

„Ajde, kalafonco, ušti ka avel bijav“ – phenda leske o poručniko – „tek trubus te bašales pobedničko juriši/atako“, e, naj sasa sa gaja, te kames to goda opre merel asamastar numaj trubus te phenes lese so gođaver planirisardan. Detharinaja lije te maren e topura thaj khonik ni tromaja o šoro piro te vazdel sa dži kaj ni ašundape amari artiljerija, „dosta bre godolesa dum-dum“ – thoda muj dži kaj e vasta inćarda pe kana – „džanen varesavi aver melodija, mutravma ando tumaro instrumento“, palpale avilo o oficiri, „len sama akana ka maras amen lenca kolin po kolin, po bajoneti, po barut, prastan thaj džan anglal“, atoska naj sasa len maj but đi thaj crde pesa sa so šaj te crdelpe, pe goj plajin e turske soldatura dekumaj avile thaj teljarda o maripe, sogodi kama avela te goda moro naj sasa gođar, ando jekh momento dikhla kaj mudarde e tursko bašalne trubače, pal leske amala lije te crdenpe gothar, ko kurel e muzikantoren, šaj avel kaj savoren si trubačura pala bićinipe thaj dukhal len o kar pala jekh trubači savo phurdel,atoska o Ahmed prastaja sar bi đosko, jekhvar te vi vov dićhel šukaripe kana prastalpe sar kana o Rrom avel ćhere pire Rromnjake kana khonik ni akhardale, goda savo gindil kaj si sa trube jekh-sar-aver, vov khanči ni džanel, svakone truba si piro ilo, paća mange kana phenav tuće.

O Ahmed avilo dži kaj kolega savo mulo vaj truba andar vast vi gaja mulo či mućel, po agor lićharda lese naja thaj lija te lel truba andar leske vasta, atoska lija o šinjeli katar jekh lengo mulo thaj thoda feso po šoro, goda dikhla katar e Rroma, pal vi e Rroma si kale thaj but si phare te dićhelpe kaj naj Turske soldatura. Dži goda momento Turske soldatura lije te džan anglal thaj trujal Ahmed sa averese/turske soldatura. Atoska peli jekh granata savi lićharda savoren trujal leste, ande goda momento moro baro papa lija te bašalel tursko melodija pala crdipe lenđe soldaturengo, e Turske soldatura ni xaćarde sose bašalelpe cirdipe, jekh soldato kamla te mudarel e Ahmede vaj e granata peli thaj mudarda les.

E vojska si vojska thaj kana bašalelpe crdipe atoska e vojska crdelpe, pe srpsko rig mule manuša gaći kames pal o Ahmed bašalel crdipe. Pe jekh rig bari zor thaj disciplina, puške, topura pal pe aver rig o Ahmed Ademović pire talentosa pala bašalipe thaj trubasa bašalel te ašunelpe dži ka Stamboli.

O Ahmed phurdel thaj džanel kaj so maj zurale bašalel so maj zala soldatura andar srpsko vojska ka meren. Vazda o Rom piri truba opre te na dićhel e rat savi si trujal leste. Bašalel, sar ni bašalda ni po jekh abijav dži kaj e turske soldatura ni gindisarde kaj si e linija xvljardini, pharadini thaj lije te našen. Atoska, lija pestar e tursko uniforma thaj stađi thaj irisardape ande amari vojska, lija e šajkača katar amaro trubači, arakhala piro instrumento thaj lija te bašalel amari muzika pala juriš/atako, ašunda jećhe savo thol muj „mulam phralalen!Juriš!“ thaj atoska ni xaćarda khanči, vaj lija vi maj dur te phurdel, vi vadži vi maj zurale.

Pe lemaja pe savi dži atoska sasa rat, pe savi sesa mule, maškar thuv, baruto, ačhilo korkore e trubasa. O Rrom bešlo pi phuv savi sasa ratvali, bangla pi truba te čhorel o paj andral, xosla piro instrumento thaj phenda: „Zbog tumende, kaj kurentumen kate me xasardem duj bijava thaj trin bolipa, kurav tumen ando đeralo maripe, savoren…“

Kotor katar i drama „Drom pala Jerihon“ Saša Stojanović

Pala Na-bistaripe

Maj anglal si ćerdini paramiča „Agor kompozicijaki“ savi astarda dujto nagrada „Milutin Uskoković“, thampal pustik/romano „Drom pala Jerihon“ andar savo inkljili monodrama savi semnisarda 110 breša sar si bijandino „Sastruno puko“ ando Prokuplje. Ando proceso si ćeripe scenarijosko pala filmo. Bari, epikani zor thaj antičko tragedija e rajosko Ahmed Ademović si vareso so ni tromal te bistarelpe.

Ko sas o Ahmed Ademović?

Ahmed Ademović sasa soldato sar trubači ande srbikani vojska. Kana sasa maripe/bitka ando Kumanovo po 24-to oktobri 1912 breš, ando momento kana sas vrama te dićhelpe ko ka avel majzuralo maškar duj vojske o Ahmed garadilo thaj dija ande tursko vojska thaj bašalda gaja kaj ašunda po kan lenge bašalimaske trubake semnura/ trubne znake pala cirdipe/povlačenje. Tursko vojska savi sasa ande goda momento maj zurali, thaj lija te phagavel srbikani vojska, crdape. Atoska palpale, te knonik ni dićhel, đelo ande serbikani vojska thaj bašalda bašalimaske semnura pala atako/juriš. Lesko zuralipe thaj gođaveripe sasa jekh katar maj vasne momentura te e srpsko vojska astarel pobeda andi kaja bitka.

Kava Ahmedosko aktiviteto sikadape vi pe vojskake akdemije ande sasti lumja. Srbikani vojska phađarda tursko vojska thaj putarda drom dži kaj len Vardari.

Pala kava so ćerda, o Ahmed astarda Karađorđevo zvezda e čhuranca. Manuša paćan kaj o Ahmed astarda Karađorđevo zvezda pala Kumanovsko bitka vaj goda naj čače. O Ahmed astarda odlikovanje pala lačhipa ando maripe perdal Austrougara 1914-1915. Ande relacija pala direktiva FAO numbri 11123 katar 15.to Juni 1915 – to breš. Šaj avel kaj kava odlikovanje astarda pala goda so ćerda ando Kumanovo vaj maj but faktura ni džanas.

Forutne andar foro Leskovac but respektuisarde goda so ćerda ando maripe. O Ahmed sajekh astarda vasne/počasne thana thaj savore lije sama pe leste. Pe bibaxt e phure naj sasa baxt dži ka agor leske dživdipasko. Ando dujto themesko maripe e Nemcura mudarde lese duj čhavren-Redžo thaj e Ramo. Foro Leskovac vazda lenge monumento ande Arapeski dolina, ando telutno kotor e Hisaresko. Pe goda than e Nemcura po 3. decembri 1941.to breš mudarde trujal 400-500 Roma. Majpalutne breša pire dživdimasko o Ahmed sasa čoro thaj bešlo kaj piro unuko Fadil. Mulo ando decembri 1965.to breš kana sasa les 92. breša.

Paša o Ahmed Ademović, sumnakuni Karađorđeski zvezda e čhuranca astarde vadži duj trubačura andar Leskovco: Amet Ide Ametović, bombaši thaj o Rustem Sejdić andar o Bojnik baro papo pindžardine trubačesko savo akhardape Feat Sejdić.

Prevod na romski: Dragan Ristić