Zbog čega je oko 57 odsto svih smrtnih ishoda u Srbiji posledica kardiovaskularnih bolesti?

Zahvata velike i srednje arterijske krvne sudove i predstavlja najčešći uzrok bolesti srca i krvnih sudova. Klinički se ateroskleroza može manifestovati kao: koronarna bolest srca (angina pektoris, infarkt, nagla srčana smrt); cerebrovaskularna bolest (šlog); periferna vaskularna bolest (intermitentne klaudikacije, gangrena), navodi se, između ostalog, na sajtu Stetoskop.

Doc. dr Srđan Babić, specijalista opšte hirurgije sa supspecijalizacijom iz vaskularne hirurgije sa angiologijom i asistent na katedri Hirurgija sa anestezijom na Medicinskom fakultetu, ističe da, kada se radi o prevremenoj aterosklerozi kod pacijenata mlađih od 50 godina, ovaj oblik bolesti praćen je agresivnim tokom i čestim komplikacijama.

„Prevremena ateroskleroza predstavlja veoma kompleksan problem za pojedinca i društvo. Veliki troškovi lečenja, odsustvovanje sa posla, kao i trajna nesposobnost su veliki problem s obzirom na to da govorimo o radno sposobnom stanovništvu. Prema broju obolelih muškaraca od kardiovaskularnih bolesti, Srbija je na petom mestu u Evropi, a kad su u pitanju žene na drugom mestu. Na osnovu dostupnih podataka, smatra se da je oko 57 odsto svih smrtnih ishoda u našoj zemlji posledica kardiovaskularnih bolesti“, ističe dr Srđan Babić.

Dijagnostika ateroskleroze

Ranije se smatralo da je ateroskleroza uglavnom rezervisana za stariju populaciju, dok je statistika u poslednjih 50 godina prikazuje da sve veći broj mladih ima ovo stanje.

„Tome doprinosi sedentarni način života, loše navike u ishrani, fizička neaktivnost. Savremena neinvazivna dijagnostika i rano otkrivanje tokom poslednjih 30 godina značajno su doprineli ovoj statistici. Alarmantni su i rezultati studije koja je sprovedena među decom od trećeg do osmog razreda osnovnih škola. Prema ovom podacima, 15 odsto dece je gojazno, 10 odsto ima povišen nivo holesterola u krvi, a pet odsto u petnaestoj godini ima povišen krvni pritisak. Smatra se da je broj dece i mladih koji puše u poslednje dve decenije porastao za devet odsto. Loša ishrana postala je ogroman problem“, upozorava dr Babić.

Gubitak daha kao simptom

Kako on objašnjava, osnovni simptomi su gubitak daha, bol u grudima, zamaranje, problemi sa pamćenjem, kratkotrajno gubljenje neuroloških funkcija (vida, govora), bolovi u nogama prilikom hoda, tanka i suva koža nogu i pojava rana na nogama.

„Takođe, rade se i analize krvi, vrednosti holesterola, triglicerida i saćera u krvi. Posle toga se ultrazvučnim pregledom jasno vidi da li postoje promene u zidu arterija ili suženje arterija. Sve se dopunjuje skenerskom angiografijom radi procene najboljeg načina lečenja. I kod mlađih i starijih pacijenata uvek je bolje uraditi neku od hirurških ili endovaskularnih procedura, pre nego sto dođe do moždanog ili srčanog udara. Nažalost, kod više od 70 odsto pacijenata infarkt srca je prvi simptom bolesti koronarnih arterija“, navodi on i dodaje da je praksa pokazala da „mlađi pacijenti često govore da su se simptomi javili sedam dana pre srčanog udara“.