Kargo 10 do kraja oktobra

Ali, kako tvrdi srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ako bi se samo usaglašavanjem i pojednostavljenjem propisa u svakoj od tri zemlje put od Ljubljane do Istambula skratio sa sadašnjih 60 sati na 35, bar deo robe koja se sada transportuju preko Mađarske bio bi preusmeren na taj koridor, a železnice tri zemlje od novih poslova inkasirale bi godišnje po 50 miliona evra.

Dodatni motiv za osnivanje zajedničkog preduzeća za Srbiju je i činjenica da bi veći promet lakše privukao međunarodne kreditore i omogućio neophodne rekonstrukcije kojima bi se čitavom dužinom obezbedile elektrificirane dvokolosečne pruge za brzine od 160 i više kilometara na sat. Uz to, sve tri železnice, koje sada zajedno, u odnosu na EU, raspolažu sa pet odsto kapaciteta, očekuju da će već nakon skraćivanja prolaznog vremena, značajno moći da uvećaju svoje potencijale. Nove mogućnosti dodatno će biti uvećane ako se projektu priključe i ostale zemlje sa tog pravca.

– Preduzeće je otvoreno za nove članove. Pre svega, to su Železnice Federacije BiH i Železnice RS, koje su sudelovale već u procesu formiranja alijanse i čiji su predstavnici članovi naših radnih grupa. Pored toga, već smo u razgovorima sa Makedonskim železnicama, i one će nam se prvi put pridružiti kao posmatrač na radnom sastanku u Srbiji 7. i 8. septembra. Početak rada preduzeća planiran je do kraja oktobra ove godine. Prvi efekti biće vidljivi već u ovoj godini, jer šest radnih grupa sa različitih područja poslovanja, u kojima su predstavnici svih naših železnica, već nekoliko meseci intenzivno priprema konkretne projekte. Ti se projekti pre svega odnose na optimizaciju proizvodnog dela transporta robe i zajedničkom komercijalnom nastupu na tržištu – kaže za Danas direktor PE Tovarni promet u Slovenačkim železnicama Robert Vuga, koji će inače biti na čelu tročlanog tima direktora.

On dodaje da se pored direktnih efekata povećanja prodaje i profitabilnosti očekuju i veliki rezultati u snižavanja troškova, zbog sinergijskih učinaka kao što je osnivanje zajedničkog vagonskog pula, zajedničko promovisanje, na primer na sajmovima, a u drugom koraku i zajednička nabavka voznih sredstava ili rezervnih delova.

– Kakvi će biti efekti pri punom kapacitetu, teško je govoriti, jer računamo na trajni rast poslovanja na dugi rok. Svakako ćemo na početku najveću pažnju posvetiti povećanju kvaliteta i konkurentnosti naše ponude. Paralelno kreću prodajne aktivnosti. Pošto je organizacija logistike za naše kupce nešto što se ne menja preko noći, biće potrebno neko vreme da postignemo ozbiljne količine. Kasnije računamo na permanentno dizanje tržnog udela, a time i stalni rast obima poslovanja kao posledicu naših prodajnih aktivnosti i sve kvalitetnije usluge – objašnjava Vuga.

Osim mesta predsedavajućeg u timu, u Sloveniji će biti i sedište novog preduzeća, a jedan od razloga za to je njeno članstvo u Evropskoj uniji, koje joj olakšava pristup tom tržištu, ali i proceduru usaglašavanja propisa. Vuga, međutim, ističe da svi članovi buduće alijanse imaju istu obavezu da osiguraju što kraće transportno vreme i obezbede da se železnice okrenu tržištu odnosno kupcu usluga.

– Kod usaglašavanja carinskih procedura imamo obećanu punu podršku svih naših resornih ministara koja će biti najvažnija pri koordinaciji različitih institucija uključene u carinske procedure. U slučaju Slovenije, ministar prometa Patrik Vlačić sa svojom ekipom već radi na konkretnim zadacima – ističe sagovornik Danasa i naglašava da na železničkom Koridoru 10, prva stvar koju bi trebalo promeniti jeste da se obezbedi neprekidan rad svih službi, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

I direktor Hrvatskih železnica Cargo Zlatko Rogočar, koji je i budući član „trojnog rukovodstva“ Kargo 10, naglašava da hrvatska strana već radi na otklanjanju svih administrativnih ograničenja, posebno onih koji su vezani uz carinske procedure. On očekuje da će novo preduzeće prve aktivnosti početi da realizuje početkom naredne godine, kada će biti vidljivi i prvi efekti od transporta kompozicijama koje će voziti po dogovorenom principu.

– Hrvatska već koristi sredstva iz pretpristupnih fondova EU za projekte na Koridoru 10. Radovi na obnovi dionice Vinkovci – Tovarnik – državna granica biće završeni sledeće godine. Dosad najveća dopuštena brzina već je povećana sa 40 do 50 kilometara na 100 kilometara, a po završetku radova biće 160 kilometara na sat. Radovi na sledećoj dionici Novska – Okučani trebalo bi da počnu sledeće godine a trajaće najviše dve godine. S obzirom na predvidive finansijske izvore i vreme potrebno za pripremu projektne dokumentacije i dobijanje dozvola, nominovanje i odobravanje finansiranja projekata te realizaciju radova, za očekivati je da će potpuna rekonstrukcija Koridora 10 biti dovršena u sklopu buduće finansijske perspektive EU za razdoblje od 2014. do 2020. godine – kaže Rogočar ali dodaje da će u prvih nekoliko godina i dalje dolaziti do smanjenja najvećih dopuštenih brzina vozova na dotrajalim pružnim deonicama.

Predstavnik Srbije u rukovodećem timu Kargo 10, direktor Direkcije za prevoz u Železnicama Srbije Dragan Grujić, kaže za Danas da je najjeftinije ubrzanje koje transportu donosi uštedu od dva do tri sata, upravo u skraćivanju procedura, jer bi za postizanje tog efekta renoviranjem pruga bilo potrebno mnogo sredstava koje u ovom trenutku Srbija nema.

– Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić već je načinio prvi korak i planirano je da se sve službe koje su uključenu u pograničnu proceduru, a pripadaju različitim ministarstvima, od carine, fitosanitarne i veterinarske kontrole, inspekcija zaštitie životne sredine i druge, stave „pod kapu“ Ministarstva unutrašnjih poslova. Ako ta koordinacija bude uspešna, mi smo postigli cilj. To ne znači da se odustaje od rekonstrukcija pruga. Činjenica je da su one kroz Srbiju u najlošijem stanju i da je za nas imperativ da ih popravimo i uključimo u evropsku mrežu. Ekonomski motiv je i to što su svi drumski koridori zasićeni, pa se u nekim zemljama Evropske unije već zakonima teretni saobraćaj usmerava na železnice. One su ekološki prihvatljivije, a tendencija poskupljenja nafte čini ih i ekonomski opravdanim i konkurentnijim – naglašava Grujić.

On dodaje i da zajedničko preduzeće neće biti „dinosaurus“ koji prihvata 19.000 zaposlenih u srpskim železnicama uz radnike iz ostale dve zemlje. Biće to mala firma koja će omogućiti operativniju prodaju usluga, razmenu informacija o cenama i tarifama, izjednačavanje uslova transporta i lakše rukovanje procedurama.

– Sada neko ko hoće da iz Kragujevca, na primer, vozi za Ljubljanu, mora zbog papira da se obrati svakoj zemlji pojedinačno, što je procedura koja traje 10 do 15 dana, a samo se relativno malo skraćuje ako se kao posrednici uvedu špediteri. Novo preduzeće, po sistemu jednog šaltera, omogućiće da se sve to obavi na jednom mestu, brže i efikasnije, jer je to napredniji sistem prodaje usluga – kaže Grujić i naglašava da je najveća vrednost projekta to što će moći da se uključe železnice iz svih zemalja koje gravitiraju ka Koridoru 10.

Konkurentnost u odnosu na druge oblike prevoza

Koridor 10 se afirmisao kao jedan od glavnih prometnih pravaca koji povezuje zapadnu s istočnom Europom. Preko ovog pravca odvija se veći deo prevoza robe železnicom kroz Hrvatsku i ostvaruju znatni prihodi te se od saradnje očekuje povećavanje prevoza robe, kvaliteta prevoza i vagonskih kapaciteta, optimalizacija proizvodnih aktivnosti, uvođenje novih zajedničkih proizvoda i razvijanje infrastrukture. Aktivnosti koje sprovodi Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture RH sa ministarstvima ostalih zemalja značajna su podrška HŽ Cargo jer se zajedničkom saradnjom ostvaruje konkurentnost u odnosu na druge oblike prevoza – izjavio je direktor HŽ Cargo Zlatko Rogočar posle potpisivanja Deklaracije o osnivanju zajedničkog preduzeća.

Dupliranje prometa za tri do pet godina

U 2008. obim prevoza na Koridoru 10 bio je 3,1 miliona tona, a u prošloj godini je zbog globalne krize pao na 2,3 miliona tona. U prvom polugodištu 2010. promet je šest odsto veći nego u istom periodu prošle godine. Kada se sistem ubrza, odnosno kada ćemo kao operateri na Koridoru 10 biti konkurentniji i pouzdaniji, može se očekivati čak iznad 100 odsto povećanja prometa, ali ocenjujem da će nam za taj prvi cilj trebati barem tri do pet godina – kaže Robert Vuga, direktor PE Tovarni promet u slovenačkoj železnici.