Karadžić: Tribunal nema pravo da mi sudi

– Neću se uopšte izjasniti iz razloga koje sam većnaveo: ovaj sud nema pravo da mi sudi – rekao je Karadžićpošto ga je sudija Ijan Bonomi pitao kako se izjašnjava po prvoj tački optužnice za genocid.

Karadžićje kazao i da optužnicu osporava „po osnovu mog sporazuma s međunarodnom zajednicom koju je u to vreme predstavljao (izaslanik Sjedinjenih Država) Ričard Holbruk“, i najavio da će osporavati i nadležnost Tribunala. On je ranije pred sudom više puta tvrdio da mu je Holbruk 1996. godine, u ime SAD i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, garantovao imunitet od Tribunala, ako se povuče iz politike i javnog života.

Sudija Bonomi je Karadžiću isključio mikrofon pošto je on počeo da govori o tome da se „ne mogu ratovi završavati na prevaran način“ i da se „ne može igrati sa celim narodima i regionima“. Dopunjena optužnica Karadžića tereti za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, progon, istrebljenje, ubistva i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima 1992-95. godine.

Usvojivši prigovor Tužilaštva, sudsko veće je naknadno uvrstilo u optužnicu i tri navoda o masovnim ubistvima nesrba u BiH koje je prvobitno bilo odbilo. Karadžićje u dve tačke optužen za genocid, a u devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja rata.