Foto: EPA-EFFE/PPETER DEJONGŽalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu izreklo je kaznu doživotnog zatvora bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, prenosi RTS.
Karadžić (73) nije pokazao gotovo nikakvu reakciju kada je sudija Van Jensen (Vagn Joensen) iz Danske pročitao osuđujuću presudu, navodi Asošiejted pres.
Jensen je rekao da je pretresno veće pogrešilo kada je osudilo Karadžića na 40 godina zatvora, imajući u vidu obim i „sistematsku okrutnost“ njegovih zločina.
Kako prenose novinari BIRN-a, Jensen je kazao da su potvrđene sve tačke optužnice iz prvostepene presude, osim nekolio incidenata u tački koja se odnosi na 20 opština.
Izrečenu presudu glasno su pozdravili oni koji su pratili suđenje na galeriji suda.
U veću su još bili sudije: Ivo Rosa iz Portugala,Grasijela Santana (Graciela) iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije i Vilijam Sekule (William) iz Tanzanije.
Uoči početka izricanja presude Radovanu Karadžiću pred uzgradom Haškog suda okupili su se rođaci žrtava rata u Bosni i Hercegovini kao i oni koji Karadžiću pružaju podršku.
Kako su preneli izveštači iz Haga, jedan čovek je pred sud došao umotan u srpsku zastavu i s transparentom s porukom da je reč o političkom sudu i da su Karadžić i ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić prvostepeno osuđeni bez dokaza.
U isto vreme na zaštitnoj ogradi ispred suda predstavnici bošnjačkih udruženja postavili su tranpsarent na kojem piše „Radovan Karadžić – genocid, Adolf Hitler – Holokaust“.
Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 30. jula 2008. Tribunal ga je 24. marta 2016. proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale „najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca“ iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.
Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile, 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, medjutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
