Foto: Sajt Univerzitetskog kliničkog centra NišSadašnje Ministarstvo zdravlja kao kriterijum u organizaciji posla jedino vrednuje apsolutnu i bespogovornu poslušnost, a ne stručnost, i to mora da se menja, pogotovu u situaciji kada je Srbija po projektovanoj stopi smrtnosti za 2022. godinu prva u svetu, kaže dr Dragan Milić, direktor niške Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš (UKC).
Milić, inače univerzitetski profesor koji je specijalizirao kardiohirurgiju, kao i vaskularnu i opštu hirurgiju, već 19 meseci ima i “status“ nesuđenog člana Upravnog odbora (UO) UKC iz reda zaposlenih.
Stručni savet UKC je februara 2021. godine, u skladu sa propisanom procedurom, predložio njega i dr Milana Lazarevića za interne članove UO, ali Ministarstvo zdravlja, kako on kaže, nije prosledilo predlog Vladi, koja treba da ih imenuje.
“U zdravstvo se nikada više nije ulagalo, a rezultati nikada nisu bili gori. Po najnovijim tragičnim podacima, projektovana stopa smrtnosti na 1000 stanovnika za 2022. godinu u Srbiji je čak 16,39 odsto, po čemu smo ni manje ni više nego prvi u svetu. Takav rezultat je neuspeh zdravstvenog sistema, i poražavajuć za sve nas koji u njemu radimo, a jedan od ključnih razloga za to je nepoštovanje struke. I podaci koje ima Stručni savet UKC govore da je stopa mortaliteta u Nišu skočila sa 2400 umrlih na skoro njih 3300, i to već u prvoj godini po otvaranju novog UKC (u decembru 2027, prim. aut.)”, kaže on za Danas.
Milić, inače univerzitetski profesor koji je specijalizirao kardiohirurgiju, kao i vaskularnu i opštu hirurgiju, već 19 meseci ima i “status“ nesuđenog člana Upravnog odbora (UO) UKC iz reda zaposlenih.
Stručni savet UKC je februara 2021. godine, u skladu sa propisanom procedurom, predložio njega i dr Milana Lazarevića za interne članove UO, ali Ministarstvo zdravlja, kako on kaže, nije prosledilo predlog Vladi, koja treba da ih imenuje.
“U zdravstvo se nikada više nije ulagalo, a rezultati nikada nisu bili gori. Po najnovijim tragičnim podacima, projektovana stopa smrtnosti na 1000 stanovnika za 2022. godinu u Srbiji je čak 16,39 odsto, po čemu smo ni manje ni više nego prvi u svetu. Takav rezultat je neuspeh zdravstvenog sistema, i poražavajuć za sve nas koji u njemu radimo, a jedan od ključnih razloga za to je nepoštovanje struke. I podaci koje ima Stručni savet UKC govore da je stopa mortaliteta u Nišu skočila sa 2400 umrlih na skoro njih 3300, i to već u prvoj godini po otvaranju novog UKC (u decembru 2027, prim. aut.)”, kaže on za Danas.
Prema njegovim saznanjima, sadašnji UO UKC se “nije sastao fizički jako, jako dugo” i sve sednice se održavaju telefonskim putem, što je “nedopustivo i pokazuje odnos imenovanih članova UO prema niškoj ustanovi”.
Podseća da, pritom, “brojna pitanja” čekaju odgovore i rešenja koje bi trebalo da ponudi UO UKC.
Ovaj odbor izmedju ostalog bira direktora UKC, te bi Lazarević i on “glasali za najboljeg kandidata, a ne za nekog ko bi im možda bio nametnut”.
“Naš stav je i da treba da se jasno razdvoje privatno i državno zdravstvo, jer sada imamo jednu zdravstvenu himeru koja ništa dobro doneti neće. Izvesno je da bismo insistirali da rukovodioci klinika u okviru UKC ne mogu biti lekari koji su vlasnici privatnih ordinacija ili rade privatno, jer je to konflikt interesa”, kaže.
Milić dodaje, da su zaposleni na niškoj Kardiohirurgiji “veoma zahvalni” Ministarstvu zdravlja što je izgradilo njenu novu zgradu, ali da joj ono od 2009. godine nije obezbedilo “ni jedan jedini strateški aparat”.
Klinika, na primer, od 2018. ima samo jednu EKK mašinu, sa kojom je operisano “na hiljade pacijenata”, a koju joj je donirala ambasada SAD u Beogradu.
“Da nije te donacije, niška Kardiohirurgija ne bi radila skoro pet godina”, objašnjava.
Ističe, da su više puta tražili od Ministarstva da im obezbedi još jednu EKK mašinu, kako bi mogle da rade dve operacione sale istovremeno, kao i drugu opremu, ali da nije bilo razumevanja.
“Mi smo jedina klinika južno od Beograda koja radi kardiohirurške operacije i transplantacije, što bi svuda u svetu bio glavni razlog da se oprema nabavi po prioritetu. Zašto takvoj klinici sadašnje Ministarstvo nije obezbedilo hibridnu salu, laparoskopski stub za minimalno invazivne procedure…? Da li za njega postoje ustanove prvog, drugog i trećeg reda? Da li su pacijenti Niša i juga Srbije pacijenti nižeg reda”, pita on.
On dodaje da je već teško slušati dežurno objašnjenje na svako pitanje ove vrste: “U Nišu je otvoren novi Univerzitetski klinički centar”.
“Otvoren je i novi Klinički centar Srbije pa ih to ne sprečava- sasvim opravdano, da grade ne samo Dedinje 1 već i Dedinje 2, Tiršove 1 i 2…”, kaže.
Direktor niške Kardiohirurgije, inače, spada u manju grupu niških lekara koji su kritikovali propuste u organizaciji rada i u borbi protiv epidemije kovida 19, kao i zvanično umanjivanje broja umrlih kovid pacijenata.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar ga je nakon toga javno prozvao, ne navodeći njegovo ime, ali rekavši da postoji “jedan lekar” u UKC Niš, kome je “država sagradila kliniku” i “dala opremu”, a on koristi svaku priliku da je napadne.
Prema njegovim rečima, taj lekar “provodi mnogo vremena u jednoj ambasadi, gde priča sve najgore o našem zdravstvu i zdravstvenim radnicima”, a da pritom “nije ušao ni u jednu kovid bolnicu, niti video jednog kovid pacijenta”.
Dr Milić je, između ostalog, osnivač Kluba srpsko- američkog prijateljstva, sa sedištem u Nišu.
Ambasada SAD i Evropska komanda američke vojske donirale su klinici na čijem je čelu opremu vrednu više od milion evra, zbog čega ta klinika, po njegovoj oceni, spada u red veoma dobro opremljenih zdravstvenih ustanova.
Ministarstvo zdravlja ćuti
Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije nisu odgovorili na pitanja Danasa zašto još uvek nije imenovalo dva člana UO niškog UKC iz reda zaposlenih, kada će to učini i zašto su sva tri eksterna člana iz Beograda, a među njima nema nijednog iz Niša.
Vlada je u januaru prošle godine za članove UO UKC Niš imenovala Ivanu Milošević, sa Klinike za infektivne i tropske bolesti KC Srbije, Vladislava Vukomanovića, sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ i Slobodana Milisavljevića, tadašnjeg direktora kragujevačkog UKC.
Nakon što je Milisavljević podneo ostavku, treći eksterni član, po odluci Vlade, postao je Aleksandar Stojanović, direktor beogradskog Doma zdravlja “Dr Milutin Ivković”.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
