Karcinom dojke u Srbiji vodeće maligno oboljenje

Tokom prošle godine u svetu je registrovano više od dva miliona novih slučajeva bolesti sa preko 500.000 smrtnih ishoda, podaci su koje je iznela Darija Kisić Tepavčević, epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, na juče održanoj tribini na temu ranog karcinoma dojke.

Dr Kisić Tepavčević naglasila je, kada je u pitanju Srbija, da je karcinom dojke vodeće maligno oboljenje, te da svaka četvrta žena u našoj zemlji koja oboli od maligne bolesti ima karcinom dojke, dok svaka peta žena koja umire od malignog oboljenja umire od te bolesti.

– Svake godine u našoj zemlji oboli oko 4.000 žena, a njih oko 1.600 izgubi bitku sa tom bolešću. Žene u Srbiji nalaze se u srednjem riziku od obolevanja, kada je u pitanju učestalost raka dojke u Evropi, ali se po smrtnosti nalazimo među vodećim zemljama. Sve to ukazuje da se ovo oboljenje ne otkriva na vreme, s obzirom da je verovatnoća preživljavanja i izlečenja u direktnoj vezi sa raširenošću bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze – napominje Kisić Tepavčević i dodaje da rano otkrivanje znači bolju mogućnost izlečenja, koja ide i do 90 odsto, ali i potpuno drugačiji pristup lečenju.

Kako kaže, u Srbiji je jedna trećina karcinoma dojke dijagnostikovana u ranoj fazi, a kada je bolest već raširena, dijagnoza je postavljena kod pet do 10 odsto žena.

– Poslednjih godina značajno je povećana učestalost otkrivanja raka dojke u fazi kada je on još uvek lokalno ograničen. To je dovelo do velikih modifikacija u terapijskom pristupu ovim malignitetima, koje za cilj imaju ne samo povećavanje efektivnosti lečenja, već i poboljšanje kvaliteta života – navodi Kisić Tepavčević i dodaje da se danas u razvijenom svetu čak 70 do 80 odsto obolelih registruje u ranoj fazi a da se oko trećine svih malignih tumora dojke u Srbiji otkrije u fazi lokalizovane bolesti, dok 10 odsto ima udaljene metastaze.

Prema rečima Ivana Markovića, hirurga iz Instituta sa onkologiju i radiologiju, napominje da do otkrivanja raka dojke u ranom stadijumu kod sve većeg broja žena dolazi zbog organizovanja obaveznog skrininga, sve veće dostupnosti digitalnih mamografa, kao i razvoja svesti žena i veće informisanosti.

– Savremena radiološka dijagnostika, specijalizovana hirurgija, savremeni radioterapijski aparati i primena najdelotvornijih lekova pružaju mogućnost da mastektomija (uklanjanje cele dojke) ne bude više sinonim za rak dojke. Preterapijska biopsija tumora omogućava preciznu patohistološku dijagnozu, određivanje prognoze i izbor najbolje terapije i njihov redosled kod svakog ponaosob – navodi Marković.

On navodi da, s obzirom da u Srbiji ima 1,5 miliona žena, potrebno je da naše zdravstvene ustanove imaju oko 100 mamografskih jedinica. Trenutno, apsolutno upotrebljivih ima 40. Marković napominje i da je problem nepostojanje dovoljno radiologa koji bi čitali mamografske snimke, zatim nedostaje umrežavanje svih mamografskih snimaka, ali je i zakon nedorečen kada se radi o spiskovima koje zdravstvene ustanove mogu da koriste kada pozivaju pacijentkinje na redovne skrining preglede.

S druge strane, Suzana Vasović, internista onkologije sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, napominje da sam skrining ne postavlja dijagnozu, već samo vrši trijažu na pacijentkinje koje moguće imaju rak dojke i koje najverovatnije nemaju. Jedino sigurno sredstvo dijagnostike je patohistološka biopsija sumnjive promene.

– Tada može da se dođe do dijagnoze pet različitih podtipova karcinoma dojke. Kada se utvrdi da postoji, cilj je da se utvrdi i stepen proširenosti bolesti, da li je došlo do širenja oboljenja na limfne čvorove. Nakon toga svaka bolesnica se ponovo prikazuje konzilijumu koji razmatra potrebu dodatnog lečenja, određuje u kom stadijumu je pacijentkinja, redosled terapijskih procedura. Da li će da se koristi postoperativna zračna terapija ili adjuvantna terapija, koja obuhvata različite modalitete hormonske terapije, hemoterapije i novije biološke, inovativne terapije. Cilj je uništiti mikrometastaze, za koje se određuje rizik da postoje – objašnjava Vasovićeva. Ona dodaje da, pored rane dijagnoze, uspeh lečenja direktno zavisi i od primene najefikasnije terapije, odnosno savremene, inovativne terapije, kako u lečenju ranog, operabilnog tako i u lečenju uznapredovalog, odnosno metastaznog karcinoma dojke, koji je danas, zahvaljujući modernom lečenju, pretvoren u hroničnu bolest.