Od početka septembra do danas 2,748 vrtićke dece u Beogradu bilo je u karantinu zbog pojave obolelog od kovida 19 u njihovoj predškolskoj ustanovi, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Isto toliko njihovih roditelja odnosno staratelja moralo je u dvonedeljni karantin. Rešenje o karantinu za neke od njih, pogotovu u jeku prethodnog talasa, kasnilo je i po nekoliko nedelja.
Tako se dešavalo da deca i roditelji odlaze u karantin krajem oktobra a da rešenje o ovoj meri dobijaju dve nedelje nakon njenog isteka, odnosno krajem novembra. Na taj način se cela procedura, koju inače zakon omogućava, i koja bi trebalo da drži epidemiju pod kontrolom obesmišljava.
Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu za Danas da je pravilo da zavod prosledi podatke o deci odnosno zaposlenim koji se stavljaju u karantin Republičkoj sanitarnoj inspekciji, odmah po dobijanju podataka od strane predškolskih ustanova.
– Zbog povećanog obima posla u predškolskim ustanovama, Republičkoj sanitarnoj inspekciji i Gradskom zavodu za javno zdravlje, moguće je da se kasni sa prosleđivanjem podataka i izdavanjem rešenja – navode iz Zavoda.
Ovakva kašnjenja međutim obesmišljavaju ono što se navodi u samom rešenju.
U dokumentu se između ostalog propisuje da je osoba koja je u karantinu dužna da se svakodnevno tokom mere zabrane kretanja javlja nadležnom zavodu.
Ako to ne učini, gradski zavod obaveštava sanitarnu inspekciju. Kazne koje su propisane za kršenje rešenja karantina su od 50,000 do 150,000 dinara.
Dragiša Ćalić, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, objašnjava za Danas da ovakva kašnjenja ne bi smela da se dešavaju.
Kako kaže, u izuzetnim okolnostima moguće je da pre dobijanja samog rešenja sanitarni inspektor usmeno obavesti osobu o meri karantina.
Kako to nije praksa, već roditelje o meri karantina obaveštavaju uglavnom zaposleni iz predškolskih ustanova, Dragiša Ćalić kaže da je onda ceo postupak sa ovolikim kašnjenjem potpuno zakonski besmislen.
Osvrćući se na usmena rešenja sanitarnih inspektora, sagovornik Danasa objašnjava da ona jesu u skladu sa zakonom ali da donošenje takvih rešenja svakako utiče na pravnu nesigurnost.
– S obzirom na sankcije koje mogu da proisteknu potrebno je usmena rešenja svesti na najmanju moguću meru i samo na slučajeve kada nije moguće da se donese pisano rešenje – kaže Ćalić.
Ono što je “pozitivno” jeste da zapravo od roditelja niko nije kaženjen zbog kršenja rešenja koje su dobili sa debelim zakašnjenjem. Na drugoj strani, kašnjenja i pokazuju u kojoj meri princip praćenja kontakata ne funkcioniše.
Upravo je praćenje i izolacija kontakata ključna za držanje epidemije pod kontrolom, međutim sa ograničenim brojem epidemiologa to je postalo nemoguće uraditi.
Epidemiolog profesor Zoran Radovanović kaže da Svetska zdravstvena organizacija poručuje da čak i u jeku epidemije treba koliko je to moguće pratiti kontakte obolelih.
– Najbolje rezultate, sa i do sto puta manje preminulih u odnosu na nas, postigle su zemlje koje su sprovodile rigorozno testiranje i praćenje kontakata – navodi prof. Radovanović.
On međutim objašnjava da u celoj Srbiji radi oko 100 stručnjaka koji se bave operativnom epidemiologijom odnosno koji su direktno uključeni u suzbijanje epidemije.
– Oni su rastrzani na više strana i često su opterećeni besmislenim administrativnim poslovima. Pored toga što ih ima nedovoljno, postoji i veoma loša raspodela posla. Postojala je mogućnost da se zaposleni u zavodima za javno zdravlje, koji nisu epidemiolozi, prebace na pojedine poslove koje sada epidemiolozi obavljaju. I nije da nije postojala volja samih zaposlenih da se tako nešto i učini. Međutim postoji jedna birokratska inetrnost i nespremnost rukovodilaca da pokažu bilo kakvu incijativu. Stvorena je atmosfera u kojoj o svemu odlučuje jedan čovek te postoji strah ako se pokaže incijativa da će stići kazna. Zato se svi vode logikom da je bolje ne talasati – zaključuje prof. Radovanović.
Opravdano odsustvo sa posla
Rešnje o karantinu potrebno je roditeljima kako bi mogli da pravdaju i svoje odsustvo sa posle. Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović objašnjava da po zakonu dokaz o privremenoj sprečenosti za rad se dostavlja u roku od tri dana ali da je u posebnim prilikama moguće dokaz dostaviti i nakon prestanka okolnosti zbog kojih je osoba sprečena za rad. U ovom slučaju to bi značilo neposredno nakon okončanja karantina. Kako je rešenje o karantinu kasnilo u pojedinim situacijama i par nedelja nakon što je bilo propisano da se taj karantin okonča, Mario Reljanović kaže da je roditeljima kao jedina mogućnost ostalo to da se dogovore sa poslodavcem da ih sačeka. “Zakon ne predviđa okolnosti ovakvog kašnjenja, tako da jedino ostaje mogućnost dogovora. Poslodavac može da proveri kod Sanitarne inspekcije da li je njegov zaposleni zaista u karantinu”, objašnjava Reljanović. Inače, tokom karantina plata se obračunava kao i tokom bolovanju odnosno iznosi 65 odsto. Sagovornik Danasa objašnjava i da postoje sektori poput zdravstva ili policije u kojima je promenjen kolektivni ugovor tako da zaposleni i u slučaju da obole od kovida, kao i u sličaju da moraju u karantin dobijaju 100 odsto. “Drugi poslodavci sami odlučuju i uglavnom se radi o 65 odsto nadoknade”, objašnjava Reljanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.