Karapandža: Siniša Mali je doktor koliko i Doktor Dre ili dr Nele Karajlić

Karapandža kaže da ima dokaza da je više od 40 posto tog doktorata plagirano, a ne samo 6,97, koliko je ranija odluka komisije FON-a. „Siniša Mali može da bude doktor koliko i Doktor Dre ili Dr Nele Karajlić, on akademsko zvanje nema“, kazao je Karapandža za N1.

Kao „Dan D“ označen je 4. novembar ove godine za temu koja je već godinama prisutna u našem društvu. Radi se doktorskoj disertaciji sadašnjeg ministra finansija Siniše Malog i roku do kojeg bi trebalo da se izjasni Beogradski univerzitet nakon što je zgrada Rektorata bila 12 dana pod blokadom jedne grupe studenata.

Među prvima, ako ne i prvi koji je pokrenuo temu ovog doktorata je profesor Raša Karapandža koji ga je opisao kao jedan od najgorih plagijata sa kojim je srpska javnost imala prilike da se do sada susretne. Vlasnik Pinka Željko Mitrović napao je profesora Karapandžu da osporava doktorat Malog, jer je upravo Siniša Mali sprečio da kompanija u kojoj je profesor Karapandža suvlasnik proda softver Komercijalnoj banci. Nakon toga usledili su udari tabloida, piše N1.

„Ja očekujem da će tog 4. novembra Malom biti oduzet doktorat, jer je plagijat te vrste, da ukoliko bi se legalizovao, studiranje na Beogradskom univerzitetu bi postalo besmisleno, svi studentski radovi bi bili besmisleni…Siniša Mali je od reči do reči iskopirao više od 70 stranica doktorata, ilustracije, čak i stil slova. Ja ću, ako komisija ne bude proglasila plagijat, objaviti još dokaza iz tog rada koje komisija nije uzimala do sada u razmatranje“, izjavio je Karapandža u Novom danu.

On kaže i da to nije najgori plagijat sa kojim se srpska javnost susrela, već da je situacija „još gora“.

„Situacija je čak i mnogo gora, rad Siniše Malog je gori od eseja koji deca pišu u osnovnoj školi. A u osnovnoj školi ako bi prepisali toliko procenat satsava, dobili biste negativnu ocenu. Do sada, od tih plagijata koji su javno proučavani, nezvanično, na društvenim mrežama, pojavljuje se informacija da je jedino doktorat Aleksandara Šapića proglašen za plagijat i da mu je već oduzet. Mediji doduše o tome nisu izvestili, ali se o tome priča…Doktorat Siniše Malog je gori od plagijata Šapića“, ocenio je Karapandža za N1.

Razlika između afere u vezi sa doktoratom Šapića i onog Siniše Malog je, kaže Karapandža, što mu, kada je prozivao Šapića i DS bog plagijata, niko nije pretio.

„Kada se pojavila afera sa doktoratom Šapića, ja sam ga prozivao, on me je tada blokirao na Tviteru, prozivao sam i članove DS-a, većina me je ignorisala. Ali je dvoje poslanika te stranke na GO DS-a zatražilo da se o tome razgovara. I ja nisam dobio nijednu pretnju, nisu me razvlačili po tabloidima, niko nije tražio moj otkaz. U tome je razlika“, kazao je Karapandža.

Na pitanje koje je još doktorate proučavao, a da su sporni, Karapandža navodi da ih ima, ali da se javnost nije bavila njima, jer nisu u pitanju poznate ličnosti.

„Ja sam gledao Šapićev, doktorat Nebojše Stefanovića i Siniše Malog. Doktorat Malog je ubedljivo najgori što se količine kopiranja tiče“, kazao je Karapandža.

Profesor na fakultetu u Nemačkoj kaže da je slučaj ministra Malog jako važan, jer se radi o čoveku koji zauzima visoku poziciju u izvršnoj vlasti.

„Time pokazujemo kao društvo kako se odnosimo prema znanju, da li ćemo ga ceniti ili ne, da li cenimo obrazovanje ili ne“, dodaje on za N1.

Na konstataciju da je komisija FON-a ranije utvrdila da ne može da se kaže da je Mali plagirao, jer je nešto manje od sedam posto doktorata prepisano, što nije dovoljno, Karapandža je upitao: „A koliko bi trebalo da bude prepisano da bi se reklo da je plagijat?“

„Prvo, ta komisija očigledno nije radila svoj posao, nije ga čak ni pročitala i za to imam više dokaza. U svim izveštajima kažu da je 14 odsto prepisano, ali da sedam posto neće da se računa jer je prepisano sa sajta ministartva finasija. Nemačkom ministru odbrane Karl-Teodoru Gutenbergu je to kopiranje iz izveštaja državnih službi koje su mu bile podređeneuzeto ako otežavajuća, a ne olakšavajuća okolnost…I neka mi ta komisija kaže koliko je potrebno da se proglasi plagijat, ja ću im dati taj procenat dokaza“, naglasio je Karapandža.

Nemačkom ministru doktorat oduzet za 20 dana

Slučaj Mali, dodaje, ne može da se poredi „ni sa Zimbabveom“.

„Ministru Gutenbergu je za 20 dana oduzet doktorat. Kada je prestao da mu važi imunitet, tužilac je odmah pokrenuo krivični postupak zbog povrede kopirajta i drugi autorskih prava. Mi pet i po godina čekamo neki epilog. Mi treba da se poredimo sa Zimbabveom. Tamo je Grejs Mugabe dobila lažni doktorat, koji je posle četiri godine osporen, a vicerektor univerziteta tamošnjeg je završio u zatvoru. A mi pet i po godina čekamo epilog, a jedini epilog su pretnje koje dobijam ja, studenti ili profesori univerziteta“, kaže sagovornik N1.

O tome koliko misli da je procenat plagiranog materijala u doktoratu Malog, Karapandža kaže da je u prvoj analizi rekao „ne manje od trećine“, a da sada kaže da je to „ne manje od 40 posto“ doktorata. U međuvremenu je, pojašnjava, pronašao delove iz radova koje Mali nije navodio kao izvore.

„Ja namerno nisam objavio sve dokaze, objavio sam za polovinu, a komisija FON-a je u svojoj analizi komentarisala samo tu polovinu…A da su pogledali te dve teze, videli bi i da su sve ilustracije plagirane, i sav tekst oko tih ilustracija je preveden bukvalno, čak i sa istom vrstom slova…U komisiji jedan od članova ne govori engleski, kako će on da proveri da li je kopirano, kada ne zna engleski“, kaže Karapandža.

Na pitanje šta očekuje da će se desiti posle 4. novembra, profesor Karapandža kaže da ne zna kakva će biti odluka komisije, ali da je jedno sigurno: „Mali nije promovisan u doktora, ne može da koristi tu titulu. On može da bude doktor koliko može i DR Dre ili Dr Nele Karajlić. On akademsku titulu nema“.

Karapandža kaže i da se doktoratom Nebojše Stefanovića nije bavio, jer nije hteo da se bavi „doktoratima na univerzitetima na kojima nikakav epilog neće biti“.

„Nebojša Stefanović je doktorat napisanom na srpskom, ocenjen od komisije u kojoj je jedan član Korejac, drugi je Francuz, i nijedan ne govori srpski, a treći je lagao da je doktorirao na Londonskoj školi ekonomije. na takve doktorate ne želim da gubim vreme. Za ovih pet godina pročitao sam nekoliko puta tezu Siniše Malog i načitao sam se gluposti za pet života“, izjavio je Karapandža.

On je negirao optužbe vlasnika Pinka Željka Mitrovića koji je na svojoj televiziji govorio o tome da je Siniša Mali sprečio da kompanija u kojoj je profesor Karapandža suvlasnik, proda softver Komercijalnoj banci.

„Hteo bih da pozovem predstavnike Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i Svetske banke, koji sede u Upravnom odboru Komercijalne banke da demantuju te laži. Mali zna da su to laži, zato ih i nije on izrekao direktno, nego neki vlasnici televizije“, rekao je Karapandža.

On je objasnio da Centar za investicije i finansije (CIF), čiji je suvlasnik, nije poslao nijednu ponudu Komercijalnoj banci dok je Siniša Mali bio u Upravnom odboru.

Da li je CIF nudio bilo kakav softver Komercijanoj banci 2013. godine? Ne, rekao je Karapandža.

„Bili smo pozvani da učestvujemo na tenderu i pošaljemo ponudu dva puta – 2. oktobra 2009. godine i 17. marta 2017. godine. U periodu od godinu dana, koliko je Mali bio u UO Komercijalne banke, od sredine 2013. do sredine 2014. godine, CIF nije učestvovao ni na jednom tenderu“, rekao je Karapandža.

A svako može da laže, laganje je potpuno zakonito, dodao je.

„Ja se zalažem za slobodu govora, gde svako može da kaže šta hoće, a onda neka ljudi biraju da li će da veruju Željku Mitroviću ili profesoru“, rekao je sagovornik N1.