Karadžić i Mladić nisu bili u kontaktu prethodnih godina

Drugim rečima, posle ovakvog stava Holandije nikakvi naši napori se ne vrednuju. Da svi dubimo na glavi i da ceo Akcioni tim ode u Hag, to za njih ne bi bilo dovoljno sve dok se Mladićne nađe u Hagu. Ako ništa drugo, imamo jasnu situaciju. Nažalost, Holandija je nepravedno kaznila Srbiju, a i dalje je kažnjava, zaustavlja njen put ka EU. Ali mi ne možemo da plačemo nad svojom sudbinom, nego moramo da uklonimo tu glavnu prepreku na putu ka EU, kaže za Danas Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom.

Postoje li neke informacije o tome ko zapravo skriva Mladića, odnosno koje strukture, jer je ranije bilo mnogo nagađanja da je rečo bezbednosnim krugovima, ali i o njegovim ratnim drugovima?

Ne mogu da govorim o detaljima. Mi imamo neke pretpostavke, ali je evidentno da nikakve državne strukture u tome ne učestvuju. Takođe, uz Mladića je vrlo mali broj ljudi i zna o njegovom kretanju. Nastojaćemo da mu što pre uđemo u trag. Mi sada zaista bijemo bitku s vremenom, s obzirom na to da glavni tužilac Tribunala SeržBramerc dolazi sredinom novembra u posetu Beogradu, što je poslednja poseta pre podnošenja izveštaja Savetu bezbednosti UN 15. decembra. Od toga zavisi kakav će biti stav Holandije. Da bismo bili sigurni da će stav biti pozitivan, moramo da imamo konkretan rezultat u saradnji, jer svi drugi vidovi saradnje su ostvareni. Imamo saradnju u dostavljanju dokumentacije, pristupa arhivama, svedoci su oslobođeni čuvanja tajne u procesima pred Tribunalom, a postoji i apsolutna politička volja za saradnju. Ne postoji više mogućnosti za napredak saradnje, osim izručenja Ratka Mladića.

Zna li se, odnosno ima li bilo kakvih indicija o finansijerima Mladićevog skrivanja?

Postoji nekoliko kategorija za koje pretpostavljamo da mogu da budu trag do Mladića. Nastojimo da dođemo što pre do njega, ali bi bilo deplasirano da kažem koje su to ciljne grupe koje su predmet našeg interesovanja. 

Dakle, prekinuta je veza države i državnih službi i optuženika?

Apsolutno. U to nema nikakve sumnje.

Ranije je bilo potpuno jasno šta se dešava.

Bilo je jasno do 1. juna 2002. godine i donošenja Zakona o saradnji s Tribunalom. Mladićje do tada bio u vojnim objektima. Posle donošenja zakona ta veza je sve manja i svela se na njegove bivše saborce, oficire i vojnike koji su s njim bili u ratu.

Da li je tokom operativnog rada utvrđeno da su tokom prethodnih godina postojali kontakti između Radovana Karadžića i Ratka Mladića?

Ne.

Dakle, ni na koji način nisu bili u kontaktu?

Ne.

Pitam Vas to zbog priče o Mladićevim otiscima prstiju prilikom dobijanja lične karte 1999.

Oko Mladićevih otisaka prstiju sve je razjašnjeno. Naime, 3. novembra 1999. Mladićje pozvao tadašnjeg visokog funkcionera MUP i pitao kako to da on kao srpski general i državljanin Srbije nema ličnu kartu. Tada mu je funkcioner odgovorio da će dobiti ličnu kartu za dva sata, što se i dogodilo, a ta lična karta nije uvedena u sistem, niti je Mladićdao svoje otiske prstiju, tako da nema tog kartona. Mesec dana posle toga, dakle 3. decembra, i Karadžićev sin Saša je na identičan način, ali preko druge veze, dobio ličnu kartu, koja takođe nije uvedena u sistem.

I on je zbog te lažne lične karte i proteran iz Srbije nekoliko godina kasnije.

Jeste.

U BIA je svojevremeno otvoren telefon za prijave građana, ukoliko imaju neke informacije o kretanju haških optuženika. Javljaju li se građani da su videli Mladića ili Hadžića?

Prijave stižu u valovima. Ima perioda kada je tih poziva zaista mnogo. Najvećim delom su to banalne stvari. Nedavno smo imali ženu koja je prijavila navodno svog kolegu s radnog mesta da skriva Mladića. Na kraju se ispostavilo da je njen mužbio u svađi s tim čovekom, pa ga je prijavila da bi mu napakostila. Ima perioda kada je mnogo tih poziva i najvećim delom su bakterijalni, a ima perioda kada nema ni takvih poziva.

Da li ti pozivi koincidiraju sa akcijama potrage?

Sve zavisi od opštih političkih prilika, a nekad i od akcija. Vrlo često stižu pisma u kojima ljudi prijavljuju da navodno znaju gde je Mladić, s rečenicama da znaju ko ga skriva i gde je.

O Mladićevom foto-robotu bilo je mnogo priče. Da li je taj njegov foto-robot inoviran u međuvremenu?

Svojevremeno, pre nekoliko godina, dobili smo foto-robote i mogući izgled nekoliko haških optuženika koji su tada bili na slobodi. Dakle, pretpostavke kako bi mogli da izgledaju. Između ostalih, dobili smo foto-robote i Mladića, Karadžića, Župljanina i još nekih koji su tada bili na slobodi. Mi imamo naše, ali smo ove dobili sa strane. Za Karadžića je recimo bio potpuni promašaj, kao i za Župljanina. To nije argument koji će nama krucijalno da pomogne i to je pomoćno sredstvo, ali nije velika uzdanica da može voditi do haških optuženika.

Mnogo se govorilo i o sukobima unutar Akcionog tima oko saradnje službi bezbednosti. Da li je to rešeno?

Mislim da sada postoji potpuna koordinacija i zajednički rad svih službi bezbednosti. Tih problema ne samo da nema, nego svi jedinstveno i zajednički radimo na ovom glavnom zadatku. Kako se nažalost pokazalo, ovo je postala glavna prepreka zemlje ka njenom bržem napretku i na unutrašnjem planu i ka evropskim integracijama. Nema važnijeg posla da se završi nego ovaj.

To praktično znači da više nema nikakvog curenja informacija u pravcu haških optuženika? Sećamo se slučaja Gorana Hadžića, koji je došao do informacije da je protiv njega u Tribunalu podignuta optužnica.

Za to što se dogodilo s Hadžićem nema opravdanja nijedan državni organ, ali odgovornost za to snosi i Tribunal. Istog dana kada je predata zapečaćena optužnica glavna tužiteljka Karla del Ponte imala je razgovor s ministrom policije Draganom Jočićem i direktorom BIA Radetom Bulatovićem. Ona je rekla da je donela zapečaćenu optužnicu, a oni su tražili od nje da im kaže o kome je rečda bi tog optuženika stavili pod nadzor. Ona je odbila da im da ime. Naša je odgovornost kako je došlo do toga, ali je to moglo da se izbegne. Tribunal u ovom slučaju nije potpuno nevin.

Kako se smena na čelu BIA odrazila na rad Akcionog tima i da li je saradnja bolja nego ranije?

Aktivnost na pronalaženju optuženika nastavljena je i intenzivirana. Apsolutno smo svesni da jedino Mladiću Hagu znači deblokiranje puta Srbije u EU.

Bilo je spekulacija da su u potrazi za haškim optuženicima angažovane i strane obaveštajne službe, ali i lovci na glave. Da li je to tačno?

Strane službe nisu angažovane, ali prihvatamo svaku dobru uslugu i informaciju koja dođe i od stranih službi bezbednosti. Mi smo spremni na tu vrstu saradnje, ali u operativnom smislu i u najvećem broju slučajeva haški optuženici su locirani, uhapšeni i izručeni samo zahvaljujući informacijama i radu naših službi. U slučaju jednog haškog optuženika 2005. dobili smo tačnu adresu, lokaciju, kuću, bukvalno sobu gde se krije, ali ne od službe, nego od Tribunala. Najveći broj lociranja jeste zahvaljujući našim službama. Ima mnogo dezinformacija nekih službi bezbednosti koje odvlače pažnju. Ne znam da li to svesno ili nesvesno rade, ali dešava se da dobijemo informaciju, vidi se da je na prvi pogled netačna i neupotrebljiva, ali moramo da je proverimo, jer smo pod stalnom sumnjom da li hoćemo da uhapsimo Mladića. Onda moramo da angažujemo veliki broj ljudi da takve banalne informacije proverimo. Ne isključujem da ima ljudi koji obaveštavaju i službe i Tribunal o navodno svojim informacijama, a mi onda dobijemo te beskorisne informacije. Dakle, nema lovaca na glave i stranih službi koje vršljaju po Srbiji. Naše službe su potpuno odgovorne i nadležne da se ovaj posao završi.

To praktično znači da postoji „otvoren kanal“ između službi bezbednosti u potrazi za optuženicima?

Kao što postoji saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, postoji saradnja i u ovoj oblasti. Svaku informaciju koju dobijemo proveravamo. Kao što smo dobili informaciju u slučaju ovog čoveka iz Ripnja koji liči na Mladića. To je dobijeno od stranih službi, provereno je, izvršena je identifikacija i nije bilo ništa. Nije bilo spektakla, kako to pišu mediji.

Kakva su očekivanja od Bramercovog izveštaja UN u decembru?

Ne očekujemo da Bramerc ulepša izveštaj i saradnju predstavi lepšom nego što jeste. Zna se šta je na nama da učinimo i ne osvrćemo se na to, nego na operativni rad koji bi trebalo da rezultira konkretnim rezultatom.

Ima li nade da se ta priča završi do kraja godine?

Činimo sve da se to dogodi što pre.

Da li bi hapšenje Mladića promenilo nešto u odnosu stanovnika Srbije prema Tribunalu?

Redovno radimo istraživanja javnog mnjenja. Nažalost, proces pomirenja nije mnogo odmakao, iako je prošlo više od 10 godina od završetka rata. Postoje solidni diplomatski odnosi na nivou država, ali proces pomirenja, nažalost, nije zaživeo na način na koji se to moglo očekivati. Mislim da je Tribunal svojim čudnim odlukama i ponašanjem onemogućio da taj proces bude uspešniji nego što jeste. Kredibilitet Tribunala je u našoj javnosti pao na najniže moguće grane – da je to sud kojem se ne veruje i koji se tretira više kao politička, nego kao pravna institucija. Njegov doprinos ovom procesu skoro je minimalan. Proces pomirenja trajaće dugo. Preduslov je da se ova priča završi i da se svi optuženici nađu pred sudom. Onda predstoji dugačak proces činjenja malih koraka koji vode ka pomirenju. Nema ovde velikih reči i poteza koji će stvar promeniti.

Pretnje stižu u talasima

Često vam stižu pretnje upravo zbog ovog angažmana. Kakva je sada situacija?

I te pretnje stižu u talasima. Nekad ih je više, nekad manje. Više se i ne osvrćem na njih.

Znate li da li je neka od tih pretnji dobila pravni epilog?

Sudski ne, ali smo sada identifikovali, manje-više, zemlju odakle su upućivane telefonske pretnje, čak i lice.

Hapšenje Karadžića je rezultat rada domaćih službi

Bilo je mnogo spekulacija u medijima i da je neko podigao nagradu od milion evra, koju je Vlada Srbije raspisala za Karadžićem, ali i 250.000 evra za Stojanom Župljaninom. Ima li istine u tome?

Ne, niko je nije podigao, jer država radi svoj posao i zahvaljujući svojim službama otkrila je i jednog i drugog. Nismo ni jednog, a ni drugog uhapsili na osnovu anonimne dojave ili prijave, većisključivo kao rezultat rada službi.