Karadžić: Nije genocid

Jedan svedok je, kako navodi, u Hagu svedočio da su on i nekoliko njegovih saučesnika to čuvali kao tajnu, čak i od neposrednog komandanta.

Bez obzira na tu činjenicu, u Srebrenici se, kako je naveo, desio užasan zločin nad ratnim zarobljenicima, ali ne i nad civilima.

Ne može biti nikakvog opravdanja toga što se desilo, ali sve treba rasvetliti i razumeti. To je nešto što su samo naši ondašnji neprijatelji mogli da požele da se desi. Nijedan normalan Srbin ne bi želio da se nešto takvo počini u ime srpske strane, i svakako to nije učinjeno od strane normalne pameti, rekao je Karadžić.

Karadžić je rekao da proces protiv njega ima mega dimenzije, ako ne čak i monster procesa, ali da je u prvom stepenu doneo neke istine više nego predhodni procesi.

„Ne samo da su muslimanske snage pucale na snage UN, nego i na sopstveni narod. Pretpostavljam da se to desilo zato što su se u međuvremenu pojavili dodatni dokumenti i zbog vrlo napornog rada mog tima odbrane. Ali, to je još uvek daleko od cele istine, rekao je Karađžić.

Prema njegovim rečima, „postoje još mnogi, mnogi ratni trikovi i lukavstva koja treba razjasniti, ne samo u ime pravde, nego i u ime mira i pomirenja i budućeg života u regionu. Ti ratni trikovi su bili stvarni zločin protiv Muslimana, Srba i Hrvata pobijenih tada, ali istovremeno i zločin protiv Srba u Republici Srpskoj“.

Nastavljanje sa tom travestijom je stvarni zločin protiv budućnosti svih nas, rekao je Karadžić.

„Šta može bilo koji Musliman misliti i osećati prema Srbima, ako veruje da su Srbi počinili Markale 1 i Markale 2, ubistva u Vase Miskina i nekoliko drugih masovnih ubistava drugde u gradu? Ako se ne borimo za istinu o sopstvenom ponašanju i o ponašanju druge strane podjednako, nemamo nikakve zajedničke budućnosti. Tako samo uspostvaljemo „carstvo laži“, koje će ugušiti sve one koji ne isplivaju iz njega“, rekao je Karadžić.

Na pitanje šta smatra svojim najznačajnijim dostignućem u ratnom i poratnom periodu i šta bi da mu se pruži prilika, uradio drugačije, Karadžić je rekao da je to za njega i za celu generaciju srpskih političara u BiH međusobno izmirenje Srba, i stvaranje sigurnog doma za Srbe u Bosni.

Na pitanje kako se odvija život iza rešetaka pritvorske jedinice u Ševeningenu, Karadžić je rekao da pravila ne dopuštaju da odgovori na tu vrstu pitanja.

„Ali, kad bi mi bilo dopušteno, rekao bih da je sve korektno. Uprava pokušava da zadovolji naše potrebe, osoblje je izvrsno, prijatno i čak srdačno. Neka ograničenja izgleda da potiču od činjenice da je pritvorska jedinica UN smeštena u okviru zatvora – domaćina, koji ima svoja pravila. Sve u svemu, Holanđani su za mene veliko iznenađenje“, rekao je Karadžić.

Odnosi sa drugima u pritvoru su odlični, kao što su bili i ranije, kad je ovde bilo blizu sto ljudi raznih nacionalnasti. Sad je ovdje samo nekoliko Hrvata i malo manje Srba, sve istaknuti ljudi, kojima se sudi zbog dela drugih, njihovih potčinjenih, a ne njihovih, istakao je Karadžić.